Milan B.Popović “Pesma bunca i plače”

Kogod je u poslednjih desetak godina sa obe noge u undergroundu zna i čuo je za Milana B. Popovića, pesnika, tekstopisca, kolumnista, recenzenta, kritičara…

Pre nekoliko meseci izdao je petu knjigu poezije pod naslovom “Pesma bunca i plače” koju mi je preko zajedničkog prijatelja onomad poklonio. Stajala je neko (kratko) vreme na polici, ali sam danas dobio želju da detaljnije iščitam ovu, već par puta prelistanu knjigu.

U ovoj knjizi nam Milan predstavlja 24 najnovije pesme čija je poveznica – urbani bunt. Bunt protiv poseljačenja gradskih kvartova, protiv iždžikale trave u pukotinama betona, protiv povašarenja bulevara…

Sjajan stih “pločnik upija miris tek podgrejanih pljeskavica, niko ih ne kupuje” jasno nam predstavlja sadašnju sliku velegrada i Milan se buni protiv te i takve slike.

U stihovima

“Prolaznike ne vidim, nečujan sam I ja.

Svako svoje življenje proživljava.

Nikom nije do nikoga”

pesnik opisuje stanje duha većine građana naše zemlje i sve češću pojavu “zombifikacije”.

Žao mi je što se ja nisam setio da napišem

“Kako bih ciglom nagradio sebe

I televizor.

Tako rado.”

A sebe lako pronalazim i u rečima :

“Najsumornije se ispostave – odmori. Takozvani.

Što bivaju duži I bliže se kraju,

Postaju umori, smorovi, udavi.

Moju tvrdnju da je većina urednika radio-stanica kreten do kretena Milan potvrđuje u stihovima :

“I jogurt sa nula posto masti

kad sline nedostaju

i nema gitara da zamaste

buđavi program sa lokalnog radija.”

A konačno pitanje zbirke treba svi da postavimo :

“ Da li sam živ u mraku i svetlosti,

U životu, i smrti?”

U nekom od intervjua koji je davao u poslednje vreme Milan B. Popović je rekao bez trunke kajanja : “Kultura je luksuz, poezija je luksuz”. Molim vas, pokažite da nije u pravu. Čitajte knjige, čitajte poeziju, bavite se kulturom, negujte je, budite KULTURNI…