Pre tačno 50 godina jedan bend koji zasluženo nosi titulu jedne od „ikona“ rokenrola, objavio je svoj istoimeni, prvi album. Tada predstavljena  kao tipična grupa hipi generacije, CCR to zapravo, uopšte nije bila, jer je zvuk benda bio daleko od progresivno / psihodeličnog roka kakav su „hipici“ pod dejstvom tada otkrivenih i vrlo popularnih opijata svirali. Naime, njihova prijemčiva mešavina countryja, folka, bluesa i konačno, rocka upakovana u trominutne melodije sa poletnim ritmom i pevljivim refrenima  vrlo brzo su Creedence doveli na top liste širom Amerike. Da stvar ne bude potpuno klišeizirana, prvi singl koji ih je proslavio je numera „ Suzie Q“ koja traje 8 i po minuta i čak nije ni njihova originalna pesma, već je obrada, ne baš poznatog, rokabili muzičara Dale Hawkinsa, koji je pesmu napisao deset godina ranije. Zbog trajanja pesme, ona je podeljena i u dva dela stavljena na singl jer je bend odbio da je skrati na formu „ radio izdanja“. Bez obzira na sve, pesma se besomučno vrtela na Zapadnoj obali, pogotovo, San Francisku odakle su Creedence Clearwater Revival i potekli. Na kraju krajeva, singl je dospeo do mesta broj 9 zvanične USA Top liste. Još jedna obrada, ovog puta, Screamin Jay Hawkins-a pod imenom „ Put A Spell On You“ je takođe objavljena kao singl, istina, sa nešto manjim uspehom, ali dovoljnim da Creedencima otvori put ka vrhu.

John Fogerty kao vođa benda i može se reći jedini kompozitor u bendu je sledeće godine bio vrlo kreativan i ambiciozan pa je bend izdao čak tri albuma u 1969.godini. Izlazili su redom, “Bajou Country” u januaru, “Green River”, u avgustu i “Willy and the Poor Boys” u novembru. Na prvom od njih izdvojila se pesma „Proud Mary“ koja je i dan-danas sigurno njihova najobrađivanija pesma i jedan od zaštititnih znakova grupe. Green River ubacuje čak 4 hita u zvanične liste najprodavanijih i najslušanijih singlova od kojih su “Bad Moon Rising” i “Green River” stigli do vicešampionske titule, dok su singlovi sa trećeg albuma izdatog iste godine „Willy and the Poor Boys“ , “Down On the Corner” i “Fortunate Son” stigli samo stepenik niže. Uspeh Creedence Clearwater Revivala je bio munjevit i ogroman. Nazivali su ih „američkim Bitlsima“,i „najkvalitetnijim američkim proizvodom“ , a muzički časopis „Rolling Stone“ ih je proglasaio najboljom američkom grupom. Još su stigli da te godine sviraju na dva najveća rok događaja u Americi, a ispostaviće se, i istoriji rok muzike, Atlanta International Pop Festival u Hamptonu, Georgia za Dan Nezavisnosti Amerike i na Vudstoku, mesec dana kasnije. Ti nastupi su zacementirali njihove pozicije, mada sam Fogerti nije uopšte bio zadovoljan nastupom na farmi Max-a Yasgur-a.

“Cosmo’s Factory”, izdat u julu 1970 doneo je apsolutni uspeh bendu jer  je od 11 pesama na  albumu, čak 6 izdato kao singlovi, ušlo na top liste, a “Lookin Out My Back Door” se konačno popela do mesta broj jedan, što je, apsurdno, prvi I jedini CCR TOP1 hit u karijeri u Americi ! “Bad Moon Rising” je to ranije već uradio u UK, a još neki singlovi su osvajali vrhove top lista u drugim zemljama, a ispostavilo se da su u Kanadi imali čak 6 singlova koji su se zadržali na prvom mestu zvanične top liste.

Kako to već biva, uspeh je doneo i zavidan novac za to doba, a pošto je jedini kompozitor I tekstopisac bio John Fogerty njemu je išao i najveći deo kolača. Naravno, i izdavačka kuća Fantasy je uzimala ogroman deo prihoda. Ostatak benda (bubnjar Doug Clifford, basista Stu Cook I drugi gitarista, Tom Fogerty, John-ov rođeni brat)) nije bio previše zadovoljan tom činjenicom I trzavice su se prenele i na album “Pendulum” koji je izašao pred kraj godine i nije prošao baš najbolje, jer je iznedrio samo dva (ali kakva) hita – “Have You Ever Seen the Rain?” I “Hey, Tonight”. Ubrzo posle izdavanja ploče Tom Fogerty napušta CCR u potrazi sa solo karijerom, ali se sa njom nije baš proslavio. Izdao je 5 solo albuma bez većih uspeha, do svoje prerane smrti, 1990. godine ( umro je od side, kojom je zaražen tokom transfuzije nekoliko godina ranije).

Tomovim odlaskom bend je nastavio kao trio, ali stvari nisu profunkcionisale kako treba i “Mardi Gras”, izdat posle pauze od skoro godinu i po dana, što je bilo baš dosta vremena, uzimajući u obzir koliko često su pre toga izdavali ploče. Po prvi put su I ostali članovi benda učestvovali u komponovanju I pisanju tekstova, ali to nije dalo veće rezultate jer se od pesama sa “Mardi Gras” albuma “zapatila” jedino “Sweet Hitch-Hiker”. Ostatak albuma, izuzev, možda “Someday Never Comes” gotovo da nije vredan pomena. Činjenica da je album prošao neslavno i samoubeđivanje Johna Fogerty-ja da je “sam sebi dovoljan” dovelo je do raspada benda, jula 1972. godine.

Tako je putovanje jednog fantastičnog benda ( kako su tada govorili novinari iz uticajnog Melody Makera – najboljeg benda na svetu posle The Beatles) koje je trajalo samo pet godina, završeno. U tom periodu ostavili su iza sebe sedam albuma, pregršt hitova i legendarnih pesama, ogroman uticaj, pre svega na američku scenu, bili začetnici jednog novog pravca u rok muzici pod imenom southern rock koji je uzeo ono najbolje iz roka, kantrija I bluza.

Bilo je kasnije sporadičnih pokušaja da se bend ujedini. Svirali su jednom zajedno na venčanju Toma Fogertyja, 1980. godine I par godine kasnije u El Cerito srednjoj školi u istoimenom kalifornijskom gradu. Posle Tomove smrti, a naročito posle nastanka benda Creedence Clearwater Revisited koji su osnovali Doug Clifford i Stu Cook, 1995. godine John Fogerty je kategorički odbio svaku mogućnost da ikada ponovo stane na binu zajedno sa ostalim članovima benda. U međuvremenu je John napravio sjajnu solo karijeru I dokazao da je on bio najvažniji šraf CCR-a , a da su,kako je ponekad govorio, ostali bili članovi pratećeg benda. Albumi kao što su “Centerfield”, “Eye of The zombie” I “Blue Moon Swamp” su to itekako dokazali.

Ulazak u “Rock’n’roll Hall Of Fame” je potvrdio da su Creedence Clearwater Revival jedan od najvećih rock bendova ikada i da će ih istorija takvim I pamtiti…

I još nešto…U ušima mi odzvanja rečenica koju mi je skoro rekao Vule, ulični prodavac iz Zmaj Jovine na pitanje šta sluša od muzike : “Brate, kad ne znaš šta bi slušao, pusti Kridense“. Jebeno tačno…