Kad sam 2005- e prvi put došla u Novi Sad i pustila tu korenje, videla šta sve Novi Sad nudi od alternativne muzike, nekako sam napravila pakt sa sobom da mene splavovi neće videti. Elem, 13 godina kasnije, bejah na splavu…ali ne zbog nekih cajki novokomponovanih, bejah na brodu Zeppelin, na stand up-u dvojice momaka iz Mostara.Pored sjajnog stand up-a, druženja posle sa ekipom iz organizacije Standup comedy-Novi Sad, imala sam i manji epifani…to je da nisam rodjena za rad na kruzeru na primer, pošto je meni talasalo u glavi iako smo na usidrenom brodu. Tako da etoooo, polako odustajem od mnogih karijera, sa 30 godina sam shvatila da ja dalje od ovih 160cm visine, tj. nizine neći ići i pozdravih se sa poslom stjuardese, sad sam se zvanično pozdravila i sa radom na brodu 🙂
Mostarci-1
Elem, momci koji su na turneji po regionu nastupali i u Novom Sadu su Omer  Hodžić i Igor Drljo, zaista sjajni momci, kako kao stand up komičari tako i sagovornici.
Prvi na scenu je izašao Igor Drljo, simpatičan momak, nemirnog duha, koji je apsolutno slobodan na bini i koji ima dobar materijal. Moram reći da sam oduševljena bila na prvu loptu njime, pošto retko kad mogu da pričam sa odraslom osobom i da imam tu čast da se gledamo direktno u oči : ) Razgovor naših niskočanstava je išao ovako:
Mostarci-2
Sigurno se nisi probudio i pomislio-“Hej ja ću da budem stand up komičar, kako je došlo do toga”?
Desilo se slučajno, gledao sam puno stand up-ova i na nagovor Omera koji mi je rekao da ima radionica gde su pokazali tehnike pisanja šala i ponašanja, video sam da mi ide to pisanje i svidelo mi se. Ubrzo sam se prijavio na open mic, i bio mi je super prvi nastup.

Koliko je vremena potrebno da se napiše materijal?I ma li neko kome se obratiš da vidiš jel napisano smešno ili nije?
Prvi od pola h, koji deo toga i danas koristim  sam napisao je došlo vrlo lako, kao da se pisalo samo od sebe. Nekad sam inspirisan i za 5 minuta smislim dosta dobrih šala, a nekad može i mesec dana da jednostavno nemaš inspiracije. Što se tiče provere da li neka šala ide ili ne, u početku sam se sa kolegama razmenjivao mišljenja, a kako vreme ide, toga je sve manje, nekako verujem više sebi.
Po  tvom mišljenju šta treba da ima čovek koji se bavi ovim poslom?
Nikako ne sme da ima ego, kad ljudi vide da ti misliš da si iznad njih, publici se to nikako ne sviđa. Po meni je najbolje da budeš svoj od momenta kad izađeš na binu i da umeš da prisvojiš publiku. Moj neki način je to da prvo udarim po sebi, pa onda kad kažem nešto i za publiku, kapiraju da se zezam.
Kakav je osećaj izaći prvi put na binu ispred publike?
Bio sam nervozan, ali na tom prvom nastupu je bilo dosta mojih prijatelja, nisam imao neka velika očekivanja, jer nije to bilo nešto što sam ja ozbiljno shvatao kao posao, više kao neku vrstu zezanja, da vidim jel to uopšte za mene. Kad su krenuli ljudi da se smeju već od prve šale, pomislio sam kako je ovo moćno, i pomislio sam –pa vidi, ide ovo meni.
Druga polovina Mostarskog tandema je Omer Hodžić, čovek sa humorom po mom ukusu, prilično crn, šokantan sa super punch line-ovima, u nastupu često komunicira sa ljudima u publici, i mogu vam reći da ga jedva čekam poslušati sa nekim novim materijalom. I sa njim sam razmenila koju reč.
Mostarci-3
Kako si ti odlučio za mikrofon i stand up?
Ja sam se bavio rep muzikom, generalno sam imao potrebu da budem na bini i da se obraćam ljudima,iako nisam odmah imao šta reć, međutim nekako mi je to došlo prirodno i kad jednom imaš dobar nastup, postaneš zavisan. Sad se već 5 godina bavim time, još nisam došao do toga da izgovorim i formiram svoje misli onako kako bih ja voleo, idem na šok kod publike.
Šta treba da ima dobar stand up komičar?
Treba da bude lud, treba da ima potrebu da mu nije dovoljna komunikacija 1 na 1, možda neki kompleks iz detinjstva koji leči govoreći šale. Treba da ima stavove, i da mu nije cilj samo da nasmeješ, već i da možda nateraš ljude da porazmisle o nečemu.Takođe je bitno da iako si izgovorio materijal pred mnogim ljudima u raznim gradovima, publiku nateraš svojim nastupom da pomisli da prvi put taj materijal iznosiš.
Šta misliš što kod nas nije razvijen toliko stand up i nije popularan kao u recimo Americi?
Zato što mi sa svime kasnimo. Generalno, jesmo duhovit narod, ali ti koji su u društvu smešni,  najčešće imaju strah od javnih nastupa ili izađu na binu ubeđeni da su smešni, a izazovu suprotan efekat. Sa druge strane imamo i problem toga da nekako svi misle da su smešni i da je ovo lako raditi. Tržište Balkana je malo, brzo se obilazi, i potražuje onda hibridno pisanje tekstova, što na kraju može dovesti do brzog sagorevanja ili nekvalitetnih materijala.
Kakav si u komunikaciji sa heklerima?
Nisam u početku voleo heklere, ali kad živiš u Bosni, navikneš se da dobacivanja uvek ima. Tako da sam razvio prirodno taj neki odbrambeni mehanizam, i nekako mi čudno sad kad je tišina i kad nema interakcije sa publikom. Čak je i iniciram sam kako bi bilo zanimljivije.
Koga ceniš od naših-Balkanskih komičara?
Voleo bih da budem univerzalan kao Tin Vodopivec, da imam crni humor kao Aleksandar Perišić, da budem zabavljač kao Neša Bridžis, da imam stav kao Domagoj, da budem organizovan kao Marina Orsag i da imam spolovilo kao Igor Drljo : ))))
Mostarci-4

Ova dva super komičara je dovela Organizacija pod nazivom https://www.facebook.com/standupnovisad/?ref=br_rs

i mislim da bi trebali da ih ispratite, organizuju nastupe kako naših tako i komičara iz regiona. Meni je jako drago da konačno u Novom Sadu mogu da se gledaju češće dobri stand up-ovi, jer je na nastupima toliko pozitivne energije i toliko smeha, da je prosto divno gledati te silne ljude koji kreću ka kućama nasmejani. Njima hvala što postoje kao organizacija, a vi….vidimo se na nekom od nastupa, (ja sam ona sa ljubičastom kosom, koja se smeje kao kokoška u teranju kad se zaceni od smeha)
                  slike preuzete sa fb stranice cafe brod Zeppelinn, fotograf: Saša Đelić