Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Tajne poštarske torbe

JAVNO IZVINJENJE

JAVNO IZVINJENJE, JA SAM POŠTAR, KRIV SAM…

 Izvinjavam se što sam stranci predugo zvonio na vrata i tako prekinuo njegov odmor, uznemirio ga. Takodje se izvinjavam drugoj stranci što sam prekratko zvonio na vrata pa me nije čula…Izvinjavam se primaocu čije sam pismo, pošto on nije zatečen, ostavio tašti, morao sam da pretpostavim da nisu u dobrim odnosima. Takodje se izvinjavam primaocu, koji nije zatečen na adresi, pa sam mu vratio pismo, mogao sam ostaviti u komšiluku, kako se on ne bi pomučio da ide do pošte… Izvinjavam se strankama kod kojih sam došao u nezgodnom trenutku, dok su  zauzeti, neraspoloženi, pa i onima koji su bili raspoloženi dok im ja nisam pokvario raspoloženje ,,opomenama” i ,,kaznama”…Izvinjavam se penzioneru kome sam isplatio novac u ,,krupnim” apoenima, jer nisam imao ,,sitnih”, takodje i onom kome sam dao puno ,,sitnine” jer nisam imao ,,krupnih” novčanica…Izvinjavam se i stranci koja nema poštansko sanduče, pa sam ostavio račun ,,za vrata”, mogao sam ući kroz odžak i ostaviti račun na bezbedno mesto, kako bih bio siguran da će dobiti svoj račun…

 

Izvinjavam se i strankama kojima sam uopšte donosio račune, a znam da trenutno nisu mogućnosti da plate, pa sam time izazvao nezadovoljstvo kod njih, baš sam bezobziran…Izvinjavam se strankama koje nisam mogao da nadjem, zbog netačne adrese, nedovoljne adrese, preseljenja itd. Očigledno je da se nisam dovoljno trudio, mogao sam da angažujem vidovnjaka ili nesto slično… Izvinjavam se i primaocu, kojem nisam doneo pismo, iako mu to pismo nikad nije ni  poslato…Izvinjavam se i psu koji me je ujeo, i njegovom vlasniku. Očito je da sam ja krivac, da sam verbalno provocirao plemenitog psa…Mogao bih da nabrajam beskonačno, mislim da je suvišno, očigledno je da sam ja uzrok svih vaših problema i nezadovoljstava…Neizmerno mi je žao zbog toga, izvinjavam se svima koje sam svojim nedopustivim ponašanjem povredio, uvredio, iznervirao, isprovocirao, naneo štetu u bilo kom pogledu… Zahvaljujem se nadredjenima, na podršci i razumevanju za moje neprihvatljivo i nedostojno ponašanje, oprostima za pogreške, poverenju,strpljenju itd…koji su kao i uvek bezrezervno i nedvosmisleno stali iza mene i nastojali da me zaštite, iako sam kriv za sve navedeno…

Pošto sam se izvinio strankama i pokušao (naravno, bezuspešno) da opravdam svoje očigledne prestupe, osetih potrebu da se izvinem i rukovodstvu za kršenje propisa…Ponovo da se bezuspešno pravdam i malo pojasnim već dovoljno jasne prekršaje…Kriv sam jer nisam ostavio izveštaj prvom dostavom (primaocu koji je maloletan i bolestan, pa ne može lično da primi pismo) čak se nisam ni pojavio na adresi kako se ne bih objašnjavao sa njegovom majkom zbog čega ne smem danas da joj uručim pismo za dete, a sutra smem…Svejedno, drugom dostavom sam uručio pismo majci (staratelju), ali to ne opravdava moj prestup – izveštaj u prvoj dostavi…Šta više, isti propust sam dopustio sebi ponovo…Pošto sam znao da primalac živi u Švajcarskoj, nekako mi van pameti bilo da idem ,,na vrata” i ostavljam izveštaj da me primaoc sutra čeka na adresi, jer sam znao da narednih pola godine neće biti kod svoje kuće…drugom dostavom sam uručio pismo njegovoj familiji, slučaj skoro identičan prethodnom…izuzetno veliki prekršaji zbog kojih je spoljni kontrolor morao da odvoji mnogo vremena, napora, truda kako bi to razotkrio i pokušao da iskoreni iste…Kriv sam jer na sudskom pismu na kojem je pisalo -,,urgencija” nisam detaljno napisao konstataciju već kratko i jasno ,,Primalac odseljen-kuća na navedenoj adresi srušena”…od nadredjenih sam dobio kritiku da moram da navedem od koga sam saznao da je kuća srušena…

Moj odgovor je bio da sam se uverio sopstvenim očima, meni je odgovor izgledao sasvim logičan, ali po pravilima službe jasno piše da se mora navesti ime i prezime osobe koja će da potvrdi tvoju konstataciju pa sam kod sledećeg slučaja ,,urgencija” bio pažljiviji i posvećeniji poslu. Pošto se radilo o primaocu koji je preminuo, moja konstatacija je bila ,,Preminuo, prema verodostojnosti umrlice štampane u ,,Foto Zvezdi” ul. i br.tel.,doneo kopiju iz matične knjige umrlih i naveo parohijskog popa kao svedoka…Moji propusti su svakodnevno postajali sve veći i teži, da čak ni spoljni kontrolor nije morao da izlazi na rejon, već ih je i blagajnica prilikom razduženja lako uočavala…Da ne dužim puno, evo jednog primera. Blagajnica me dokme razduživala, upitala zbog čega sam vratio pismo za ,,tu i tu” osobu sa konstatacijom NEPOZNAT. Ja odgovorih da takve osobe nema na navedenoj adresi, a ona: ,,Nema,to joj je adresa bivseg muža, ali ti veoma dobro znaš sa kim ona sada živi i da ima radnju na tvom rejonu…“Ja se jos malo bezuspešno branih da mene ne interesuje ,,ko sa kim,ko gde i kad” i da ja nisam ni privatni detektiv ni agent BIA, niti osoba koju zanimaju abrovi, ali ne vredi, shvatih da je besmisleno….Sad unapred prihvatam krivicu i optužbe kako bih sebe poštedeo nerviranja i raspravki, jer je očigledno da je poštar uvek krivac, kako strankama tako i nadredjenima…

Miroslav Šućurović

Lektorizacija, ilustracije : DOTKOM ekipa

1 Comment

  1. E, ako si im svima rekao… 😀

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: