O talentu, lepom životu i mudima – NENAD BARAKOVIĆ, “Besparačke priče”, oda

Džoni je nesrećan… Džoni je hrabar…Džoni je tužan… Džoni je džanki… Džoni tripuje…Džoni je roker… Džoni – pisac… Džoni – sveznalica… Džoni – ćutolog… Džoni je paranoičan… Džoni se zaljubio…Džoni je švorc…Džoni je Dejan Cukić…Džoni voli fudbal…Džoni voli Anu…Džoni svira gitaru…Džoni ima idola…Džoni igra šah…Džoni beži..

…A Nenad Baraković je cinik. Nisam sreo većeg cinika od njega a nema ni trideset. Nisam ga nikad pitao zašto jeste cinik. Pretpostavljam, nagađam, od lepog života. U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu. Ova zemlja “obećava da ćemo u najskorijem vremenu ispuniti sve naše probuđene nade, ostvariće se puna zaposlenost, nikome nećemo biti dužni, socijalne razlike gotovo da i neće postojati, a cela naša domovina će biti cvetna i lepo uređena bašta” i to Nenad Baraković vidi. I tako dobro prožima, tako star, a tako mlad..

A Džoni nema veze sa Nenadom Barakovićem. On je neki čoban, budala, koji se Nenadu Barakoviću zamerio još pre puno godina kad mu je “skinuo” devojku, udario na kvarno, maznuo kutiju cigara sa šanka, srušio kriglu piva…

…Nenad Baraković je zlopamtilo. Jeste, jeste, znam čoveka. Džoni nije, u suštini je dobrica. Ali je kreten. Ne zna šta će sa sobom, pa pravi budalu od sebe. Cuga, drogira se, povraća, pametuje, a pojma nema o životu…

…Nenad Baraković je sušta suprotnost Džoniju. Ne pije, stvarno ne pije. Znam čoveka. Ne drogira se. Ne juri kurve. Puši previše…Jebeš čoveka bez poroka. To i nije čovek. To je miš…

…Nenad Baraković je multitalentovan. Piše, peva, svira gitaru, po potrebi recituje, parafrazira Arsena Dedića, Brus Springstina…

…Džoni je mediokritet. Polutalenat. Nedovršen. Neprimetan. Ograničen. A misli da je neko. A misli da je nešto…

…Nenad Baraković je izdao prvu knjigu. Knjigu priča. Knjiga se zove “Besparačke priče”. Priče su o Džoniju. O Luzergradu. O Džoniju bez para…

…Džoni tako nešto neće dočekati. Ni u Luzergradu, ni nigde drugde, taman i da se odseli. Ali neće on nidje. Nema snage, nema muda…

…Nenad Baraković ima muda. Znam čoveka. Opipao sam, ima muda. Povelika. Ne znam koji će mu krasni, ali ih ima. I zato će uspeti u životu. Uprkos. Uprkos lepom životu.  Biće mu ovo samo prva knjiga. Prva od mnogih. Jer je odličan. Odličan pisac. Jer je kul. Onako stvarno kul lik…

…Znam čoveka.