Svi koji me poznaju znaju da ne podnosim nijednu vrstu muzike koja se meša sa folkom, pa tako ni zagrebačke Brkove. Ipak, DOTKOM ne bi bio ozbiljan web-magazin da ja kao urednik ne poštujem i tuđa mišljenja, a pogotovo mišljenje jednog takvog underground udarnika kao što je Daniel Tikvicki iz Subotice. Otud ova recenzija…

 Sa strepnjom sam očekivao novi album Brkova, jer ih pratim već odavno – rekoh, neće omanuti. Da odmah otklonim svaku sumnju onima koji se tužakaju kako muzika propada, poručujem: Brkovi NISU ni turbofolkeri, nisu ni pankeri – oni su hroničari jednog vrlo gorkog vremena za život, za ljubav, za ljude uopšte. To sve na jednom prcvoljku zemljišta zvanom Balkan. Ako se malo uključi po koja vijuga.

 Kad je izašao singl “Boli me“, koji mi je postao instant omiljena pesma, nije mi ni palo na pamet da će relativno brzo izbaciti ceo album, nazvan “Hormon sreće” – ne znam da li misle na ljubav ili pivo (malo Bad Copy-ja hehehe).
Ipak, imam jednu vrlo veliku zamerku na omot ovog albuma. Da budem iskren, izgleda kao rad desetogodišnjaka, koji se uči osnovama Photoshop-a i uopšte ne pristaje albumu, ni vizuelno ni tematski u zadovoljavajućoj meri. Siguran sam da ima fanova koji barataju dizajnom/omotima, ali opet – njihova volja, jednostavno ne gledam u njega da mi ne kvari utisak i uživam u zvuku.

Pošto i dalje intenzivno vrtim njihov prethodni fenomenalni hit-album “Torzo Dade Topića“, gde su ugostili par muzičara, laknulo mi je da su odlučili da odmore od gostiju na ovom albumu, ali nisu od stvaranja hitičnih pesama. Možda to muči čistunce i elitiste – melodija, zapaljiv refren su neki od kvaliteta Brkova. Naravno, uvek postoje pesme koje “popunjavaju” prostor na albumu (tzv. filleri), ali ih ja na “Hormonu sreće” ne nalazim. Ne znam šta da kažem a da već nisam pominjao, sve štima u sastavu Brkova – ritam-sekcija, gitarski (ručni) rad, koji je uistinu virtuozan (ako malo obratite pažnju na solaže – zahvalite mi kasnije), i naravno malo-napukli, ali gromoglasan pjev slavuja pevača Shamse69.

Pesme su manje-više “standardne” tematike koju gaje Brkovi, ljubavni raskidi, cvetanje ljubavi, kritika mafijaško-političke garniture koja se lako može primeniti na Balkanu. Ovaj put se malo više osete uticaji nekih izvođača, koji, uostalom ne bi trebalo da iznenade. Primetio sam u “Ljubavni rat” veoma jaki uticaj Rokera s Moravu, makar na vokalnom planu – što je meni plus do neba. Power balada “Odlazim” kazuje koliko suvereno vladaju tim pomalo omraženim-alikadsenapijematješkimetalacsamjeok žanrom. Tu je i riffovanje u pesmi “Lenta“, koja melodijski zvuči jako čudno, tako da pored teksta koji se osvrće na život starleta (tako popularnih kod kojekakvih mačo i bezobrazno bogatih “alfa mužjaka”), melodija će izazvati dodatni sloj nelagodnosti, barem ako ste normalna osoba sa zdravim razumom. Takođe, moram pomenuti i “Momačko veče“, koji pokazuje naizgled samo muško druženje, ali u stvari potajno kritikuje regulative EU, koja zabranjuje nekontrolisanu proizvodnju rakije, a ne gleda ni blagonaklono na vrtenje praseta na otvorenom, bez čega mi sa Balkana ne možemo (sem onih koji se suzdržavaju od svinjetine iz religijskih ili zdravstvenih razloga).

Stvarno se trudim da ne favorizujem samo jednu pesmu, ali prosto se ne mogu suzdržati: “Grad” je čisti punk-rokeraj sa veoma pamtljivim i otrežnjujućim tekstom, što kažu, pogodila me “u sridu”. DOOOBRO poslušajte tekst i videćete jasnije mnoge nepravilnosti oko sebe, pogrešne ljude na pogrešnim mestima, probleme koje gradovi kao urbane sredine imaju i tako dalje. Poslušajte i ako više volite da pljujete Brkove umesto da se smirite i saslušate šta imaju da kažu u pesmama na  koje namerno bace malo prašine da se slegne. Tu je njihova snaga i pečat. Jedna interesantna stvar je da se pominje sintagma “kafana i rokenrol”, koja mi ubada uši zbog istoimenog albuma sastava Kanda Kodža i Nebojša. S obzirom da su često u Srbiji (ako ste mislili da su opterećeni onim sranjima iz devedesetih, pogrešili ste, em je pevač rodom iz BiH), kod Gosn Bandara snimaju albume, ne čudi me da su čuli za simbiozu kafana+rokenrol.

U svakom slučaju, još jedan odličan uradak koji će se još dugo vrteti kod mene, jer ja iskreniji bend nisam još čuo kod nas, bez nepotrebnih skandala, bez žute štampe, BEZ DLAKE NA JEZIKU.

Desya Lovorov https://www.facebook.com/d.lovorov