Is it a passion or just an obsession ? , kaže stih jedne od mojih omiljenih pesama Fates Warninga. U mom slučaju je sigurno ovo prvo, jer slušam ovaj bend od samog početka. Pravi fan sam postao posle izdavanja albuma “Perfect Symmetry” , izdatom još 1989. godine. Pratio sam ih sve ove godine, preslušavao albume, gledao koncerte na DVD-u i tek sad dočekao da ih vidim uživo. Pre tri godine iz opravdanih razloga nisam prisustvovao njihovom gostovanju, ali ovo novo nisam mogao da propustim. Kartu sam kupio još u oktobru i sa nestrpljenjem odbrojavao dane do koncerta u Domu Omladine.
 


Došao je i taj dan (niko nije umro), put od NS do prestonice trajao je manje od sat i po, zagrevanje je počelo u popularnoj pivnici “Samo Pivo”, nastavilo se porcijom ćevapčića u kafani “Mornar” preko puta Doma Omladine, a završilo predgrupom iz Italije – Methodica. Methodica gaji sličan zvuk kao i FW , sa razlikom da to ne radi baš toliko kvalitetno, ali zaista nije razočarala već popunjenu salu. Pošto sam se pripremio za koncert, preslušao sam i dva albuma koje su do sada Italijani snimili (moram priznati da nisam pao na dupe posle toga) I u tih nekoliko odsviranih pesama prepoznao sam I jednu od onih par koje su mi se svidele, “Lord Of Empty Spaces”. Nešto više od pola sata svirke Methodice zagrejalo je posetioce, ali mi se čini da je izbor predgrupe mogao biti i srećniji. Svejedno, nakon toga, tehničari su se razleteli binom i pobrinuli da sve bude cakum-pakum.
 

 
Tri minuta posle najavljenog vremena, tačno u 22:03, Bobby Jarzombek seda za bubnjeve, a za njim slede Joey Vera, Jim Matheos, Michael Abdow (gitarista unajmljen za ovu turneju, inače, pokazao se kao izvrsno rešenje, u nekoliko solaža pokazao je da se radi o pravom majstoru na svom instrumentu, što je i logično, jer ništa manje ne bi bilo dovoljno dobro za ovakav bend) i na kraju Ray(mond) (B)Alder(rama) lično, jedan od mojih najomiljenijih pevača ikada.
 

This slideshow requires JavaScript.


Uvodni taktovi prve pesme sa poslednjeg albuma “ Theories Of Flight”, “From the Rooftops” su naterali publiku da glasnim odobravanjem i aplauzom pozdrave bend. U prvom delu koncerta su odsvirali nekoliko novih pesama tek da predstave poslednji album čiji naziv I nosi ova turneja, ali su, prema očekivanju prave ovacije bendu krenule kad je Ray krenuo da peva stihove “ Under the spotlight…” darujući nam jedan od najvećih hitova u karijeri FW-a – “One” . Refren “ Everything we are everything we see, I’ll take a part of you, You take a part of me” pevala je beogradska publika koja je, očekivano, napunila,  malu salu Doma Omladine. Tužno zvuči podatak da takva legenda od benda kao što je Fates Warning gleda tek nekoliko stotina poklonika, ali činjenica je da je prog metal u Srbiji uvek bio teški underground. Svejedno, drago mi je i ponosan što sam deo te scene toliko godina, bez obrzira na sve. I ovog puta smo dokazali da su progeri verni fanovi i da bez obzira što ovo nije komercijalna muzika sa lako pamtljivim refrenima, bar polovina zna apsolutno svaki stih sinoć odsviranih pesama. Kako stoji na www.setlist.fm, bilo ih je čak 21, a sam izbor kao da su mene pitali. Odsvirali su sve meni drage pesme, a neki vrhunac koncerta, bar po meni, je bio deo kada su za redom odsvirali “The Light And Shade Of Things”, “Wish” i pogotovo “ Still Remains”. Na ovoj poslednjoj pomenutoj Jim Matheos je pokazao kakav je gitarista i dokazao da nema puno svirača u današnje vreme koji su u stanju da se mere sa njim.
Fates-Warning-4128
Prvih nekoliko pesama mi se činilo da je zvuk nekako mutan, ali sam shvatio da sam preblizu bine i kad sam se pomerio nekoliko metara unazad sve je zvučalo mnogo bolje. Jedina primedba upućena toncu je da je Ray mogao biti malo glasniji, ali možda je to i trik da se eventualni problem sa glasom zamaskira , jer je neverovatno teško iz dana u dana pevati po dva sata ovako zahtevne deonice, jer ovo nije ša-la-la pevanje već ozbiljan rudarski posao :). Na sreću, nisam primetio da je gospodin Alder bio ispod svog visokog nivoa izvođenja…
 

Tačno dva sata od izlaska na binu posle završetka “Point of View” bend se povukao, ali posle gromoglasnog odobravanja i pozivanja na bis američka petorka se vratila da odjednom odsvira svoja verovatno tri najveća hita u karijeri “ Through Different Eyes”, “ Monument” i “Eye To Eye”. Dva sata i petnaest minuta koncerta bilo je dovoljno da me uveri da je prosto nepravda što ovakav bend nije više popularan jer je zaista vrhunski u svakom pogledu.
Za uspomenu sam kupio majicu, uz koju sam dobio i torbu sa logom i kalendarom ove turneje pa će i babe na pijaci videti i zapamtiti da je 25. Januar 2018. godine bio jedan poseban dan. Dan kada sam najzad uživo gledao Fates Warning !