Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Miodrag Miki Veselinović ( Po kratkom postupku) – intervju za DOTKOM

Miodrag Miki Veselinović, gitarista benda “Po kratkom postupku” iz Beške iz prve je pristao da razgovara sa mnom za DOTKOM o bendu, promociji novog albuma “Slika i Neprilika” i svojim pogledima na svet. Šta smo to pričali pročitajte u redovima koji slede…

1. Prva asocijacija na vaš bend mi je “jbt, ovi su iz Beške” Jel vas u selu gledaju kao “lude pankere” ili ?
 Haha, u početku su nas gledali tako, ali s obzirom da trajemo deceniju I po I možda malo više, navikli su se na nas. Počeli su da nas shvataju malo ozbiljnije. Pokazali smo im da nismo samo puka tinejdžerska zezancija nego ipak nešto više.

2. Postojite već 16 godina. Vaš bend je sad, što bi rekli “ u najluđim godinama” ?
 Da, sad smo tinejdžeri. Još malo pa punoletstvo ! Mislim da još uvek imamo šta da kažemo i još uvek smo orni i zagrejani da to širimo što dalje možemo.

3. Niste “umrli” sa dvadeset I dve ?
 Nismo umrli. Ja imam malo više, ostali u bendu malo manje, ali se trudimo da “to nešto” i dalje plamti u nama. Taj stih je iz naše pesme “Odjeb” koja je odgovor na taj neki malograđanski kliše. Odeš u vojsku, završiš vojsku, nađeš posao, oženiš se, dobiješ decu, porodicu. Sve to odradiš do tridesete i pobegneš u komformizam. Čekaš da umreš, jednostavno. I ja sam porodičan čovek, ali i dalje živim. Pratim i idem na kulturno-zabavne sadržaje, imam stav i izražavam ga.

4. Još uvek idete na žurke ?
 Manje na žurke, više na koncerte.

5. U pesmi “Ako odem” ste potpuno tačno opisali kako se ponekad osećam ? Šta imate da kažete na to ?
 Kad se u čoveku napuni koječega negativnog, nastane tzv. “ stress relief”svako traži izlaz iz te situacije, svako traži svet i mir za sebe. Traži pozitivan način da isprazni tu negativnu energiju i ponovo napuni svoje životne baterije, tako da ta pesma govori o toj tački usijanja kod čoveka. U poslednje vreme primećujem da se to sve češće javlja kod ljudi.

6. Niste li malo matori za blejanje na ulici sa pivom u ruci ? Kakve su vam porodične situacije, jeste li zaposleni ? Kažite nešto više o sebi…
 Na ovom albumu smo se više bavili pojavama u subkulturi pa tako i pesme “Bleja” i “ Smor” govore o tome kako se mladi danas “zabavljaju”. Izađu u kafić i klub i vrte se telefoni, prave se selfiji, gleda se Fejsbuk, Instagram. Nema one zdrave komunikacije , zdravog zezanja, tog nekog “ oči u oči” razgovora. Mi to i dan-danas radimo, upoznajemo nove ljude, nova lica. Volimo da sviramo negde gde nikad nismo bili i upoznamo potpuno nove face, nove osobe. Vrlo često u razgovorima pre ili posle svirke ispadne kao da se znamo već dugo…Naiđemo na istomišljenike, razmenimo iskustva. To je neprocenjivo. Žive svirke sun am pomogle da proširimo i vidike i poznanstva. U pozitivnom smislu.Bilo je i loših iskustava, ali u mnogo manjem procentu, naravno. Sve je to život.

7. Je li Punk zaista mrtav kako rekoste u pesmi ? Ima li smisla uopšte davati punku onaj značaj kao nekada ?
 Konkretno, pesma “ Bleja” je inspirisana onim čuvenim grafitom na kojem piše “Hajde da blejimo ispred kluba i seremo kako je scena sranje”. Bendova ima dovoljno, klubova još uvek ima dovoljno.Postoji cenzura, ali dobro, snalazimo se. Publika je, čini mi se, postala razmažena u smislu da im je sve sada lakše dostupno i sa dva klika na internetu nađeš sve što te zanima. Nema više one ekskluzive, onog uzbuđenja kad otkrijše nešto novo. Nema neizvesnosti šta možeš da očekuješ na svirci. Sećam se devedesetih i mojih tinejdžerskih dana. Kad vidim neki flajer ili plakat za neku svirku i skontam da mi je bend potpuno nepoznat meni i mom društvu je to bio razlog više da odemo na svirku, a sad masa neće da ode na koncerte demo bendova jer ih ne poznaju dovoljno. Eventualno, odu prijatelji benda i poneki zaluđenik.

8. U pesmama “Znak” i “Nije kraj” čujemo i duvače (trubu). Ko vam je to pomagao ? Uopšte, ko vam je pomagao na snimanju albuma ?
 Na ovom albumu smo po prvi put imali goste. Na pomenutim pesmama, kao I u pesmi “Odjeb” svirao je Dušan Kovačević, trubač iz benda Mamurlook. U pesmi “Tišina” pevao je Zoki, Zoran Gagić iz benda “Neprijatelj prelazi Zeku” koji će nam se i večeras pridružiti na bini. Sa njima se znamo godinama i sad su se potrefile kockice da Zoki učestvuje na albumu I ta pesma kao da je pisana za njega i njegov glas. Savršeno se uklopio.

9. Snimali ste kod Raduleta na salašu, zar ne? Koliko ste zadovoljni njegovim radom I zvukom koji ste dobili ?
 Raduleta poznajemo već godinama. Dosta puta smo i delili binu sa njim i Ateistima. On je lik koji je prihvatio da radi ovaj album sa nama jer poznaje naš rad i dopada mu se to što mi sviramo. Rad na albumu je bio vrlo opušten jer smo imali čoveka koji nas kapira , zna šta hoćemo, a nije bilo ni tajminga ni strogo poslovnog odnosa već je to bila više opuštena, ali i radna atmosfera. Zadovoljstvo je bilo raditi sa njim. Zadovoljni smo kako je album na kraju ispao.

10. “Povedi me” je Motorhead-style pesma i to ne možete da poreknete. Šta je još uticalo na zvuk benda ?
 S obzirom da smo trio, to je ta neka linija – Motorhead, The Ramones, KUD Idijoti, Goblini, Džukele. Garažni rokenrol, najkraće. Malo siroviji zvuk.

11. Moram da vam kažem. “ Tišina” vam je, po meni, najbolja stvar i zaslužuje da bude pravi hit. Morala bi da se pušta po radio stanicama, jer je zarazna i predobra. Ipak, bojim se da se to neće desiti. Šta imate da poručite muzičkim urednicima ?
 Slažem se. Zokijev vokal je odlično legao. Kad je ta stvar nastala sinulo nam je kroz glavu da je napisana tako da bi bilo sjajno da je on otpeva i tako je i došlo do saradnje. A muzičkim urednicima bih poručio da bi mogli malo da šaraju. Mogli bi malo da pobegnu od MTV, RTS zvuka . Nemam nameru da nekog vređam ili omalovažavam, ali mislim da ima dovoljno bendova koji neguju drugačiji zvuk , a mogli bi da se puštaju na radiju, bar u specijalizovanim emisijama. Plejliste bi mogle da se osveže sa nekim novim grupama, nekim novim pesmama.

12. “Godine prolaze, cure kao pesak kroz prste, ljudi odlaze, mnoge stvari više nisu iste. U glavi premotavam film i puno mi je srce, kada se svega prisetim, ko da je bilo juče”. Fenomenalan tekst, ko ga je pisao ? Evo ruka… Kako pišete pesme , prvo tekstovi, pa muzika ili neko donese neki rif, akord ?
 Nema pravila. Nekad legne dobar rif, nekad se pojave neki stihovi, strofa pa na nju lepimo muziku. Kako kad…To se posle razvije na probama. Tekstualno ja najviše doprinosim, ali muzički I aranžmanski i ostatak benda vrlo mnogo učestvuje s tim da je moja poslednja. Mnogo demokratije u bendu šteti i zato sam ja neka vrsta šefa, ali je to daleko od nekog gazde benda. Ja sam od početka u bendu, a ostala dvojica od 2012. tako da je I normalno da me slušaju ?. Ali, kapiramo se odlično pa zaista nema problema u funkcionisanju benda.

13. Za sada je izašao samo digitalni fajl. Planirate li i fizički CD ?
 Imamo neki dogovor sa RNR recordsom iz Beograda koji još nije finalizovan, ali se nadam da će vrlo uskoro sve biti rešeno. Nadam se skorom potpunom dogovoru pa će biti i diskova. Videćemo.

14. Planovi za dalje ? Svirke, nove pesme ?
 Planovi su da sviramo što više i u što više mesta po Srbiji, da uspešno promovišemo “ Sliku i nepriliku”. Planovi su da uskoro izađe I jedan spot pa ćemo ga okačiti na YouTube. Nažalost, prigodnih emisija na televiziji je sve manje, ali ćemo se potruditi da plasiramo taj video spot što je boilje moguće. To će krenuti za nekih nedelju-dve, nadamo se.

15. Miki, hvala ti puno što si pristao da razgovaraš za Dotkom !

 Hvala i vama.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: