Ovih dana je Inter odlučio da povuče dres sa brojem 4 na leđima u čast jednog od najvećih i najboljih igrača “neroazura” Havijera Zanetija koji je pre dve sezone završio svoju karijeru odigravši za Inter 855 utakmica i u dresu tog kluba osvojio je pet titula prvaka Italije, četiri trofeja kupa Italije, Ligu šampiona, Kup UEFA, titulu svetskog klupskog prvaka, kao i četiri Superkupa Italije. Za reprezentaciju Argentine Zaneti je odigrao 145 utakmica i postigao pet golova, osvojivši po dvaputa srebro na Kopa Amerika i FIFA Kupu konfederacija.
Havijer Zaneti je rođen u Buenos Ajresu, 10. avgusta 1973. godine Išao je uporedo u školu i na treninge, ali je pomogao i ocu oko zidarskih radova, bavio se isporukom mleka, bio je i prodavac kod svog rođaka, a nijednog trenutka nije želeo da odustane od fudbala i “trčanja za loptom”. Ono malo slobodnog vremena koje je imao, koristio je u predgrađu Buenos Ajresa da bi zaboravio teške uslove života i trenirao da postane pravi fudbaler, da postane “neko”.
Havijer Zaneti je rođen u Buenos Ajresu, 10. avgusta 1973. godine Išao je uporedo u školu i na treninge, ali je pomogao i ocu oko zidarskih radova, bavio se isporukom mleka, bio je i prodavac kod svog rođaka, a nijednog trenutka nije želeo da odustane od fudbala i “trčanja za loptom”. Ono malo slobodnog vremena koje je imao, koristio je u predgrađu Buenos Ajresa da bi zaboravio teške uslove života i trenirao da postane pravi fudbaler, da postane “neko”.
Nakon što su u Independijenteu nije uspeo da u periodu prelaska iz juniorskog u seniorski svet fudbala izbori status prvotimca, prešao je u redove Taljeresa, tada ekipe koja se takmičila u drugoj argentinskoj ligi, odakle je vrlo brzo prešao u mnogo poznatiji Banfild. Za tri godine u dresu Banfilda odigrao je 66 utakmica i postigao četiri gola.
Preokret u njegovoj karijeri i prelazak na “viši nivo” desio se sasvim slučajno. Skauti Intera došli su u Argentinu da gledaju Arijela Ortegu i Sebastijana Ramberta, a Zanetija su primetili na utakmici između Benfilda i Gimnazije de la Plate. Tog leta 1995. godine, u tim Intera su stigli jedna velika zvezda, Rambert i jedan anonimus, Zaneti. Danas, dvadeset jednu godinu kasnije mislim da se retko seća ko je Sebastijan Rambert.
Debitovao je 27. avgusta 1995. protiv Vićence u Milanu, i od tada ima ukupno 16 trofeja sa Interom. Najveći uspeh u njegovoj karijeri desio se u sezoni 2009/2010, kada je osvojio “triplu krunu”: Ligu šampiona, Kup Italije i Seriju A. To su bili jedinstveni trenuci, za njega, sve igrače, navijače i rukovodioce Intera. Inter je tu sezone igrao najbolje u istoriji kluba i uz odličnu igru cele ekipe, maestralno vođenje sa klupe Žozea Murinja, Zaneti je dao svoj pun doprinos odigravši 55 utakmica na pozicijama oba beka i zadnjeg veznog. Bio je san svih trenera, igrač za kojeg nije bilo izgubljene lopte, uvek najborbeniji u ekipi, pravi predvodnik i kapiten ekipe, “polivalentni fudbaler” koji nije birao šta će igrati i uvek je svoj ego podređivao uspehu ekipe..
Kapiten ekipe je bio 14 godina, nasledio je legendarnog Đuzepea Bergomija. Postao je vođa tima sa 26 godina, u tada jednom od najboljih timova, u tada najjačoj ligi na svetu. Mnogi su govorili da je tada Serija A bila jača i kvalitetnija liga nego tadašnja Liga šampiona.
Zaneti se pokazao kao pravi lider, nikada nije klonuo duhom, i nije se u njegovoj igri moglo osetiti da je upao u krizu, a tih godina je baš vladala u timu Intera. Uvek je davao svoj maksimum. Upornošću, izdržljivošću, borbom do poslednjeh daha, godinama pokazivao da je talenat samo jedna od vrlina koju može imati fudbaler. Sve ostalo je čisti rad i trening. Zaneti je bio igrač sasvim pristojne brzine, tehnike, pregleda igre i svega ostalog što krasi jednog modernog beka. Bio je “produžena ruka” trenera na terenu. Zaslivao je svako poštovanje i svojih saigrača, i protivnika.
Odbijao je godinama ponude najvećih evropskih ekipa koje su se prosto otimale oko kapitena Intera i argentinske reprezentacije. Ipak je Zaneti želeo da završi karijeru u dresu voljenog tima, i tako se oduži za sve što mu je on pružio, a sebe upiše velikim slovima u istoriju kluba.
Neke od zanimljivosti u Zanetijevoj karijeri će vam pokazati kakav je popularni “Pupi” bio igrač i čovek : Odradio je trening i na dan svog venčanja, odigrao je 149 utakmica u nizu bez izostanka, u toku karijere je promenio skoro sve pozicije u timu, postigao je pogodak u Ligi šampiona protiv Totenhema u 37. godini života i nikad nije bio u centru nekog skandala. Nisu postojali nikakvi tračevi o privatnom životu Zanetija, i ne postoji čovek u svetu fudbala koji će reći ijednu ružnu reč o ovom čoveku. Karijera za primer i dugo sećanje.
Jednostavno, Zaneti je pojam i uzor svim pravim ljubiteljima fudbala, koji svakim danom sve manje liči na sport, a sve više na biznis i estradu, u kome se više ne cene prave vrednosti i u kome su fudbaleri poput Zanetija sve ređi. Odlaskom u penziju kapitena Intera i definitivno se zatvorila jedna, može se slobodno reći, fudbalska epoha.
Kapiten ekipe je bio 14 godina, nasledio je legendarnog Đuzepea Bergomija. Postao je vođa tima sa 26 godina, u tada jednom od najboljih timova, u tada najjačoj ligi na svetu. Mnogi su govorili da je tada Serija A bila jača i kvalitetnija liga nego tadašnja Liga šampiona.
Zaneti se pokazao kao pravi lider, nikada nije klonuo duhom, i nije se u njegovoj igri moglo osetiti da je upao u krizu, a tih godina je baš vladala u timu Intera. Uvek je davao svoj maksimum. Upornošću, izdržljivošću, borbom do poslednjeh daha, godinama pokazivao da je talenat samo jedna od vrlina koju može imati fudbaler. Sve ostalo je čisti rad i trening. Zaneti je bio igrač sasvim pristojne brzine, tehnike, pregleda igre i svega ostalog što krasi jednog modernog beka. Bio je “produžena ruka” trenera na terenu. Zaslivao je svako poštovanje i svojih saigrača, i protivnika.
Odbijao je godinama ponude najvećih evropskih ekipa koje su se prosto otimale oko kapitena Intera i argentinske reprezentacije. Ipak je Zaneti želeo da završi karijeru u dresu voljenog tima, i tako se oduži za sve što mu je on pružio, a sebe upiše velikim slovima u istoriju kluba.
Neke od zanimljivosti u Zanetijevoj karijeri će vam pokazati kakav je popularni “Pupi” bio igrač i čovek : Odradio je trening i na dan svog venčanja, odigrao je 149 utakmica u nizu bez izostanka, u toku karijere je promenio skoro sve pozicije u timu, postigao je pogodak u Ligi šampiona protiv Totenhema u 37. godini života i nikad nije bio u centru nekog skandala. Nisu postojali nikakvi tračevi o privatnom životu Zanetija, i ne postoji čovek u svetu fudbala koji će reći ijednu ružnu reč o ovom čoveku. Karijera za primer i dugo sećanje.
Jednostavno, Zaneti je pojam i uzor svim pravim ljubiteljima fudbala, koji svakim danom sve manje liči na sport, a sve više na biznis i estradu, u kome se više ne cene prave vrednosti i u kome su fudbaleri poput Zanetija sve ređi. Odlaskom u penziju kapitena Intera i definitivno se zatvorila jedna, može se slobodno reći, fudbalska epoha.
Zaneti se oženio Paolom De la Fuente, 23. decembra 1999. godine, i imaju troje dece, ćerku i dva sina. Možda i najbolniji trenutak u njegovom životu desio se nakon osvajanja Kupa Italije protiv Palerma, kada mu je majka čestitala na uspehu ali je to veče- umrla.
Havijer Zaneti je sa svojim sunarodnikom i saigračem Estebanom Kabijasom osnovao dobrotvornu organizaciju koja, u trenerskom smislu, pomaže mališanima koji su ili društveno izlovani zbog svog socijalnog statusa, ili imaju problema sa pokretljivošću. On je i “FIFA ambasador” u humanitarnom projektu u Argentini” SOS Children Villages”.
Još jedan dokaz kakav je čovek – Havijer Zaneti – besmrtna četvorka Intera.
Havijer Zaneti je sa svojim sunarodnikom i saigračem Estebanom Kabijasom osnovao dobrotvornu organizaciju koja, u trenerskom smislu, pomaže mališanima koji su ili društveno izlovani zbog svog socijalnog statusa, ili imaju problema sa pokretljivošću. On je i “FIFA ambasador” u humanitarnom projektu u Argentini” SOS Children Villages”.
Još jedan dokaz kakav je čovek – Havijer Zaneti – besmrtna četvorka Intera.
(Visited 69 times, 1 visits today)
Leave a Reply