Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Slavljenički koncert Hladnog Piva (ili kako je kad 37. put gledaš svoj omiljeni bend)

Kao i kod skoro svakog Vojvođanina, odlazak za Beograd zahteva psihičku pripremu i valjan razlog na kretanje preko Dunava. Kako je Hladno Pivo bend zbog kojih sam ja  uopšte u ovim alternativnim vodama, nije bilo puno razmišljanja da li ići ili ne. Karta u džepu i dobra volja su  bili spremni, za moj lični, 37. put da ih slušam.

Kažu ljudi da su svirale i predgrupe, ja nažalost nisam uspela da ih čujem, pošto nam je trebalo oko sat vremena da uđemo na koncert. Bila je to velika avantura, neobeleženi ulazi, pa vraćanje sa jednog na drugi kraj, pa onda nije ni tu….i onda kad je uboden ulaz imali smo osećaj kao da smo u krdu u planini, idemo nizbrdo, po mraku, sa sve poligonom spretnosti koji smo morali preći do terena. Skok sa bedema od preko metar (stalno ću naglašavati – po mraku), pa stepenice, pa užasni redari pored kojih si mogao preneti šta god, i nezgodnih metalnih stepenica (naglašavam, neosvetljenih)  i ETO NAS!

Mase je bilo, nisam stručna reći koliko…bilo je bogami, sasvim dovoljno da se odmah shvati koliko je Hladno Pivo velik i voljen bend. Uvek se oduševim strukturom ljudi koja dođe na njihovu svirku, od klinaca na ramenima roditelja do starijih ljudi, što je i logično kad se radi o bendu koji punih 30 godina nastupa.

Sa svojom nizinom od 158cm, nisam videla kad je bend izašao (a video bimova nije bilo), po euforiji koja je nastala, shvatila sam da su na binu izašli Mile, Zoki, Šoki,Deda i Suba. Počeli su prvi taktovi od  “Pjevajte nešto ljubavno“, i to je to, zaboravljeno je sve do tog trenutka i krenulo je ludilo. Slede “Narcisoidni psi”, “A što dalje”, “Princeza ispod neona”, “Dobro veče”, “Usamljeni u gomili”, “Rigoleto”, “Buba švabe”, “Svijet Glamura”, “Majica”, “Sreća”, “Kad ti život udahnem”, “Svi smo ga mi voljeli”, “Messi”, “Firma”, “Favorit”,…..

Godišnjice benda su obično posebne, jer čujete pesme koje skoro nikad ne sviraju po festivalima i svirkama, generalno. Bejah presrećna što sam čula jednu od mojih omiljenih pesama, “Usamljeni u gomili“, koji sam jedini put live čula u Zagrebu pre 5 godina, kad su slavili 25 godina benda. Koncert se polako približavao kraju i momci su dva puta izlazili na bis. Na oduševljenje mase, prvi bis je počeo sa pesmom od Atheista – “Zapadna Evropa” i primetih da ljudi oko mene jako dobro znaju o kojoj pesmi je reč. Polako su privodili svirku kraju uz “Pitala si me”, “Ezoterija” i naravno za kraj “Nije sve tako  sivo“, gde ide obavezna provera publike koliko decibela buke može da proizvede.
_MG_1169
Uvek se nadam da nije kraj svirke, jer sam uvek željna da čujem još neku pesmu, i bude uvek -“pa kako nisu svirali ovo, kako nisu svirali ono”….i onda počinje, Kud Idijoti –”Kad sunce opet zađe“….i nada da će još malo svirati zamre.

Na stranu loša organizacija, manjak toaleta, ogromne gužve koje su se stvarale za nedovoljno štandova sa pivom (i apsurdno je to što dođeš slušati Hladno Pivo, a ako imaš živaca čekati sat vremena pivo, dobiješ ga toplo), na stranu mrak i poligon spretnosti….Hladno Pivo je bilo presjajno, momci su zaistali dali sve od sebe publici. Opravdano imaju taj neki povlašćeni status kod ljudi koji se iz svih krajeva uporno pojavljuju u publici iznova i za HP im nije teško prevaliti kilometre i kilometre.

Voleli ili ne voleli njihov rad, bili fan prvih albuma ili ovih novijih, jedno je sigurno, retki su bendovi koji uspeju 30 godina biti na sceni, retki su bendovi koji nisu izgubili smisao, a Hladno Pivo uporno dokazuje da kvalitet može da se održava, da imaju još svašta za reći.
_MG_1198
Završiću sa:
KAD SUNCEEE OPET ZAĐEEEE I PTIČICEEE ZAŠUTEEE SVEEEE…….
Do  sledeće svirke \m/

LiliZlica
deo koncerta na YT postavio Miloš Danilović
fotografije : Ana Vuletić

2 Comments

  1. To je to, vrlo elegantan izveštaj, čestitke 😉
    HP!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: