Žrtva i vrisak u vakuumu – prikaz zbirke „U zatamnjenim staklima svemira” Miloša Petrovića Trepe

Piše: Daniel Tikvicki (Либрарион)

Posmatrajući čisto estetske kriterijume, lepa poezija, pored svoga šarma i jezičke dovitljivosti (koja je prosto, neophodna), mora da se “usudi’ i da bude dovoljno originalna, ali i da priziva neke starije poetske metode i epohe, koje će u mislima pesnika i ljubitelja uvek imati posebno mesto.

Meni, kao pesniku, srce zaigra kada mi neko od prijatelja, a boga mi i saradnika, mahom muzičara, dostavi grupu odabranih pesama u poruci/imejlu, jer “pravom” zbirkom ona postaje tek kada prođe kroz žrvanj zvan izdavačka kuća.

Još kada je poezija u stilu koji mi je prijemčiv i drag, nema lepše poslastice za gutača poezije.

S druge strane, ko još piše recenziju izdanja koje se još nije pojavilo?

Sa ponosom mogu reći da će zbirka “U zatamnjenim staklima svemira” biti objavljena kao književni debi Miloša Petrovića Trepe, nekoj odabranijoj publici poznatog kao basista blackened crust benda Hasan iz Velike Plane. Kao i njihov jedini album “MonaHrija” (https://librarion.bandcamp.com/album/monahrija-2019), pomenuto književno izdanje će biti objavljeno pod okriljem Либрарион-a. Koristim ovu priliku da se zahvalim mom podjednako multimedijalnom kolegi na poverenju.

Sa svega 18 pesama, Petrović je uspeo da tematski okvir svoje poezije prilagodi zaista retkoj kombinaciji na domaćim prostorima, a to su kosmologija i smrt, optočenih viktorijanskom atmosferom. Navedeno se više nekako vezuje za prozu XIX veka, nadograđuje sa kosmičkim horrorom XX veka ili muziku ekstremnijeg usmerenja, ali, ipak, u datim pesmama se takve ideje primećuju već pri prvom čitanju. One kao crna rupa u začetku uvlače čitaoca u potku – dovoljno je “skrivena”, ali se svojom nenadanom širinom rasprostre u mislima i pleni svojom iskrenošću i neopterećenošću akademskim normama. Istini za volju, nećete ni primetiti išta „čudno” – to je prednost umetnika koji nisu vični „školskom” pisanju, a krajnji rezultat je svakako iskreniji i po mom ličnom mišljenju, višestruko bolji, pamtljiviji.

Ono što me je dodatno privuklo „zatamnjenim staklima” jeste blistavi, zagrobni mir svemira koji izbija iz svake reči, ali i nesumnjivi uticaji velikana srpske poezije kao što su Bojić, Ilić, Dis, naših romantičara i modernista, koji se nisu mirili sa ukočenošću misli, već su utrli put i naglašavanju mračnih kaljuga čovečjeg mišljenja. Da ne zamaram referencama, ko je pratio makar srednjoškolski program koji se tiče domaće poezije, znaće. Ko ne zna, eto prilike za malo istraživanja, siguran sam da vam čuče zbirke poezije pomenutih pesnika u prašnjavim policama.

Ako bismo gledali druge uticaje, nesumnjivo gotički romani poput Stokerovog „Drakule”, u pogledu atmosfere i blage jeze koja proveje u retkim trenucima, kada se lirski subjekat susretne sa Tamom/Smrću oči u oči. Naravno, tu su i tragovi domaćeg paganizma, koji zadire i u okultno, jer nam je naše nasleđe i narodna pamet ostavila dovoljno strašnih, ali fantastičnih stavki za razmišljanje i plašenje u dugim noćima uz vatru. Pesnik se, s druge strane, ne obraća samo određenom „zlom entitetu”, već suočava sebe i svog lirskog subjekta sa onim iskonskim u čoveku, sa ‘zvezdanom prašinom’ od koje smo sazdani i pokušava da se bori sa nepokorivim zakonima vasione, sa nogama na Zemlji.

Takođe, želim da istaknem da pominjanje Đavola ne bih nužno povezivao sa satanizmom ili okultizmom (u XXI veku smo, i širok vam internet), već isključivo kao protivtežu principa dobra, jer će možda nekome pasti na pamet neka „sjajna” ideja (Lučonoša, haha). Kako sam već pomenuo, svemir je sam po sebi nemilosrdan, ali i hladno logičan i nepristrasan. Baš kao i pomenuti zlica, sudeći po literaturi i novim „čitanjima” starinskih tekstova.

Trepina poezija se rečima koristi na staloženi način, uz odgovarajući ritam, ne opterećuje čitaoca šablonskim rimama, ali je itekako vidljiv uloženi trud. „Tretman” svemira i mračnih kutaka ljudskog uma, pomalo morbidne, ali stilizovane vizije su odlična poetska slika za ljubitelje mračnjaštva, ali i onih koji se ne boje sopstvene senke – verujte da ovih drugih ima mnogo.

Ako ste priklonjeni toj strani umetnosti, svakako, preporučujem i slušanje nekog atmospheric black metal ili dark ambient albuma, po sopstvenom izboru, kao muzičku podlogu uz čitanje ovih redaka.