Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

MOVIZZZ

Od “Boemske Rapsodije” do romansirane biografije

 Prilično veliki hajp oko filma “Bohemian Rhapsody”, o životu i radu Fredija Merkjurija i grupe Queen zahvatio je i moju suprugu i mene, pa smo brže-bolje potrčali na novosadsku premijeru istog filma u Cinestaru u tržnom centru „Big”. Dočekala su nas prilično udobna sedišta, skupe kokice i skoro popunjena glavna sala…

…Pošto nikada nisam bespotrebno pamtio imena režisera, glumaca i ostalih aktera u filmovima, podatak da je „Boemsku rapsodiju” režirao čovek, koji je snimio, meni, verovatno, najdraži film “Usual Suspects” ili kako su ga naši preveli „Dežurni krivci”, sam saznao tek posle odgledane projekcije i mimo očekivanog ponašanja pravog filmofila (a ja to, očigledno, nisam), nije mi palo na pamet da tražim sličnosti između ova dva filma.

„Boemska rapsodija” je, kako već rekoh, film o Frediju Merkjuriju, jednom od najvećih pevača koji su ikada hodili planetom Zemljom i bendu Queen, za koji su čuli svi oni koji nisu rasli u zemunicama ili nekim čukama na vrhovima planina. Da li ga i gotive, to nije mnogo bitno.

Za početak, moram reći da mi se film dopao. Drži pažnju, zabavan je i 134 minuta su prošla iznenađujuće brzo, bez da sam i jedanput zevnuo ili pogledao na sat. To je već dovoljno za jedan prosečan odlazak u bioskop. E, sad pošto ja u bioskop idem jednom u svake dve godine, to je druga priča…

Ovaj film neće promeniti filmsku umetnost, niti ima takve pretenzije. Ovo je film koji je na jedan način ispričao priču o velikom umetniku koji je, kao i svi veliki umetnici, imao svoje demone, svoje privatne ratove, najčešće sa samim sobom, ali i svojim najbližima, porodicom, prijateljima, obožavaocima…

…To što je Brajan Singer odlučio da od „Boemske rapsodije” napravi romansiranu biografiju kakva se i očekuje od Holivuda i od života jednog takvog dekadentnog i raskalašnog tipa kakav je Farok Bulsara bio, napravi tek pitku i na pojedinim mestima otužnu limunadu, samo je potvrdilo moj utisak da je Holivud odavno prestao da „snima život” i da već godinama, pa i decenijama, „snima bajke” jer bajke se dobro prodaju, zar ne.

Ovo uopšte nije loš film. Ne, naprotiv. Samo sam očekivao realističniju i „prljaviju” priču. Daleko od toga da čeznem da gledam seksi gej scene u filmovima, ali tek poljubac ili dva između dva muškarca, u priči o jednom od najpoznatijih svetskih homoseksualaca je apsurdno, n’est-ce pas? Ostali članovi benda Queen su, uglavnom, upotrebljeni kao dekor, i njih, osim u nekoliko scena koje objašnjavaju sukobe unutar grupe ili prilike tokom snimanja pojedinih pesama, nema mnogo. Njihovi privatni životi, a stoga i mane i vrline, gotovo da nisu pomenute u filmu. Oni su tek usputna dekoracija Fredijevog života u ovako ispričanoj priči. Film prati Fredijev život od dolaska u bend, do nastupa na Live Aid festivalu, koji se nekako poklopio sa saznanjem da Fredi ima AIDS, od kojeg je šest godina kasnije i umro. Scenaristi Entoni MekKarten i Piter Morgan su nas poštedeli, po mom mišljenju bespotrebno, scena Fredijeve borbe sa bolešću i njegovih poslednjih dana.    

Glavni glumac Rami Malek, kojeg znamo iz serija “War at Home” i “Mr. Robot” i filmova “Master i “Need For Speed”, kao i iz rimejka remek-dela iz sedamdesetih godina prošlog veka “Papilon”, odradio je sjajan posao i zaista me je u pojedinim scenama filma oduševio koliko dobro je uspeo da oponaša Fredijevo kretanje, ponašanje, pa i grimase. Još ako je otpevao bar deo silnih pesama u filmu, dužan sam mu naklon do poda. Ostali glumci su bili podnošljivi i nisu imali težak zadatak, osim da liče na ostatak benda. Solidnu epizodnu ulogu odigrao je i Ejden Gilen (svima poznatiji kao Lord Beliš iz “Game Of Thrones”, a minijaturu u filmu je dobio i Majk Majers, meni oduvek antipatični lik, kojeg svi znaju iz dva nastavka „Vejnovog sveta” i nekoliko delova filmova – parodija  o tajnom agentu Ostinu Pauersu. Od ženskih uloga, najzahtevnija je bila ona koju je glumila Lusi Bojnton, koju sam prepoznao iz divnog filma “Sing Street” . Ulogu Meri Ostin, Fredijeve „jedine ljubavi”, po njegovom sopstvenom priznanju, Lusi je odglumila na ubedljiv i emotivan način.

Muzika u filmu igra, rekao bih posle Ramija Maleka, „drugu glavnu ulogu u filmu” i tu nemam šta da dodam, osim da je odlična. Možete voleti Queen ili ne, ali bend koji je napisao “Bohemian Rhapsody” i “We Are The Champions” zaslužuje počasno mesto u istoriji rok muzike i popularne subkulture, a napisao je još na desetine pesama koje će ostati u samom vrhu.

Dakle, ovo je jedan zabavan film, jedna romansirana biografija, prepuna dobre muzike. Meni je i to dosta, i ne bih da tražim „dlaku u jajetu”. Mnogi filmofili će je verovatno naći, to je već njihov problem. Ako želite da se dobro zabavite, a pritom ste i fan grupe Queen, slobodno, navalite u bioskop!

1 Comment

  1. kooki

    lep komentar

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: