I

Jeleni je šesnaest. Nikad se nije poljubila. Te večeri je odlučila da to napokon uradi. Milan joj se sviđao već neko vreme, a biće i on na rođendanu kod njene najbolje drugarice, Teodore. Posle par pića steći će hrabrosti da mu priđe. Kažu da je bio sa skoro svim njenim drugaricama. Kažu i da zna da bude grub. Ne veruje, sve su one zlobne jer znaju da joj se dopada…

…Probudila se ne znajući gde je ni kako je dospela u malu sobu sa samo jednim krevetom i pisaćim stolom. Grudnjak joj je bačen baš na taj sto, gaćice pocepane…Glava je užasno boli, sve je užasno boli. Jako je smušena sve do trenutka dok ne vidi svoje lice u ogledalu… U trenutku se setila svega. Previše pića, Milanovih poljubaca, čudnog osećaja blaženosti pomešanog sa stidom, zatim njegovih grubih ruku, skarednih reči, nagovaranja i naređivanja, potom cepanja delova njene odeće. Setila se suza i bezglasnog poziva u pomoć, nesvestice i još nekih lica koji se cere. Pakla…

A most je samo ulicu dalje…

II

Tačno na pedeset peti rođendan je dobio otkaz u firmi. Prekjuče mu je specijalista rekao kako ima blaži oblik raka prostate. Možda će morati na operaciju, ali nema čega da se brine. To je u današnje vreme rutinska operacija. Koštaće ga verovatno malo više, ako ne bude hteo da čeka…Ćerku je prošle nedelje ostavio muž. Pobegao sa drugom, a ona sa malim detetom – podstanar. Pozvao ju je da se vrati kući. ” Kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna”, rekao joj je staru otrcanu frazu. Žena ga i dalje psuje, krivi ga za promašen život. Besmislica, sama je kriva. Mogla se udati za Jovu pa otići sa njim u Nemačku. Sama je birala. Sin je u zatvoru, bar tu se ništa nije promenilo.

Ako ništa, Pera mu je rekao dobru vest. Kod “Glavonje” može da mu nabavi “CZ99” za 200 evra. Može i na dve rate. Sačekaće ga “Glavonja”. Hoće on da izađe u susret, samo će biti malo i kamate onda. Nasmejao se kiselo kad ga je Pera upitao šta će mu pištolj…

III

Oglas u novinama : Poklanjam dečiji krevetac. Nekorišćen…