Znate li gde je Tekelijina ulica u Novom Sadu ? Na Podbari – tačno. Isprekidana je ulicama Gundulićevom, Bele Njive, Jug Bogdana, železničkom prugom i Venizelosovom koja vodi na Žeželjev most i Kvantašku pijacu.
Tekelijina ulica
A znate li ko je bio Sava Tekelija čije ime ulica nosi ? Ako ne znate, možete pročitati u sledećim redovima…
  Sava Tekelija je rođen 1761. u Aradu, danas gradu u Rumuniji, a tada delu Austrougarske carevine, u poznatoj plemićkoj i vojničkoj porodici Popović, koja je bila izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine 1459. godine  izbegli su u Ugarsku ali su ostali bez plemićke titule. Ugled  i bogatstvo koje uz to ide, vratiće im dvesta i kusur godina kasnije Savin pradeda Jovan.
Jovan_Tekelija
Jovan Popović Tekelija, zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog pobedila Turke. Za te zasluge imenovan je za kapetana aradske tvrđave, u kojoj će familija pustiti korene, stvarati bogatstvo, sticati oficirske činove i ostvarivati veze preko kojih se širio njen uticaj u srpskom društvu. Car Josif I je Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.
Sava_Popovic_Tekelija
 Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, a tokom studija u Beču i Pešti slušao je pravne i prirodne nauke. Pravne studije je završio 1785, a već sledeće godine u Pešti odbranio doktorsku disertaciju i sa 25 godina postao prvi Srbin doktor prava.
Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije. To mesto omogućuje mu da iste godine učestvuje na srpskom narodno-crkvenom saboru u Temišvaru i da se tamo afirmiše kao jedan od najistaknutijih političkih vođa. Bio je delegat na Ugarskom sboru u Požunu (tada Bratislavi) kao poslanik Čanadske županije. Imenovan je potom za sekretara Ugarske dvorske kancelarije za poslove pravoslavnog življa.
Sava_Popovic_Tekelija_(1761-1842)
Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život.
Bio je uspešan poslovni čovek, uvećavao je svoj imetak i dodavao nove posede porodičnim spahilucima koji su bili sastavni deo njegove plemićke titule.
Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a bila mu je bliska i ideja o stvaranju neke vrste jugoslovenske zajednice, a i misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, došao je do zaključka da je obrazovanje glavni pokretač srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja zadužbine davao je velike svote novca za školovanje srpske omladine i obrazovanje svojih sunarodnika. Znalo se da je bio protiv Vukove jezičke reforme i da je zastupao tvrdi stav o slavenosrpskom jeziku u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.
Dobrotvorne aktivnosti proslavile su ga u celom srpskom narodu i doprinele uvećanju njegovog značaja u našoj istoriji.
Sava_Popovic_Tekelija-2
Nabavio je štampariju za Maticu srpsku, pokrenuo izdavanje knjiga, i potpomagao mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Zato je bio i izabran za doživotnog predsednika Matice Srpske. 
Umro je 1842. godine u Pešti. Sahranjen je u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844.
Njegovi memoari „Opisanije života“ i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.
Tekelijanum-u-Budimpešti
Ostavši bez naslednika Tekelija je, pred kraj života, odlučio da u Pešti osnuje Tekelijanum, želeći da tako stvori centar srpskog kulturnog života. Najveći deo bogatstva želeo je da usmeri na školovanje mladih Srba u vojnoj, inženjerskoj struci, za sveštenički poziv i za visokoškolske studije. Na taj način hteo je da stvori i unapredi intelektualni stalež Srba.
Na sednici Matice srpske 21. avgusta 1838, kuću, u kojoj se sednica i održavala, predsedavajući Tekelija predaje pod nadzor Matice, za svrhe đačkog doma, ali i za potrebe njenoga rada. Tada je nastalo i „Osnovatelno pismo“ kojim se tačno utvrđuje svrha njegove zadužbine, a koju će, kasnije, uz pomenutu zgradu činiti još i 150.000 forinata gotovine, devet kuća u Aradu, još jedna zgrada u Pešti pored samog doma te 28 jutara zemlje. Matici srpskoj on tu fondaciju poverava na čuvanje, održavanje i nadzor. 
Rad Tekelijanuma nije se prekidao tokom Prvog svetskog rata. Iz statistika saznajemo da je Tekelijinih pitomaca između 1838. i 1878. bilo 179, a od 1878. do 1914. 167. Za srpski narod to je bio impozantan broj intelektualaca koji su mnogo doprineli kulturi i civilizaciji svoga naroda.
opisanije-zivota-sava-tekelija
Između dva svetska rata Tekelijanum nije radio punom snagom. Deo zgrade morao se izdavati pod kiriju da bi se zadužbina kako – tako održala. Tekelijanum se oporavljao, u periodu 1941-1944. bilo je u njemu preko trideset pitomaca, od toga dobra polovina pod punom, istina veoma skromnom stipendijom.
Vreme posle Drugog svetskog rata nanelo je najteži, gotovo fatalan udarac Tekelijinom zavodu. Godine 1952. zgrada je nacionalizovana, zadužbina je privremeno prestala da postoji. Tek kasnije 1996. mađarska država je donela odluku da vrati polovinu zgrade budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. 
Zadužbina koju je Sava Tekelija ostavio svom narodu obezbedila mu je trajno i  istaknuto mesto u srpskoj istoriji.

Ispred zgrade Matice Srpske u Novom Sadu postavljena je i bista u čast velikom čoveku i dobrotvoru.
izvori : www.mojheroj.com ; www.riznicasrpska.net
fotografije skinute sa interneta