Na pitanje: „Ko si?“ Boris Rajić odgovara da je „onaj koji traži lepotu“. Iako rođen davne 1975. godine, za sebe kaže da još uvek nije odrastao i nada se da će tako i ostati.
Umetnik koji se kanališe na mnogo frontova, diplomirani grafički dizajner koji ima tri gitare i zove ih svojim ljubavnicama. Trenutno inspirisan oblikovanjem grafičkih rešenja i ilustracija za štampu na odevnim predmetima. Pokretač i glavni ilustrator online brenda Os Frontis (www.osfrontis.com), specijalizovanog za izradu alternativnih odevnih predmeta.
Iako profesionalno orjentisan u drugom smeru, izjavljuje da je fotografiju uvek voleo i smatrao je potpuno ravnopravnim kanalom kroz koji izražava svoje subjektivno viđenje sveta. Fotografiju, suprotno preovladavajućem mišljenju, uporno odbija da smatra medijumom koji beleži stvarnost. Smatra da fotografija, samom činjenicom da je ograničena ivicama formata, vadi stvari van njihovog šireg konteksta i samim tim ih stavlja u sasvim drugačiji mentalni, emotivni i metafizički kontekst on onog koji bi imali posmatrani u okviru svog okruženja. Takvim „čupanjem“ stvari van šireg konteksta fotografija postaje umetnički medijum koji na sasvim ravnopravnom nivou sa svim ostalim umetničkim formama nudi krajnje subjektivno viđenje sveta. Boris u tom smislu smatra da ono što je planski izbačeno van formata fotografije kazuje isto toliko, a ponekad i više od onog što je na fotografiji vidljivo. Odnos odsustva i prisustva, pa čak i sugerisanog prisustva na taj način stvara priču, utisak, osećaj, pa čak i svojevrsnu ličnu metafiziku onog ko u kadar smešta svoje viđenje sveta.
Svoj fotografski rad Boris usmerava u dva pravca: prvi pravac u kojem prikazujući prepoznatljive predmete iz života pokušava da naglasi odnose između stvari, odnose između ljudi, odnose između čoveka i okolnog sveta, i drugi, apstraktni pravac gde namernim izbegavanjem prepoznatljivosti predmeta pokušava da naglašavanjem linije, oblika, teksture, svetla i ritma na način sličan apstratnom slikarstvu direktno, bez posredovanja prepoznatih predmeta i simbola izazove osećaj i doživljaj kod posmatrača. Svojom fotografijom pokušava da zabeleži krajnje lično viđenje sveta, bez ikakvog pokušaja nepristrasnosti. Pokušava da posmatraču skrene pažnju na sveprisutnu lepotu i sklad, za koje smatra da se bez razlike nalaze svuda oko nas, čak i na mestima gde većina ljudi ne ume da ih opazi. Svojim fotografijama nastoji da skrene posmatraču pažnju na stvari koje iz dana u dan ignorišu jer im se čine nezanimljive s tačke gledišta njihovog šireg konteksta, ali koje fotografskim „odvajanjem“ iz istog odjednom zasijaju u svom punom sjaju. Svojim radom nastoji da vrati lepotu ljudskoj stvarnosti na mestima na kojima ona nikad nije nestala, ali je privremeno zaboravljena.
Leave a Reply