Nepolitikin Zabavnik

DBUKS

LAZAR VUKOVIĆ – TOP 5 HORROR

LAZAR VUKOVIĆ – TOP 5 HORROR

 

Priredio: Milan Kovačević

 

 

Gost: Lazar Vuković, autor

Kada sam prvi put u svojim rogobatnim rukama držao zbirku horor priča Besan, pažnju mi je privukla priča nazvana ‘’Motel – Čvrsti snovi’’. Nije mi dugo trebalo da je pročitam i uverim se u njen neosporni kvalitet. Kada sam naleteo na opis piva koje je imalo ‘’ukus mešavine urina i soka od kiselih krastavaca’’, znao sam da je autor čovek od kulture – baš k’o što sam i ja. Tada prvi put čuh za mladog Lazara Vukovića iz Niša, koji je u svom rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, pa i fakultet! Uskoro saznah da Lazar nije vezan za samo jedan žanr, već se dobro snalazi i van okvira horora, pišući uglavnom fantaziju, i to različitih usmerenja. Epska – naučna – vi recite? Lazar Vuković radi sve, i čovek je koji stremi biti poznat i priznat autor. Do sad je objavljivan u ‘’Marsonicu’’ i ‘’Refesticonu’’, artzinu ‘’Librarion’’ i redovni je dopisnik na čuvenom ‘’Autostoperskom vodiču kroz fantastiku’’.

Danas – imamo priliku da pročitamo koja horor dela (priče, novele, romani) su najviše uticala na Lazara kao autora, i koja dela velikodušno preporučuje starim i novim fanovima najboljeg žanra na planeti.

Sastavljanje lista je nezahvalan zadatak, jer koliko god se trudili ne možemo, a da ne izostavimo neko kvalitetno delo. Ipak, odlučio sam da, u svrhu predstavljanja, izdvojim 5 priča koje me inspirišu.

  1. Konačište“ – Robert Ejkman

Čitajući Ekjmanove priče stičem utisak da, zajedno sa njegovim junacima, ulazim u Zonu sumraka. Priča „Konačište“ o sablasnom konačištu sa još više neobičnim stanarima je čist primer moje tvrdnje. Neobični događaji su se nizali kao na traci, pa sam se pitao gde je ovde granica između jave i sna. Po meni lično najbolja priča iz njegove zbirke „Hladna ruka u mojoj“.

  1. Vendigo“ – Aldžernon Blekvud

 Blekvudove priče imaju pravu dozu mistike i atmosferičnosti budući da inspiraciju crpi iz prirode. Mitovi i legende su često povezani sa prirodom pa nije neobično što većinu opusa ovog plodnog pisca čine priče sa tematikom smeštenom u prirodi. Priča „Vendigo“ je odličan rezultat kombinacije šumovitih predela Severozapadnog Ontarija i indijanskih mitova o Vendigu. Priča o zlosrećnim lovcima koji dolaze u blizak susret sa demonom je nezaobilazno štivo ozbiljnijeg horor fana zbog zlokobne atmosfere koja traje od početka do kraja. U prilog ide to što je Lavkraft, pored Vrba, smatrao Vendiga pričom sa velikim potencijalom.

  1. Piti“ – T.E.D. Klajn

Klajn je za mene najprijatnije otkriće u horor književnosti. Uprkos malobojnom opusu koji čine dve zbirke priča i jedan roman, on uživa popularnost među horor fanovima. Njegov stil mogu da opišem kao spoj Lavkraftovskog horora i Kingovskog poetskog, bez preterane skribomanije. Njegov talenat se ogleda u tome što nam daje nagoveštaje da je užas pored nas, a da mi nismo svesni postojanja istog iako nam je pred nosem. Zato sam odabrao priču „Piti“ iz njegove najpoznatije zbirke „Mračni bogovi“ kao dokaz toj tvrdnji. Zabava povodom useljenja je u toku, a njeni učesnici nisu svesni užasa u najavi, a koji se nagoveštava u drugom narativu linearne radnje. Šteta što je Klajn upao u spisateljsku blokadu i što nema naznaka kada će je prevazići jer je reč o kvalitetnom piscu sa velikim spisateljskim potencijalom koji nije iskorišćen.

  1. Poslednja arlekinova gozba“ – Tomas Ligoti

Ligoti je morao da bude na ovoj listi. Ne zato što se danas smatra istinskim Lavkraftovim naslednikom, već zato što kroz njegove priče odiše filozofski horor kojim odišu teme nihilizma i besmisla postojanja ljudske rase. Za ovu priču sam se odlučio zato što je omaž Lavkraftu i što se nihilistička atmosfera prikazuje iz vizure posete gradu u kome se jednom godišnje održava manifestacija čudovišnih klovnova sa zlokobnim završetkom. Ova priča može da posluži kao uvod u Ligotijev mračnjački svet. Ako vam se ne svidi probajte sa još dve priče po izboru i ako vam i tad ne legne onda Ligoti definitivno nije po vašem ukusu.

  1. Snovi u veštičjoj kući“ – Hauard Filips Lavkraft

Za kraj nisam mogao, a da ne navedem Lavkrafta. Ne treba ga posebno predstavljati i iz obilja priča koje obiluju kvalitetom odlučio sam se za ovu zato što odiše jezivom i bezizlaznom atmosferom u kojoj se našao naš glavni junak. Po meni lično ovo je najbolja priča iz Ktulu Mitosa i sam završetak je jedan od najezivijih koje je ikada napisao.

Ovo je ujedno moj pokušaj sastavljanja liste top 5 horor priča. Nadam se da ste uživali.

 

Leave a Reply