Nepolitikin Zabavnik

DBUKS

Recenzije iz pakla – MEMENTO MORI – Domaći strip, svetskog kalibra

piše : Milan Kovačević

Nedavno preminuli najvažniji čovek stripa, Sten Li, rekao je da su stripovi bajke za odrasle. Sa njim se mogu složiti kada u obzir uzmem tematiku većine stripova iza kojih uvaženi gospodin stoji. Isprva, u pitanju su bile čistokrvne superherojske priče prožete nedvosmislenim sukobima dobra i zla. Tek kasnije se pojavljuju izvesni antiheroji sa kojima se plejade današnjih neshvaćenih tinejdžera poistovećuju. Ja Stenu i njegovom Marvelu skidam kapu , ali njihova izdanja nikako nisu ono što pali moju vatru. Na kraju krajeva, preko glave mi je megalomanske fantastike i bogova novog doba odevenih u crveno,plavo i belo. To jednostavno nije nešto sa čim mogu da se poistovetim.  Smatram celokupan opus Marvelovih grafičkih novela monumentalnim, ali meni krajnje nezanimljivim. Tu na scenu izlazi moj današnji takmičar, fenomenalni MEMENTO MORI.

Kada govorim o poistovećivanju, da li je dovoljno da kažem da se najveći deo radnje ove grafičke novele odvija upravo u mom gradu?! Da, u prilici smo da vidimo Novi Sad i nekoliko njegovih znamenitosti. Kada međ’ kvadratima koji život znače prepoznaš mesta po kojima si i sam koračao stvari postaju jezovito personalnije. Naročito kada u rukama držiš strip čija glavna tema nije hortikultura, već ono najmračnije u ljudima. Predgovor vas na najbolji mogući način uvlači u ovu košmarnu priču. Evo jednog bogougodnog dela, koji na specifičan način kazuje i radnju stripa:
’’Postoji izvestan procenat ljudi koji za vrhunac umetničkog izraza smatraju stvaranje umetnosti pomoću ljudskih tela u kojima je otkucaj pulsa i isprekidanost daha svojevrsna sonata i razlivnost krvi najlepša nijansa crvene.Ovo je priča o tome šta se može desiti kada se takve osobe kanališu, i sadrži jednu filozofsko-kosmološku teoriju o nastanku serijskih ubica.’’

Kako je ovo prvi deo priče, mogu slobodno da ga nazovem klasičnim zakuvavanjem pred ono što sledi. Ovaj deo svakako služi da se podobnije upoznamo sa likovima, kojih u ovom stripu, ima nekoliko.
Radnja je nelinearna i u prilici smo da priču pratimo iz više perspektiva. Kako su karakteri veoma dobro razvijeni i ima ih mnogo, neću se predugo zadržavati na istima već ću ukratko opisati uključene koji su na mene ostavili najjači utisak:
Danilo Volkov – nekada ratni fotograf, sada profesor na filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Čovek koji živi za savršen kadar. Uživalac čašice i vlasnik strahotnih noćnih mora.
Inspektor Gojak – perfektna mešavina legendarnog Maks Pejna i Mikija Rurka iz filma Angel Heart. Suštinski, lik sa kojim se nije zajebavati. Izmučen nemilim događajima koji su njegovu suprugu prikovali za bolnički krevet.
Ratni veteran psihopata – dopustio sam sebi da imenujem ovog lika za kojeg sam pretpostavio da je devedesetih žario i palio po komšijskim državama. Misteriozni likvidator sa vrlo nekonveniconalnim metodama. Originalan i jeziv – obratite pažnju na ovog lika.

Novi Sad je lep, vrvi od života i njegove dugačke ulice pune su ljudi. Opasnost se ipak nalazi na ivici grada, kako je to Džim Morison imao običaj da kaže, pa smo u klimaksu ove priče prebačeni baš tamo. Promene raspoloženja koje karakterišu strip su očigledne, od kadrova bogatih bojama pa do dominantnih pepeljastih tonova kada priča pravi zaokret ka mračnoj strani. Crtež je realističan i veoma dobar – to govorim kao veliki fan stila Majka Minjole koji je sve osim toga! Senčenje je ono što mi se nije najviše dopalo jer smatram da su određeni kadrovi mogli biti obogaćeni dodatnom šarom ili dve – ovako, na nekoliko mesta izgledaju sterilno.
Ono što mi se posebno svidelo, i što smatram konjskom snagom ove grafičke novele jeste narativni metod i sama priča. Delovi unutrašnjih monologa koji presecaju kadrove vrve od pesimističke filozofije i na najbolji moguči način nam dočaravaju psihološko stanje određenih likova. Konkretno mislim na inspektora Gojaka, kojeg smatram najbolje razrađenim likom za čiju sam se sudbinu zainteresovao pri prvom upoznavanju sa istim. Kako sam ranije pomenuo, njegovom glavom kolaju misli kojih se ne bi postideo jedan Maks Pejn – kojeg lično smatram najuticajnijim i najboljim likom iz neke video igre, ikada. Ne mogu a da ne citiram jednu misao novosadskog inspektora, koja mu na pamet dolazi u trenutku kada ugleda nasmejano lice svog mladog pomoćnika.
’’Zavidim mu na nevinosti. Život ga još nije uzjahao i pojebao u dupe.’’ – bolno iskreno, tvrdo i carski.
Pretpostavljam da vam je sada jasno o kakvom liku se radi. On je definitivno čovek koji je preživeo svoju dozu jebavanja u dupe – od strane najvrelijeg ljubavnika, života.
E sad, šta povezuje njega, profesora Danila Volkova i mračnog manijakalnog egzekutora, ne znam ni ja – čekam drugi deo. Po onome što sad do sada saznao, biće mračniji, mučniji i paklu bliži – već sam rezervisao svoj primerak!

Pozivam sve vas da sa mnom čekate nastavak, zato prvi deo ovog ambicioznog domaćeg uradka nabavite direktno od mastermind-a koji stoji iza same priče Danijela Vizija.  Svoj primerak naručite putem mejla, pišući na mementomoridany@gmail.com . Ukoliko ipak želite da ga kupite na lokaciji, potražite ga u Alan Ford striparnici u Beogradu, Svet Stripa u Kragujevcu ili u klubu ljubitelja stripova u Somboru.

PAŽNJA. To naravno nije sve i samo u ovoj prilici Recenzije iz Pakla i Dotkom vas nagrađuju sa čak 2 primerka ovog prvoklasnog stripa!
Sve što treba da uradite jeste da lajkujete stranicu Recenzije iz Pakla i da podelite ovu recenziju direktno sa stranice kao ’’javno’’ na svom profilu. U toku sledeće nedelje par srećnika biće nasumično odabrano i stripovi će im biti dostavljeni na kućnu adresu. MOŽE LI BOLJE?!

Užas je zabavan sve dok se ne zbiva u komšiluku, verujte mi. MEMENTO MORI vas umesto u bajku koju je pomenuo Sten Li, uvodi u najmračniji deo noćne more!

Leave a Reply

%d bloggers like this: