Dovela je u kuću nepoznatog čoveka, predstavila ga kao prijatelja, smejala se s njim, šalila se s Danilom. 
Evi je rekla:
Ovo je čika Ratomir. Pozdravi se pristojno Evgenija. Nemoj da čika Ratomir pomisli da si nevaspitana. Što si se tako uozbiljila? Budi dobra pa skuvaj dve kafe. Ona zna da skuva lepu kafu… talentovana je, ide joj od ruke. Meni nikad ne ispadne takva pena, a njoj! Baš joj ide od ruke! 


 Među njima se videla bliskost, neka uznemirujuća povezanost. Evgeniji je bilo jasno da nisu samo kolege s posla. Intuicija žene probudila se u devojčici, on nije bio nikakav prijatelj, bio je nešto drugo. Evgenija se osećala neprijatno dok ju je on svojim ručerdama naglo privlačio da je poljubi u kosu, kao da je mala. Bilo je nečeg neprijatnog u tom titrajućem, prodornom pogledu, u tim velikim, znojavim rukama. Stresla se kad su njegovi prsti dotakli njen vrat, kad mu je osetila dah, oporo alkoholno isparenje. Naježila se, zgadila, uplašila. Neko je uzurpirao njenu sigurnu luku, neko je razvalio zaključana vrata njene kuće, neko nepoznat, čudan, opasan? Dok je kuvala kafu drhtale su joj ruke. Nije gledala u majku koja je pričala s njim brzo i euforično, nepovezano, isprekidano čestim smehom. Prinosila im je kafu. Plašila se da će isprosipati jer je bila nesigurna na svojim nogama. Očeva slika stajala je na kaminu. Bio je lep, markantan, milog pogleda, blagih očiju, tako pomirljiv i brižan izraz lica… a ovaj čovek se smejao s njenom majkom i gledao je prema njenim grudima dok je spuštala kafu. Fuj! Matori gad! Odmerio je njene sise dok se saginjala. Mogla je unuka da mu bude. Stresla se. Brzo se uspravila i ustuknula. Danilo je ređao slagalicu i lomio čokoladu koju mu je on doneo. Doneo je i njoj, kao da je mala. Ali je nije gledao kao da je mala… gledao je u njene grudi dok se saginjala. Bio je to trenutak ali ga je Evgenija videla. Majka se toliko smejala nečemu. Nije videla ništa. Majka se toliko smejala. Nije se smejala godinama. Sad se odjednom smeje, ne zna da stane, skoro da izgleda glupo… Evgenija je žurno napustila dnevnu sobu. Uplašila se. Nije znala tačno čega ali se užasno uplašila i osetila se ranjivom, nesigurnom, ugroženom.

iz romana Grobljanska ulica

Rea Sartori