SF je moj beg iz sadašnjice (Intervju sa Snežanom Kanački)

U ovom razgovoru ćemo probati da vam predstavimo jednu mladu spisateljicu, Snežanu Kanački iz Beograda kojoj ovih dana za “Novu Poetiku Izdavaštvo” izlazi prvi roman ” Polaris – poslednji grad“. U redovima koji slede pročitajte šta nam je rekla, specijalno za DOTKOM.

Šta znači to biti mlad pisac ? Mlad po godinama, mlad po stažu ili mlad u duši ?

*Po mom mišljenju, rekla bih da mlad znači da je neko nov u svetu pisanja, takođe se misli da je mlad po godinama. Dobro je to što, iako je neko zašao u tridesete, opet je mlad u nekih aspektima, kao što je literarna umetnost.

Da li si i ti prešla onaj šablonski put – petica iz srpskog jezika i književnosti, uvek dobri sastavi na pismenom, literarna sekcija, sati i sati sa knjigom, zaljubljena u pisanu reč ili ti je samo kvrcnulo i jednog dana počela da pišeš kao hipnotisana ?

I jedno i drugo je tačno. Oduvek sam pisala dobre sastave, sećam se srednje škole, kad god je bio pismeni iz srpskog, drugari su mi tražili da im pišem uvod jer najčešće nisu znali kako da počnu da pišu na zadatu temu. Tako, čim se profesor okrene, zamenimo vežbanke i napišem drugarima iz odeljenja početak njihovih sastava. Jednom je drugarica dobila 5 a ja 4, a oba sastava sam ja pisala.

Što se tiče romana, ideja mi je sama došla i pisanje je išlo kao iz vode. Ali, sama sebi sam bila najveći kritičar i čekala punih deset godina da predam rukopis izdavačkoj kući.

Ovo ti je prvi roman. Da li si objavljivala neke druge forme do sada ?

Prvi put sam išla na sajam knjiga u Beogradu 2007 godine. Tada sam rekla sebi da ću sledeće godine doći kao pisac. Objavila sam kratku priču u zborniku Najkraće kratke priče, 2008 godine, izdavača Alma. Nisam baš ostvarila šta sam obećala, ali sam uhvatila bar delić atmosfere koju pruža osećaj kada objavite neko delo.

Zašto naučna fantastika ? I da li je žanr tvog romana zaista fantastika zasnovana na naučnim principima ? Ima li elemenata epske fantastike, distopije, postapokaliptike, spejs opere…

Volim da čitam knjige i gledam filmove tog žanra. S obzirom da sam studirala biomedicinu, naučni aspekt je uvek bio u igri. Gledala sam da se potkujem činjenicama, i da stvorim svet nakon apokalipse gde će sve biti manje-više idealno, i da će tu postojati neka sila koja preti da ugrozi tu utopiju. Dakle, roman govori o svetu u 28. veku koji je za dlaku izbegao uništenje, i jedino što je od njega ostalo je jedan grad u velikom okeanu zvanom Zemlja.

Koliko nam je moderna tehnologija donela, a koliko oduzela ? Kako uzeti najbolje iz nje, a kako se kloniti njenih mana ?

Mislim da je tehnologija dobra ukoliko se koristi za dobre stvari. Na primer, pre 20 godina, kad nije bilo društvenih mreža, ne bih nikako mogla da doprem do publike kao sada. Ostala bih u senci, sve dok ne bi neke novine pisale o meni ili neka televizija zvala u goste. Takođe, tehnologija nam i daje i uzima. Što se više oslanjamo na takozvane gedžete, opada nam prava komunikacija sa ljudima, kao i dodir sa stvarnim svetom. Ta tema mi je inače jako zanimljiva, i ona je ujedno i tema mog sledećeg romana.

U tvom romanu glavni negativac je Vargun, biće koje je postojalo samo u legendama, ali se ipak pojavljuje i remeti svakodnevni savršeni red. Postoji li Vargun i u današnjici, van tvog romana ?

Teško pitanje. Vargun predstavlja nešto što ne možemo da objasnimo, a ipak osećamo njegovo prisustvo. Možda čak predstavlja zlo u ljudima, prikazano u smislu najružnijeg čudovišta. Nešto što nas tera da se noću pokrivamo preko glave, da proverimo dva puta da li smo zaključali vrata, nešto kao čudovišta iz ormana. Nadam se da sam uspela da objasnim.

Kada bi se snimao film po tvom romanu da li bi zahtevao veliki budžet ? Koliko bi teško, po tvom mišljenju, bilo prebaciti dešavanja iz romana na veliko platno ? Da li si razmišljala nekad o tome ?

Verujem da svaki pisac sanja o tome da se napravi film ili serija po njegovoj knjizi. Bojim se da razmišljam veliko. Ipak, u našoj zemlji je teško probiti se sa ovakvom vrstom umetnosti, tako da se ne usuđujem da sanjam velike snove. Jedino ukoliko bi se roman probio na strano tržište, onda bi mogla da razmišljam i o ekranizaciji, ali u Srbiji teško, nažalost.

Zanima me kako si našla izdavača ? Jesi li ti obijala pragove izdavačkih kuća ili su te oni kontaktirali ?

Pre par meseci sam odlučila da pošaljem svoj rukopis izdavačkim kućama. Nekolicina me je odbila samo zbog žanra, ali svi koji su ga uzeli na čitanje su mi dali pozitivan odgovor. Izabrala sam kuću koja mi je dala najbolju ponudu, i čini mi se da nisam pogrešila.

Osim za pisanje, koje još talente gajiš ? Pročitao sam da si svirala gitaru u pank bendu. Zaista ?

Po struci sam inženjer, radim kao kuvar u jednom restoranu u Beogradu, a moja ljubav je sviranje. Bend je bio aktivan pre nekih 10 godina i tada smo svirali po Beogradskim klubovima.

Šta voli Snežana Kanački ? Da čita, da gleda, da sluša ? Den Simons je i meni jedan od omiljenih pisaca ?.

Nekad mi se čini da mi je duša podeljena i da volim mnogo toga. Čitam kad ugrabim priliku, poslednje što sam pročitala je bila knjiga Šarlot Bronte – Džejn Ejr. Volim da se prepustim svetu koji nije današnji. Dakle, knjige iz daleke prošlosti i budućnosti, kao Den Simons i Hiperion. Filmove i serije koje gledam su sličnog žanra kojim pišem. Fantastika, horor, triler. Slušam uglavnom rok i metal muziku, ali ni pank ne izostaje.

Prezime Kanački je “prečansko”. Ko ti je iz familije iz Vojvodine ?

Iskreno, tu se krije jedna tužna priča. Moj otac nikada nije poznavao svoju porodicu. Tako da jedino što znam o svom prezimenu je da potiče iz davne Čehoslovačke. Sva moja porodica živi u Beogradu.