Изградња мини-хидроелектране (скраћено МХЕ) на Црновршкој реци на први поглед не делује као негативна вест јер, ипак, живимо у свету у коме су обновљиви извори енергије једина шанса за светлију и чистију будућност.  Међутим, када се на ту вест придода то да се Црновршка река налази у парку природе Стара планина, који је под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја, да локална самоуправа ни грађани нису били упознати са тиме да ће МХЕ уопште да се гради, па нису ни могли благовремено да реагују,  да је читавих 3 км тока реке исушено и спроведено кроз цеви – тек се тада наслућује о каквој је катастрофи реч.

Све дозволе су уредно издате, инспекције не виде ништа спорно, а на интернету кружи видео клип под називом ,,Убијање Црновршке реке“, на коме се може видети како изгледа гарантовани ,,еколошки минимумʺ  који обећавају инвеститори. До тада нетакнута природа, у потпуности је разорена тешком механизацијом, а у реци, у којој је вода била толико чиста да се могла пити, више не може да живи ништа.  Страховит је парадокс то што се разарање природе ненадокнадивих размера чини у име зелене и чисте енергије. Стварни потенцијал учешћа МХЕ у електропривредном систему Србије је  занемарљив,  а огромне државне субвенције и повлашћени положај на тржишту су једина мотивација инвеститорима блиским владајућој партији. У Србији, према неким подацима, постоји план изградње 856 МХЕ, од којих су многе у строго заштићеним подручјима, какво је Стара планина. Да ли ћемо дозволити да и друге реке доживе судбину Црновршке?

Мештани старопланинског села Темска су први који су рекли не безумљу и устали у одбрану Темштице (Топлодолске реке) без које за њих не постоји живот. Настојање државе да кроз тунел преведе Топлодолску реку у акумулационо језеро Завој почело је још 1992. и наишло је на одлучан отпор мештана, чија борба да је сачувају од тада непрекидно траје.  И таман када се чини да је победа извојевана и река безбедна, пројекат се поново актуелизује од неке нове власти и зарад нечијих нових интереса, па све почиње испочетка. Прва победа Темштана  је резултирала одлуком на седници СО Пирот, одржаној 24. 5. 2004. године, у којој је, између осталог, наведено:

,,Превођење Топлодолске реке у акумулацију ,,Завојʺ је неприхватљиво за одборнике Скупштине општине Пирот, јер прекомерено угрожава екосистем и живот у кањону реке Темске, и радом створени манастир ,,Свети Ђорђеʺ деградира вредност, животну средину и територију општине Пирот, а посебно насеље Темска.
Такође је у супротности са савременим научним сазнањима и принципима одрживог развоја, документима и плановима заштите ,,Старе планинеʺ  (Подручје парка ,,Стара планинаʺ је номиновано од стране Југословенске комисије за УНЕСКО за резерват биосфере у складу са МАБ програмом УНЕСКО-а)ʺ

 

 

Темштани су од тада против државе морали да ,,ратујуʺ’  још два пута, 2007. су бојкотовали парламентарне изборе, 2016. је проблем поново актуелизован, а решења до данас нема.  У селу Темска се брани Стара планина и све њене реке, али и све реке Србије које су угрожене од стране МХЕ, на шта појединци и чланови Савеза месних заједница Стара планина непрекидно указују. Њихова борба је смислена и аргументована,  своје ставове поткрепљују мишљењем стручњака, упорно куцајући на врата свих институција гласом разума, алармирајући и лаичку и стручну јавност о последицама изградње МХЕ.

Уз слоган ,,Ни кап воде вам нећемо датиʺ борба за спас река је окупила око себе све становнике овог краја, њихове потомке и љубитеље природе. Дана 11. јуна одржан је протестни скуп у Пироту, на Ђурђевдан је организован у Паклештици,  док је прошле године у селу Темска организован велики уметнички перформанс ,,Молитва за Топлодолску рекуʺ . Члан савеза МЗ Стара планина Александар Јовановић Ћута је на могућу еколошку катастрофу указао и председнику Србије, а недавно је на свечаности поводом Дана заштите животне средине, 5. јуна, у име Савеза МЗ Стара планина одбио да прими захвалницу Министарства заштите животне средине. Том приликом је изјавио: ,,Нама нису потребне захвалнице, нама су потребне наше реке!ʺ

Иако је Горан Триван, министар заштите животне средине, истог дана рекао да ће изградња МХЕ  у заштићеним добрима бити законом забрањена, што је деловало као спас за реке на Старој планини, његов кабинет, три дана након тога, обавештава Савез МЗ Старе планине да са њиме прекида сваку даљу сарадњу.  Остаје нејасно да ли су на њега утицале ,,пацкеʺ Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, или је, пак, схватио да се неки људи захвалницама не могу купити.

This slideshow requires JavaScript.

Поред тога што је Стара планина један од најлепших крајева наше земље, она представља и станиште преко хиљаду различитих биљака, од којих је 100 ендемичних, а 40 строго заштићених, неколико угрожених врста лептира, 203 врста птица, због чега је Стара планина укључена у Регистар подручја од међународног значаја за птице Европе (IBA – International birds areas), а најављује се и покушај поновне колонизације белоглавог супа на Стару планину. Овде станиште има око 30 врста сисара, повремено се могу видети, чак, и медвед и горски јелен, али је њихов опстанак угрожен људском делатношћу. На Старој планини се налази трећина водопада у Србији, а у њеним рекама живи 26 врста риба и 6 врста водоземаца.
Стара планина, као таква, представља огромни потенцијал и једину наду за опстанак људи на овом простору, који се све више окрећу сеоском туризму и органској производњи. Она је често одредиште планинара и из земље, и из иностранства, а у селу Темска се сваке године одржава и Научно-истраживачки камп намењен младима.
Растуће интересовање за Стару планину је пробудило наду за повратак живота у њена опустела села, док изградња МХЕ неминовно води коначном пустошењу целог овог краја. Она је супротна свим законима, и Божјим и људским, сем закону профита, а профит изгледа не познаје стид.  А једном када више не буде било река – неће бити ни нас.



Изградња МХЕ на Старој планини је у супротности са Уставом Републике Србије, њеним законима и уредбама Владе,  које можете у целости прочитати на следећим сајтовима:

http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/3cb58e95-1bdc-4f55-a225-4a74f3f8f2bc  – Уредба о заштити парка природе ,,Стара планина”
http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/content/cid310/prostorni-plan-republike-srbije – Просторни план Републике Србије
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vodama.html – Закон о водама
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.htmlЗакон о заштити животне средине

Аутори фотографија објављених у овом чланку су: Александар Јовановић Ћута,  Душан М. Бодирога,  Срђан Цветковић, Милош Апостоловић, Немања Бранковић, Бане Андоновић,  Александар Панић и Снежана Ђорђевић. Захваљујем им се на несебичној помоћи и подршци.

Јован Ристић