Utopija…

TOMAS MOR

” UTOPIJA “

Tomas Mor ( 1477 – 1535 ) je bio engleski humanista, filozof, književnik, pedagog, advokat, monarh, poslanik u britanskom parlamentu, strog ali i pravičan sudija, najhrabriji i najbeskompromisniji političar, osnivač utopijskog socijalizma. Tokom reformacije aktivno branio katoličanstvo protiv luteranizma. Godine 1534. Mor odbija da prihvati dekret po kojem bi svako Anino dete ( žene iz drugog braka kralja Henrija VII ) bilo punopravni naslednik prestola, kao i da prizna Henriju apsolutnu svetovnu i duhovnu vlast u Engleskoj, te je zbog toga bio uhapšen i pogubljen odsecanjem glave. Sahranjen je u kraljevskoj kapeli “ Sveti Petar u lancima “, a četiri veka kasnije 1935. godine Katolička crkva ga je proglasila svecem. Tomas Mor je ime koje je autora učinilo besmrtnim.

Roman “ Utopija “ je objavljen 1516. godine, a već 1689. godine preveden na sve evropske jezike. To je bila era velikih geografskih otkrića, era gde su putopisi bili suština književnosti, gde su svi samo pričali o novim zemljama, kontinetima i ostrvima. “ Utopija “ u prevodu znači mesto koje ne postoji. Mor kao protivnik kapitalizma tj. privatne svojine piše o dalekoj zemlji “ Utopiji “ koja živi svojim sopstvenim pravilima, gde ne postoje bogati – siromašni, muškarci – žene, vredni – lenji… nego su svi jednaki. To je jedna idealna zemlja koja ne može da postoji u našem vremenu, ostrvo u obliku polu – meseca sa 54 grada, po 6000 porodica u svakom, gde jedna porodica čini 10 – 16 članova. Svi građani su pacifisti, veliki poznavaoci lepote koji se razvijaju u skladu sa svojom prirodom.

Tomas Mor u svojoj knjizi prikazuje idealno društvo, ali i društvo tog vremena koje još nije dostiglo odgovarujući nivo. Bekstvom iz mračnog srednjeg veka, svestan društvenog i moralnog života svoje domovine, autor se našao u srcu borbe ideologije i politike svoga vremena. On državu i zakon vidi kao instrument u rukama bogatih koji svim silama žele da sačuvaju svoje bogatstvo stečeno na nepravedan način. Osuđujući političku tiraniju i njen ideal suvereniteta, Mor je snažno odbacio ideju o božanskom poreklu kralja i navodno njegove moći, i samim tim razvio ideju o poreklu kraljevske vlasti od naroda, postavljajući neophodno pitanje suverene odgovornosti prema narodu.

“ … Smatram da su svi saveti što ih dadoste kralju i opasni i nečasni, jer kako njegova čast tako i njegova sigurnost više leže u bogatstvu naroda no u njegovom sopstvenom. Podsećam vas, dalje, da ljudi biraju kralja sebe radi, a ne njega radi, jer žele da im on svojim radom i svojim nepristrasnim nastojanjem omogući život miran i osiguran od svake nepravde. Vladareva je, dakle, dužnost da se više brine o napretku svog naroda no o svojoj ličnoj sreći, isto onako kao što je važnija dužnost pastira da napase svoje ovce no da nahrani sebe. Što se tiče onih koji smatraju da je siromaštvo naroda zaštita vladara, oni se grdno varaju, a da je to tačno pokazuje sama stvarnost. Gde je više svađe nego među prosjacima? Ko najviše želi da sruši društven poredak? Zar ne onaj koga životne prilike najviše pritiskaju? Ili, zar nije najodvažniji buntovnik onaj koji se nada da će u opštem metežu bar nešto steći, pošto sam ništa nema što bi mogao da izgubi? … “

Knjiga je podeljena na dva dela: prvi deo je kritika na savremeno društvo, politički poredak, smrtnu kaznu, ratnu politiku i naravno na kraljevski despotizam, kao i na korupciju crkve. Drugi deo knjige koji treba čitati kao priču o čevečanstvu, govori o humanizmu, mudrosti, grčkoj filozofiji, gde najveću vrednost autor daje u društveno – ekonomski sistem eliminacijom privatne svojine i materijalne nejednakosti, sa sistemom idealne države u kojoj vladaju socijalna sigurnost, filantropija, mir, sloga,pravda, besplatna medicinska nega… Vlada pripada narodu, radni dan se sastoji od 6h dnevnog rada, niko nije bez posla, vrlina je pomoći drugome, a novac i zlato se prezire, kao i kockanje.

“ … Tamo je novac sasvim izbačen iz upotrebe, time su odstranjeni i uslovi za pojavu gramzivosti za zlatom. Koliko je nevolja time osujećeno, koliko je zločina time iskorenjeno! Kome nisu poznate prevare, krađe, pljačke, svađe, pobune, meteži, obračunavanja, ubistva, izdaje, trovanja, svi zločini koji se svakodnevno raznim kaznama više osvećuju nego suzbijaju, a koji bi nestali čim bi novac bio ukinut. Pored toga, odstranjivanjem novca nestali bi istog trenutka i strahovanja, strepnje, brige, zamor i nesanice. Štaviše, kad bi se novac sasvim ukinuo, odmah bi i siromaštvo iščezlo, jer ono najviše, izgleda, dolazi od oskudice u novcu…“

“ Utopija “ je knjiga koja se čita jednom u tri godine i koju će te svaki put drugačije protumačiti zbog svojih životnih prioriteta. To je knjiga koja će vas naterati da živite u drugom svetu punom vere, snage, snova, duhovne moći, iako Mor za glavnu prepreku u postojanju novog i savršenog sistema vidi uglavnom u pohlepi i sujeti bogatih.

“ … Već odavno bi ceo svet, u to sam tvrdo ubeđen, usvojio zakone ove države, pa bilo da bi to ljudi radili iz uviđanja svoje koristi ili iz poslušnosti prema Hristu spasitelju, koji je u onolikoj svojoj mudrosti svakako znao šta je najbitnije i koji je u svojoj dobroti mogao savetovati samo ono što je znao kao najbolje, samo kad se ne bi opiralo jedno čudovište, car i otac svih nevolja – NADMENOST. Ona ne meri blagostanje po svojoj sreći, već po tuđoj nesreći…“

Aleks Sanders