Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

U PROLAZU

Umetnost u kandžama elitizma (vratite nam R’N’R)

Ovaj tekst je namenjen mladima koji žicaju kintu od užine da bi otišli na probu i napravili novi bend, koji se štekaju za platno i boje, koji beže sa časa da uhvate pravi kadar na svojoj fotografiji, koji bi da stvore neku novu ideju i pokušali da promene svet, što je sasvim dozvoljeno kada si mlad čovek. Čak i poželjno.


Već duže vreme stičem utisak da muzika, film i literatura pokušavaju da se predstave kao nešto uzvišeno, nešto što je van populističkih okvira i da više nije za „običan svet“, već samo za „odabrane“ koji su dovoljno „pametni“ i koji su dovoljno u „fazonu“.
„A ti ne razumeš šta je on tu hteo da kaže. Nisi shvatio koncept. To je metafora. To je preteško za tebe“ i ostala sranja koja smo verovatno svi mi progutali nebrojeno puta.


Odmah da se dogovorimo, umetnost nije ni dvolitra piva, srednji prst i „Jebem ti državu!“, ali je isto toliko daleko i od elitističkih proseravanja. Umetnost nije striktno namenjena deci koja su predodređena da upadnu na neke predrkane fakultete sa foto aparatima od soma eura ili u muzičke škole iz kojih će izaći kao neki novi nakurčeni filharmonihaši. Niti postoji zakon, naopako, kojim je zabranjeno konzumiranje umetnosti onima koji ne pripadaju tome što se naziva elitizam. Lažna elita je tačniji naziv.


Naravno da poznajem čoveka koji je iz Grocke, vozi autobus u GSP-u i veći je umetnik od gomile priučenjaka sa diplomama. Naravno da poznajem čoveka koji ima punk-rock bend a piše tekstove bolje nego svi zajedno koji su završili književnost. Naravno da poznajem čoveka koji je upisao i završio glumu zato što je voli, a ne da bi prodavao priče kako su takve stvari nedostižne. Poznajem odlične glumce i režisere po amaterskim pozorištima, by the way. Naravno da imam drugara koji je odličan poznavalac muzike i filma a završio je „Master boban“, kako je sam izjavio. Umetnost je svima na dohvat ruke ako su zainteresovani za nju i o tome treba da se proširi svest.
Idemo malo o r’n’r-u.
Kaže jedan prijatelj: „Brate, lik u Americi popizdi na gazdu jer mu je skresao platu i napravi Hard Core bend“, nema tu nekog velikog mesta za filozofiju i metafiziku. Dešavalo se da na svirkama na kojima sam bio što akter, što publika laprdajući o muzici, književnosti, kinematografiji često dobijao pitanja tipa :
„Na kojem si smeru FDU-a?“; „Koja si godina Fax-a?“, gde bi posle mojih odgovora da imam jedva završenu srednju školu, da radim (radio) kao montažer na lokalnoj televiziji, da sa drugarom držim sekciju gitare, vozim bajs po Dunavu, lelemudam i pijem pivo na šahtu postavljači pitanja obično bili zblanuti ili bi pomislili da imam sjajan smisao za humor.


Ne, r’n’r nije pukao radi folka, radi Pinka, totalne dekadencije našeg društva ili odvratnih ratova 90-ih godina. Pukao je zbog samog sebe. Baš zato što su ga se dohvatili raznorazni frikovi. Zato što je dignut u bespotrebne visine od strane raznih kreatura i tako dobio titulu Božanstva koje nije na dohvat ruke ljudima koji šljakaju za kasom, na građevini ili onima koji su dobili dvojku iz srpskog jezika na pismenom zadatku. Naravno da r’n’r i svi njegovi žanrovi jesu nešto što je stvoreno za sve nas, a ne samo za „prepametne“ i Bogom dane ljude. Spustite ga na zemlju, kako novinari tako i izvođači da opet postane dostupan svima pa će onda biti i publike za koju većina tvrdi da je nema, a ipak je ima ako se malo bolje zagledate. Ili ako poslušate kvalitetne bendove. Pustite r’n’r vašim drugarima na rođendanu. Pustite r’n’r na vašim radnim mestima. Odvrnite 202-jku pa ćete videti kako će se neki do tada ljubitelj Amadeus benda na brzinu prešaltati na neki drugi bend koji nema u svom nazivu reč „bend“. Pa će ga onda možda zainteresovati i neka knjiga pa mu preporučite Bukowskog, pa možda i neki film, a vi mu kažite da pogleda Tarkovskog ili Kjubrika. Na kraju, možda odete zajedno na neki koncert. Možda je taj drugar, drugarica ili kolega, koleginica pa se i zatreskate jedno u drugo.


Vratite r’n’r nama običnim ljudima koji nismo multi talentovani i ekstremno pametni. Muzika je uzvišena iz razloga jer treba da bude dostupna svima.


Nenad Baraković Bara
www.rockomotiva.com
 

2 Comments

  1. Svojevremeno napisan sličan tekst na mom blogu, samo iz drugačije perspektive.
    Problem elitizma je postao problem same muzike iz potrebe slušaoca da se opravdava drugima zašto sluša tu muziku, kao i iz potrebe da da svome postojanju u toj muzici neki (najčešće umetnički) smisao.
    Postavlja se jednostavno pitanje: zašto neko jednostavno ne kaže da voli tu vrstu muzike i da mu ona najviše prija? I eto… Otišla mast u propast…

    • admin

      Pročitah tvoj članak i moram priznati da si opasno u pravu. Vrlo često idem na koncerte, otkad smo pokrenuli DOTKOM priznaću, i previše često :). RNR publika je postala previše statična,l a rekao bih i previše kritična. Ne morate u svemu da tražite umetnost. Nekada je dovoljno samo se zabaviti… A što se tiče elitizma u rok muzici danas,smatram da u njemu trenutno ima premalo istine i previše prenemaganja. Publika je razmažena i htela bi da za 100 ili 200 dinara od demo benda dobije vrhunski kvalitet…Kao što rekoh, nekad je dovoljno zabaviti se.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: