Negde krajem 2015. kad nam se izjalovila jedna dobra ideja, Aleksi (Tepiću, znate ga, sigurno 🙂 ) i meni đavo nije dao mira i istrajali smo da pokrenemo naš blog na kojem bi prvenstveno pisali o muzici koja nam se sviđa, preporučivali filmove i knjige koje se isključivo nama dopadaju, a sve zbog toga jer smo bili užasnuti i iziritirani gomilom đubreta i šunda koji nam se nudi na svim mogućim medijima.
Tako je par dana pre početka Nove, 2016. godine svetlost dana ugledao DOTKOM, sajt za reanimaciju kulture, kako smo ga pretenciozno nazvali. Od muzičkog bloga raširismo se na kulturne teme, kao, hajde da predlažemo ljudima šta bi bilo dobro da pročitaju, poslušaju, pogledaju…Sve se to nekako stidljivo pomeralo, broj pregleda je polako počeo da raste, ali sve je to još bilo na teškom amaterskom nivou, počev od neuglednog izgleda sajta do gramatičkih i slovnih grešaka nastalih u brzini i nemaru. Malo, pomalo, počeli smo da pišemo i o fudbalu, lokal-patriotskim temama (otud PRIČE IZ RAVNICE), obojica da obrađujemo detalje i anegdote iz poštarskog posla. Neki ljudi koji su bili bliski Aleksi ili meni su se nudili da pomognu, da sarađuju, neke smo mi zvali. Sa više ili manje želje i volje, više ili manje su se zadržali. Malo zbog gubljenja entuzijazma, malo zbog razlike u idejama ili prosto drugačijem viđenju koncepcije sajta odustajali su, a ja im se i sada i zauvek zahvaljujem za svaku reč koju su napisali, svaku fotografiju koju su fotkali, svaki savet koji su dali…
Hugo Nemet, naš karikaturista i kolega poštar je stalno bio uz nas, crtao i komentarisao razne socijalne i životne teme, spretno obilazeći politiku i estradu , za koje smo se dogovorili da im nema mesta na našem sajtu jer bi samo zaprljali koncepciju koje se držimo od početka pa do sada. Negde u februaru ove godine Hugo je zapalio sa porodicom u Kanadu i spasio se…Hugo, we love you !
Nekako se potrefilo da je Milan Jovanović , naš sad već bivši kolega poštar, a ustvari web developer i kompjuter-majstor rešio da se uključi u DOTKOM malo više, pa se potrudio da nam ulepša sajt i odradi lavovski deo posla. Kada se novi izgled DOTKOMa pojavio primetili smo da se broj čitalaca rapidno povećava. Postali smo popularniji, više prepoznatljivi. Za nekoliko novina i sajtova dali smo intervjue i izašlo je par članaka u medijima.
Dosta vremena uz nas je bio i sarađivao sa nama Goran Kuprešak, naš isprva fotograf, a kasnije i organizator mnogih intervjua koje smo uradili i ponosni smo na njih. Mnoge priče i razgovore je i sam uradio. Posle kraćeg prekida vratio se nam se još jači, lepši i pametniji.
Nekoliko poslednjih meseci naša četa se uvećala, redom su u DOTKOM ekipu upadali Ivan Drobnjak sa divnim kratkim pričama, i vrlo korisnim savetima, Lidija Feher sa tekstovima o stand-up komediji, a nadam se, uskoro i drugim temama, Igor Ember da mi pripomogne sa recenzijama muzike i filmova i da napiše i poneku lepu priču i Milica Cvetković je novi član naše ekipe koja obogaćuje naš rad svojim recenzijama knjiga, a ne zaboravljam ni našeg Marka Kovačića Kovu, iz Zagreba, pardon, iz Dugog Sela, od kojeg tek očekujemo gomilu dobrih i zanimljivih članaka.
Tu je naravno i naš prevodilac, Ivana Jojkić Tepić koja nas psuje i kudi, ali nas junački trpi, naročito svog muža.
Goran i Gorana Stepančev nisu više deo naše ekipe. Hvala im na saradnji i za sve što su do sada uradili za DOTKOM. Oni su otišli svojim putem i osnovali svoj sajt Liman Crew i mi im želimo puno uspeha sa njim.
Sajt sa kojim najviše sarađujemo je www.rockomotiva.com. sjajan elektronski muzički časopis koji uređuje naš prijatelj Ivan Stanimirović Rizinger. Pored njega, svoje tekstove nam šalje i Radojka Rea Sartori, iskusan i već dokazani pisac koja predstavlja neke nove majstore “pisane reči” iz naših krajeva. Povremeno nam pomažu Jovan Ristić iz Niša i Marko Baljkas iz Beograda, urednik sada već bratskog portala GLEDIŠTE. Očekujemo još tako dobrih članaka od njih.
Prešli smo osam stotina hiljada pregleda što za jedan sajt koji uređuju amateri (namerno ne pominjem više poštare, pokušavam da pobegnem od te priče, to je stari vic i može mnogima postati otužan jer je to samo splet okolnosti, mogli smo mi biti i vodoinstalateri, šoferi, pekari…) morate priznati uopšte nije mala cifra.
Hvala svima koji nas čitaju, prate, hvale, kude…
Pauza u radu je bila uzrokovana nekim nesporazumima, privatnim problemima pa čak i egzistecijalnim problemima, ali vraćamo se jači i bolji…
Imamo gomilu planova da budemo još bolji i kvalitetniji, da se još više i hrabrije borimo protiv neukusa i da reanimiramo kulturu još konkretnije i kvalitetnije. Vrlo brzo znaćete nešto pobliže o njima…
…Da se zna, odskora imamo i novog saradnika. Mihajlo Janković mu je ime. Iz Futoga je, ima dobar fotoaparat i voli da gleda kroz njega. Očekujemo dosta od Mihajla, ai od fotoaparata…
Dragan Uzelac je iz Apatina. Divno piše i rad je da podeli taj talenat sa Dotkomom. Njegova interesovanja su sve vrste umetnosti. Ima svoj blog, ali nije škrt pa svoje tekstove šalje i nama, na radost redakcije i čitalaca. UPDATE: Isti taj D.U. poneo se kao neopisivo đubre (verujemo, zbog neuzimanja terapije) i prozivao nas po društvenim mrežama, jer smo ga tobož prevarili. Verovatno je očekivao neke pare, kojih nikad na Dotkomu nije ni bilo. Nije imao muda da nam se obrati direktno pa je preko posrednika tražio da izbrišemo sve njegove tekstove. Naravno da nećemo to uraditi, jer koliko je on doprineo Dotkomu svojim tekstovima, toliko je i njemu Dotkom doneo svojim imenom i tradicijom. A i kad objavimo tekst na Dotkomu on delom postaje i naš. Uostalom, postoji pisani trag da nam je svojom voljom poslao petnaestak članaka, da nam se nađe…
A Daniel Tikvicki aka Desya Lovorov iz Subotice…Taj je tek cvećka čudnovata. Nisam još upoznao većeg entuzijastu u borbi za umetnost i underground. U poslednje vreme vrlo aktivan i pored silnih obaveza (posao, porodica, razni hobiji)…
Novi saradnik je i Nenad Baraković – Bara kojeg delimo sa bratskim sajtom Gledište. Momak sa puno talenata, a čini mi se da mu je najveći 🙂 za pisanje. Njegove kratke priče su fenomenalne, prepune alegorija i metafora i kritičkih osvrta na današnje društvo.
U međuvremenu…Milica, Lidija i Ivan su otišli svojim putem. Volimo ih i pozdravljamo i želimo sreću na tom putu. Milan nema vremena za nas i mi mu ne zameramo. Promenio je grad, posao, ima porodicu, previše obaveza. Jedan dobar poznavalac kompjuterskih prilika bi nam legao “ko budali šamar”. Pa, ako ste takav, javite se, da se zezamo :). Ako ste voljni i talentovani u pisanju, fotkanju, želite da izveštavate sa koncerata, javite nam se (OBAVEZNO !). Saradnici su uvek poželjni…
…Dotle, čitajte DOTKOM
ZORAN POPNOVAKOV , urednik
