UMBERTO EKO
“FUKOOVO KLATNO“
Umberto Eko ( 1932 – 2016 ) je bio jedan od najslavnijih italijanskih intelektualaca, proslavljen pisac, filozof, semiolog, estetičar, teoretičar književnosti, eseijst i istoričar srednjeg veka. Bio je jedan od najznačajnih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi, najuspešniji književni debitant svih vremena, genije koji je posedovao enciklopedijsko znanje. Za jedan poznati časopis je izjavio: „ Ne znam šta čitalac očekuje. Mislim da autor treba da piše ono što čitalac ne očekuje. Problem nije pitati šta im je potrebno, već promeniti ih. “
Roman „ Fukoovo klatno „ Eko je pisao osam godina i smatrao ga je svojim najboljim ostvarenjem. Kreiran je teorijama zavera i lažnim mitovima, okultizmom i ezoterizmom, kabalom i magijom. Sam naslov romana nam govori o ideji da se sve kreće, a da samo negde u visini postoji jedina nepomična tačka u celom univerzumu. Da onaj ko ne veruje u Boga, ne dovede svoj ateizam u sumnju, jer je reč o Nultom polu.
„ … Klatno je lažni prorok. Vi ga gledate, mislite da je jedina nepomična tačka u celom kosmosu, ali ako ga skinete sa svoda Konzervatorijuma i okačite u nekoj javnoj kući ono će i dalje da radi. A osim toga tu su i druga klatna. Jedno je u Njujorku, u zgradi Ujedinjenih nacija, drugo je u Muzeju nauke u San Francisku i ko zna koliko ih još ima. Fukoovo klatno je nepomično dok se Zemlja ispod njega okreće bez obzira gde se ono nalazi. Svaka tačka u univerzumu je nepomična, ako se na nju okači klatno … „
Glavnu priču čine tri urednika, jedne izdavačke kuće, koji kroje sopstvenu teoriju zavere, svoj „ Plan „ gde kasnije i sami postaju deo te zavere. Oni pokušavaju da napišu svoj „ Plan „ knjigu o mitu i događaju koja bi bila drugačije napisana od onoga kako je istorija prikazivala, knjigu koja bi na njihov „ zabavan „ način prikazala Templare, Masone, Slobodne zidare, Krstaše, Iluminate, priču o Gralu, Hristu, Kabali i magiji. Priču u koju će i sami na kraju da poveruju.
„ … Nonšalatno sam se kretao u krugovima đavoljubaca, kao da sam psihijatar zaljubljen u svoje pacijente, dok ga povetarac, pirkajući kroz grane stoletnog drveća u parku njegove privatne klinike, miluje po licu. A on prvo ispisuje stranice o ludilu, a zatim ludačke stranice. Ne shvata da se stopio sa svojim pacijentima, misli da je postao umetnik. Tako se rodila ideja o „ Planu „. Diotaleni je pristao na igru zato što je za njega ona bila molitva. Što se ipak Jakoba Belba tiče, mislio sam da se on zabavlja kao i ja. Tek sad shvatam da u tome nije uživao, ili, bolje rečeno, bio je deo igre u nadi da će naći neku od nepoznatih adresa ili pozornicu bez reflektora. Surogat teologije za Anđela koji se nikada neće pojaviti… „
Cela knjiga podseća na jedan špijunski roman i kroz celu knjigu se postavlja pitanje ko su zaista Templari, kada su nastali i zbog čega? Da li je njihov red stvoren da bi ratovao u Svetoj Zemlji ili su bili plaćenička vojska u potrazi za slavom? Da li je njihov duh zaista bio keltskog i druidskog porekla, isti onaj arijevski duh, koji se po tradiciji identifikuje sa ostrvom Avalon, središtem hiperborejske kulture? Da li je Sveti Gral za njih simbol cilja ili svrha njihovog „ Plana „? ili je to sve ipak jedna multinacionalna korporacija, koja ubira poreze, a za uzvrat ništa ne daje?
„ … U 18. veku u Londonu su postojale lože pravih pravcatih zidara, takozvane izvršne lože, ali su dokoni, mada vrlo ugledni plemići, privučeni njihovim tradicionalnim obredima, postepeno počeli da im se priključuju. Tako je izvršno slobodno zidarstvo preraslo u spekulativno, istorija pravih zidara je istorija simboličkih zidara. U takvoj atmosferi izvesni Dezagilije, koji je širio Njutnovo učenje, utiče na jednog protestantskog pastora Andersona, da sačini pravilnik za jednu ložu Braće Zidara deističke orijentacije i počne da govori o masonskim bratstvima, kao udruženjima koja vuku korene još od graditelja Solomonovog Hrama, pre četiri hiljade godina. Eto zbog čega su deo masonske maskarade kecelja, pravougli lenjir i čekić. Ali možda je baš zbog toga Slobodno zidarstvo i postalo popularno. U bedi modernog sveta koji se pomaljao na horizontu, plemići su pokušali da dođu u dodir sa novim tvorcima kapitala, dok su oni kod kojih je novac tražili priznanje… „
Pored gomilu informacija i pored cele zbrke o izabranom društvu koji gradi svoj stil pomalo razmetljivo, pomalo mističan, pokreće se i pitanje „ Svetog Grala „ da li je on Luciferov kamen ili izvor energije? Da li je Hristos izraz judejske religioznosti, kao što nam Katolička crkva to uporno ponavlja ili je Hristos keltski mit, ništa drugo nego alhemičarski Eleksir? Da li moderan svet koji tek što je izašao iz mračnog srednjeg veka,nije ništa pametnije mogao da smisli, nego da se posveti magiji i Kabali? Da li je pretvaranje metala u zlato ništa naspram onoga što su zaista znali?
„ … Manite se šale, zar niste shvatili smisao otkrića? Postavite u Telurički Pupak, najmoćniji klip. Ako posedujete takvu stanicu, moći ćete da predvidite kiše i suše, da izazovete uragane, morske potrese, zemljotrese, da cepate kontinente, potapate ostrva ( Atlantida je sigurno nestala zbog nesmotrenog eksperimenta ) , da stvarate planinske lance i prašume… shvatate li? Mnogo je bolje nego atomska bomba, jer ona može da naudi i onima koji je bacaju. Ti sa tog komandnog tornja telefoniraš, na primer, predsedniku SAD i kažeš mu: do sutra hoću milijardu dolara ili nezavisnost Latinske Amerike, ili Havaje ili uništenje sveg nuklearnog arsenala, inače će se kalifornijski rased definitivno otvoriti, a Las Vegas postati plutajuća kockarnica. Odaberete odgovarajuću struju, izazovete orgazam Zemljine utrobe i naterate da se za nekoliko sekundi uradi nešto za šta bi joj trebalo milijardu godina, pa tako Rur postane rudnik dijamanata… „
Kako god, sam pisac je u jednom intervjuu izjavio: „ Ne treba verovati ničemu što čujemo, vidimo i čitamo, sve su to paraizmišljotine, poluistine i zavere. I fašizam i komunizam zamućeni su istorijom fantazijama i manipulacijama.“ Ali da li je zaista tako? Da li je sve to samo mašta? Ili …
„ … Gospodo, Hitler je ’44. bio svestan, da je rat izgubljen, ali baš tada je počeo da govori o tajnom oružju koji će preokrenuti situaciju u njegovu korist. Kažu da je bio lud. A šta ako nije? Šta ako je on bio pod uticajem masona? … da li pisac treba da umre, da bi čitalac razumeo njegovu istinu? … „
Aleks Sanders
Leave a Reply