Zabeležiti istoriju jednog grada i da to stane na broj stranica od kog neće pozliti ni onome što knjigu nikad nije držao u ruci uopšte nije lako. Pričati o istoriji popularne muzike ja za nijansu lakši posao, ali veoma nezahvalan, moglo bi se reći zbog brzine života današnjeg vremena i tehnologije. Na stranu šta je lakše, a šta nije, lako je suditi nama sa druge strane korica.
Pred vama je, nesumnjivo, jedan struktuirani i lepi prikaz muzičke aktivnosti na teritoriji grada Subotice, od početka šezdesetih godina XX veka, pa do današnjih dana. Ovaj projekat je, pre svega, delo entuzijaste i samim tim sve što možda u informativnom ili istorijskom smislu “štrči”, što je već primećeno od strane pojedinaca i mene (o tome kasnije), na meni je da od srca čestitam gospodinu Tihomiru Mišiću i ostalim urednicima sajta SVA TA MUZIKA na ovom junačkom poduhvatu što se tiče same knjige i istoimenog sajta, jer bez njega teško da bismo imali ovakvu priliku da imamo tekst za proučavanje i koji će ostati u amanet i dopunjavanje budućim generacijama koje dolaze.
Verovatno vam je jasno da je uzaludna rabota prepričavati i navoditi sve koji su se pojavili u knjizi ili se držati opštih mesta, ali zaista ima čudesnih i interesantnih podataka do kojih bi neko teško došao čak i pretraživanjem po internetu. Gledano formalistički, ovo je na neki način i enciklopedija koja se oslanja i na sadržaje iz kapitalnog dela “Ex YU rock enciklopedija 1960 – 2006” Petra Janjatovića (koja je sama doživela već nekoliko reizdanja), ali i one koja se tiče samo rokenrola u Vojvodini (“Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini 1963-2013) Bogomira Mijatovića, koji je ovu našu, subotičku, počastio predgovorom. Ipak, većina podataka koje ćete imati prilike da pročitate su zabeležene od strane aktera subotičke scene tokom godina.
Da biste stekli utisak koliko se tu stvari izdešavalo u šezdesetak godina, uz dodatak mojih ličnih opažanja, kojih nema u knjizi, evo par detalja u maniru “Da li ste znali da… “
-… je Subotica imala svoje graditelje žičanih instrumenata, majstora Belu-Vojislava Kudlika, čije su gitare među prvima zasvirale rokenrol u Subotici;
-… je impresivna činjenica da je postojao bend koji se zvao OM u Subotici, ali naspram ovog današnjeg doom/stoner benda kog obožavam, subotički je dospeo samo do nastupa kao predgrupa (odličnoj) Grupi 220 u Zagrebu, što svakako nije mala stvar;
-… smo imali svog predstavnika onoga što ja zovem Ex YU Mexican Wave u liku Vladimira Štulića iz legendarnog orkestra Los Aquillas, rezidenta kafane “Fontana”;
-… je jedini Subotičanin koji je osvojio Grammy Silvester Levai, poznat kao veoma talentovan i uspešan kompozitor i aranžer u svetskim okvirima, i po ultra-poznatom disco hitu “Fly Robin Fly“;
-… se prvi subotički bend koji je svirao country sedamdesetih zvao Haos (naspram novosadskog istoimenog benda iz osamdesetih koji je svirao punk);
-… je prva autorska rock ploča bila “Da ili ne” benda Oktopus, kao i da su oni prvi subotički bend koji je osvojio nagradu na čuvenoj zaječarskoj Gitarijadi. Pravi subotički hard/prog rock;
-… smo imali bend koji se zvao Subotički Problem, pored činjenice da je postojao punk bend istog imena na drugom kraju tadašnje države (pulski Problemi);
-… je prvi pravi “darkerski” rock bend bio Aragon, kao poprilično čudan i inovativan bend u to vreme, uz činjenicu da je njihov rad bio vezan za pozorište. Iskreno mi je žao što nisu dospeli da izdaju makar jedan album i što tada niko nije prepoznao njihov potencijal i naginjanje ka nekom proto-gothic metal zvuku, ali je to pokriveno delovanjem jednog od prvih gothic metal bendova Nevergreen tokom devedesetih, koji su na žalost, poznatiji u inostranstvu nego što su na domaćem terenu;
-… je ime kultnog subotičkog benda Bać Franje Iđe u Feketić sprdnja na ime benda Frankie Goes To Hollywood – što je nekim čudom izostavljeno u knjizi;
-… je jedna od prvih subotičkih punk grupa Nade iz Inkubatora vežbala i prve nastupe priređivala u prigradskom naselju Bikovo;
-… je subotički Proces, koji je i dalje aktivan u izmenjenoj postavi, jedan od prvih HC punk bendova iz SFRJ koji je učestvovao na split EPu u formi vinila, izdatog u Norveškoj. Danas je to učestala forma izdavanja, a navedeni split predstavlja raritet;
-… je jedan od najistaknutijih srpskih post-rock bendova Ana Never radila muziku za predstavu koja se u osnovi oslanja na pomalo skrajnutu knjigu čuvenog subotičkog lekara i pisca Geze Čata, “Dnevnik jednog morfiniste“. Razlog je i više nego očigledan, i samim tim potražite i pročitajte, ako smete;
-… su pesme izvođača kao što su nu metal/rapcore atrakcija D ZOO i kantautorke Anne Marie (sada Stroberiz) bile emitovane i visoko kotirane u sklopu MTV Adria programa;
-… je jedan od najistaknutijih i nikad prežaljenih bendova mlađe generacije, Nebo Je Crveno održao koncert na divljoj deponiji 2013. godine. Pored toga, izdali su singl koji se tekstualno oslanjao na stihove Ace Lukasa, “Kad bi me iz pakla pozvala”. Neironično;
-… je naš istaknuti pevač tamburaški i starogradske muzike Zvonko Bogdan bio inspiracija novosadskom pankburaškom sastavu Zbogom Brus Li u pesmi “Zaseda za Zvonka Bogdana” i niškom bendu Bokal Oseća Stvarnost i pesmom koja je nazvana po njemu;
I još mnogo toga…
Mogu se pohvaliti da sam zastupljen i ja lično na nekoliko stranica, sa omotom od kompilacije Zvuk Severa (194. strana) , kao Desya Lovorov Orchestra / Atar (176, 132-133), i spomenut u smislu izdavaštva kroz Librarion Records (139, 110) – počastvovan sam, zaista, s obzirom na to da su moje aktivnosti pre svega u andergraundu.
Da ne bi sve bilo ‘šareno’, moram pomenuti i par stvari koje se tiču teksta, što se svakako da ispraviti i stojim na raspolaganju već kad kritikujem: izostanak indeksa imena i prezimena, kao i imena bendova/projekata radi lakšeg snalaženja (razumem, dodatni posao), kao i provera činjenica kod pojedinih bendova od devedesetih na ovamo i poneke greške u imenima i prezimenima. S druge strane, iskreno me je pogodio izostanak posebnog teksta o Mirku Stoilkovu Mirčezu kao multimedijalnom umetniku i muzičkom entuzijasti (pored toga što je bio u nekoliko značajnih i pomenutih bendova), jer bez njega fanzinaška i punk subkultura u ovom delu Evrope ne bi bila ono što jeste, pored činjenice da je bio dobar čovek, što mogu i lično da potvrdim. Takođe, pomenuto je svega 7 inostranih bendova koji su nastupali u Subotici, a bilo ih je mnogo više, čak i bez festivala koji su se događali godinama unazad. Eek-A-Mouse, Laibach, GBH, Billy Club, legendarni Damo Suzuki na Paliću, afrobeat mag Ebo Taylor, mađarski rock velikani Omega na gradskom Trgu i još dosta drugih, a da ja pamtim, bez obzira što nisu u vrhuncu slave nastupali kod nas, verujem da je potrebno makar taksativno pomenuti, da ne ispadnemo samo prosečan “gradić” (da ne kažem palanka), već grad sa bogatom muzičkom istorijom i otvorenim pristupom negovanju (sub)kulture, što i jesmo, šta god drugi rekli.
Možda ćete pomisliti da sam sad “uprskao” ono lepo mišljenje o knjizi sa početka prikaza. To je najpre moje viđenje stvari i time smatram da nisam ni za mrvicu umanjio značaj knjige u istoriografskom smislu, jer su to samo moji predlozi koje autor ili bilo ko drugi može ignorisati u potpunoj slobodi.
Bez obzira na sve, uživaćete u vožnji kroz subotičku muziku ovom utabanom stazom u našoj peščari. S obzirom da je prvi tiraž knjige rasprodat, možete rezervisati primerak na sledećoj stranici i biti obavešteni kada bude dostupan:
Leave a Reply