Amorphis je ogroman bend. Ne baš toliko da bi postao deo opšte kulture. Mada, na dobrom je putu. Zaista, posle trinaest dugosvirajućih albuma od kojih nijedan nije bio loš, zaslužio je da i oni što ne slušaju ovu vrstu muzike čuju za njega. Na kraju krajeva, ako i nisu sada će sigurno, jer je „Queen Of Time“ album za mnogo širi auditorijum od recimo onih iz sredine devedesetih ili prve decenije novog milenijuma. Utisak je da je svaki novi Amorphis album bliži „mainstreamu“ od prethodnog, ali je to toliko vešto urađeno da se ni ne oseti na prvi pogled (ili slušanje). Čini mi se da finska ekipa vrlo postepeno „kuva žabu“ i ne dolazi u rizik da se optuži za „prodaju“. Meni to ne predstavlja ama baš nikakav problem, naprotiv.
 
Prvi singl „Bee“ je najavio kakav će ovo album biti i ta poletnost, skoro bih rekao – razdraganost se oseća u svih sat vremena (ili sedamdeset minuta ako imate limitirano izdanje kao ja). Drugi singl (spot) „Amongst Stars“ je ponovo „sigurica“ jer u njemu gostuje Anneke koja će doneti nekoliko stotina hiljada pregleda više na YouTube kanalu. Možda je novina (mada su to radili i ranije) ubacivanje folk elemenata koji se najpre mogu čuti u dosta dobrim „Golden Elk“ ili „Message In The Amber“. I ostatak albuma je na zavidnom nivou. Pažlivim „seciranjem“ pronaći ćemo more različitih uticaja, od doom rifova do progresivnih harmonija, preplitanje čistih i grubih vokala, sola na klavijaturama, zvuka gajdi…
Highlight albuma je po meni, vrlo rano, već na trećoj pesmi. Naime, najjači utisak na mene je, za sada, ostavila atmosferična „Daughter Of Hate“ sa naracijom na finskom i divnim solom na saksofonu.  
Šta reći, Amorphis su i ovim albumom dokazali gde im je mesto. Visoko, visoko, gore na vrhu…
 
 
Ovaj tekst je moj autorski tekst i prethodno je objavljen u Helly Cherry magazinu
http://www.hellycherry.com/2018/05/amorphis-queen-of-time.html