Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

DOTKOM RETROSPEKTIVA 2018. GODINE (Ne-metal edition)

Za nama je i 2018. godina. Pošto za razliku od mog privatnog lajanja, na DOTKOMU nema politike, u ovom članku ću probati da je prikažem kroz retrospektivu MENI  (i samo meni) najboljih izdanja rock i metal žanra. 

Dosta ljudi mi je reklo da je ovo bila nekvalitetna godina što se tiče rokenrola, ali ja se apsolutno ne slažem sa njima i mislim da je bila vrlo plodna i krcata odličnim albumima, bez obzira na koji podžanr rok muzike mislite, pa sam stoga napravio tri a ne dve liste najboljih izdanja 2018. godine…

…Što se tiče ne-metal ploča, tu mi je situacija prilično jasna, izdvojila su se desetak izdanja svojim kvalitetom, a vrlo blizu je još nekoliko (na primer MUDHONEY – Digital Garbage, LIVING END – Wunderbar ili FRIENDSHIP – Aint No Shame, ULTRAPHONIX – Original Human Music, THE QUALITONS – Echoes Calling, PENNYWISE – Never Gonna Die), ali samo iz razloga što ih nisam slušao češće zbog nedostatka vremena. Pa, krenimo…

10. COWBOY JUNKIES – All That Reckoning 

Obožavao sam “Trinity Sessions” objavljen još pre tri decenije i najveći razlog što je ovaj album na listi je taj što me je podsetio na to remek-delo. Naravno da ova ploča nije tako jaka i značajna, ali ima sve što sam voleo i na “Trinitiju”, prekrasnu melanholiju, širinu pustinje i napukli šapat Margo Timmins. Bolje od ostalih pesama – “The Things We Do To Each Other“, “Wooden Stairs” i ” Shining Teeth

09.GRETA VAN FLEET – Anthem Of The Peaceful Army

Iako sam mislio da su puki “hipsteraj”, braća Kiska “znaju znanje” i delimično opravdavaju epitet “novih Cepelina”. Deo kritike i deo publike su nahvalili i prehvalili album, po meni, bez jasnih argumenata, dok su drugi “opleli” po ploči i “upljuvali” je, opet, po meni, bez razloga, jer…Ako baš želite šta mislim o ovom albumu pročitajte recenziju 🙂

08. PHIL CAMPBELL & THE BASTARD SONS – The Age Of Absurdity

 Album jedinog preživelog Motorhead člana, Phila Campbella, koji se ujedinio sa svoja tri sina i praši odličan rokenrol i koji je, na moju radost, odustao od recikliranja Lemijevog nasleđa što je rezultiramo odličnom pločom. 

07. SVARTANATT – Starry Eagle Eye

Svartanatt ( ili po naški – Crna Noć) je bend iz Stokholma koji kao da je vremeplovom sleteo u 2018. godinu negde sa početka sedamdesetih, po meni zlatne dekade ljudskog roda po svakom pitanju. Apsolutno sve u izgledu, sviranju i ponašanju benda je retro. Frizure, odeća, obuća, gitare, pojačala, produkcija, orgulje…Sve miriše na sedamdesete.  Sjajan album sa nekoliko bisera od pesama – “The Children Of Revival“, “Black Heart” ili “Him Hit Down

06.THE DAMNED – The Evil Spirits

Ako ste očekivali pank ploču, dobili ste je tek u tragovima, bar u muzičkom smislu. Tekstovi su već druga stvar, prilično opori i direktni, onakvi kakvi bi trebalo da su pank tekstovi – sa porukom, buntom i protestom. U recenziji pročitajte šta sam još našao na ovom albumu, a još samo da vam kažem da je prvi singl sa ove ploče “Standing On The Edge Of Tomorrow” verovatno pesma koju sam najčešće puštao ove godine. 

05.JOSE JAMES – Lean On Me

Jose James, četrdesetogodišnji džezer, bluzer, hip-hoper i ko zna šta još je na svom osmom albumu odlučio da podseti svet na istinskog velikana soula, Billa Whitersa i obradio je njegovih 12 pesama na moderan, ali opet ne mnogo različit način od originala. Moram priznati da je ovaj album objavljen krajem leta bio moj lični favorit kada sam hteo i morao da odmorim uši od distorzija, fuzeva i duplih pedala. Divna ploča prepuna sjajnih pesama.

04.DAVID BYRNE – American Utopia

Veteran new-wave zvuka i latino ritmova objavio je 2018. godine, na moje iznenađenje, jednu od najboljih ploča u svojoj dugoj i prebogatoj karijeri. Ovo je njegov prvi pravi solo album posle pauze od 14 godina. Nekoliko sjajnih pesama kao što su “It’s Not Dark Up Here”, “Every Day Is a Miracle”, a posebno “Everybody’s Coming to My House” me je podsetila na njegove najbolje radove. Preporuka…

03.NIGHT FLIGHT ORCHESTRA – Sometimes The World Ain’t Enough

Ove godine su svi “popizdili za albumom “Prequelle“, švedskog benda GHOST jer su kao (citiram) “doneli nepatvoreni duh muzike osamdesetih prošlog veka”. Cvrc, Milojka, ja odgovorno tvrdim da su Bjorn Strid i ekipa uradili duplo bolje.  I to im nije prvi put nego četvrti, to jest, ovo im je četvrti album. 

Vrhunski miks zvuka koji su gajili (ili još gaje) bendovi kao Toto, Foreigner, REO Speedwagon, KISS, Def Leppard i Europe, ali se i te kako mogu čuti pop prizvuci nalik na A-HA, Bonnie Tayler ili Meat Loaf. AOR zvuk kakav su svirali ASIA, Steely Dan ili Boston su takođe tu. Dakle, prava mešavina rocka, AOR-a, synth popa i hair metala, žanrova koji su bili ekstra popularni pre trideset i četrdeset godina…Ostatak pročitajte u recenziji na stranicama istog ovog portala…

02.THE STRUTS – Young & Dangerous

Ako su GVF novi Led Zeppelin, onda su The Struts novi T. Rex ili novi The Faces, a pomalo i Queen ili The Kinks. Dakle, uzevši proverenu formulu, dobri rifovi, “catchy” refreni, glamurozni imidž i ponašanje nalik zvezdama, iako to praktično još nisu, The Struts, kvartet iz Derbija su već prvim albumom, “Everybody Wants” privukloi pozornost na sebe, ali je nova ploča pod nazivom “Young & Dangerous” odjeknula prilično glasno i naširoko.  Ostatak o ovom sjajnom album pročitajte OVDE

i…

01.SUPERSUCKERS – Suck It

Suck It ” je čistokrvno rokenrol izdanje, baš kakvo je potrebno današnjoj sceni, bez filozofiranja, peglanja zvuka, egzibicija u produkciji. Samo gitara, bas i bubanj i udri!  Trideset šest minuta čistog rokenrola, ništa više.  – „Pa šta onda?“, pitate se vi. – „Onda? Onda REPEAT!!!“ Kompletnu recenziju možete naći TU !

Nastaviće se…

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: