Foto: Tajana Roxy Dedić

Drak je svakako jeste velika legenda ex YU scene, pionir psihodelije, predvodnik prve postave Igre Staklenih Perli, nepopustivi i neumoljivi „vlasnik“ WHITE RABBIT BAND-a koji nije želeo da objavi album grupe sve dok mu se nisu složile sve kreativne kockice – pa makar to potrajalo i čitave tri i po decenije… Neposredno nakon objavljivanja video singla „The Rain“, koji prethodi studijskom albumu prvencu – Drak mi priča kako danas stoje stvari u njegovom rokenrol bivstvovanju.

„Beli zec“ već 36 godina skakuće ovom Zemljom čuda ili još bolje Svetom čuda i nikako da ostavi nešto materijalno iza sebe, za budućnost… Izgleda da se u toj tvojoj magično-nadrealnoj zvučnoj priči konačno događaju krupne promene?

Drak: Za male biljke ne treba dugo čekati. Posadiš semenku i za dan-dva pojavi se biljka. Za velike biljke treba dugo čekati, za neke biljke su potrebne godine, decenije…

Bend je nastao u Beogradu, mislim da je to bilo 1982, dok smo prvi nastup imali 1983, tako nekako… WHITE RABBIT BAND je stvoren kao “drums & noiz” projekat, specifično za jednu avangardnu predstavu “Alisa u zemlji čuda” u režiji Ištvana Lalića. Predstava se nikad nije desila, ali smo Snow White (bubnjarka) i ja nastavili sa radom. Nikad se ozbiljno nismo posvetili studijskom radu, jer nismo mogli da nađemo producenta koji zna da barata sa specifičnim zahtevima našeg zvuka.

Konačno, posle tolikih godina, taj producent se pojavio u obliku Zlatka Petkovića iz Makrešana, kod Kruševca, koji je uspeo da stvori logističke uslove za kreativni rad u Sonic Ant studiju. Zlatko je jedini producent koga znam, koji je u stanju da izmiksuje prljave, masne električne gitare sa basom i bubnjem, sa klavijaturama, vokalima i sve to sa bukom, elektronikom, distorzijom, semplovima i morem digitalnih efekata… tako da sve to zajedno zvuči seksi.

Kako bi rečima oslikao šta se sve nakupilo na albumu, na šta miriše i koliko je prvi, nedavno objavljeni video singl „Rain“ čitka karta za ulazak u novi svet WRB?

Drak: Danas je ceo koncept “albuma” u velikoj meri izgubljen. Pre albuma Bitlsa “Sgt. Pepper”, izdatog ’67. godine, slušali su se uglavnom singlovi; albumi su bili kolekcija od desetak do dvadeset singlova, koji nisu imali neki određen redosled. Tek od te ’67. pa do kraja 20. veka albumi se izdaju kao konceptualna kategorija.

U 21. veku muzika se opet izdaje i sluša u vidu video singlova sa youtubea, pa se albumi, kao takvi, od početka do kraja retko slušaju. Retko ko sluša ceo album jednog benda. Većina slušalaca pravi svoje playliste, na kojima kombinuje po jednu ili dve stvari od različitih izvođača. Nadam se da će naš prvi album zadovoljiti obe vrste slušalaca.

Album “Ek-a-Tattwa” sadrži u sebi širok spektar stilova i žanrova… moglo bi se reći da svaka stvar pripada drugačijoj muzičkoj kategoriji. Ja sam emotivno vezan za zvuk prejakih, izobličenih električnih gitara, tako da je taj zvuk neizostavan u WHITE RABBIT BAND-u, a obogaćen je savremenim zvucima, elektronikom, samplovima, kao i blues motivima, koji deluju kao protivteža svim onim nehumanim industrijskim i elektronskim zvucima.

Naravno, kao i uvek, nešto što je karakteristično za WRB, prisutan je eksperiment. Stvar “The Rain” predstavlja upravo jedan takav eksperiment. Namerno smo odustali od električnih gitara i ostali na “bass & drums” formatu, koji smo obogatili vokalima i klavirima. I… desio se “The Rain”.