Da li se lider postaje ili se on rađa? Večita dilema filozofa i to ostaje njima da rasprave, ali recimo u svetu fudbala, u Engleskoj, jedan lider je rođen 1980. godine u Barkingu, u Istočnom delu Londona. Kada kažeš rođeni lider, kapiten, rekao si Džon Teri.
Džon Džorž Teri je svoje prve fudbalske korake napravio pre polaska u školu u nedeljnoj ligi u amaterskom klubu Senrab. Njegov saigrač u nedeljnoj ligi je bio i Džermajn Defo, sa kojim zajedno 1991. godine odlazi u Vest Hem. Odlazak kod Čekićara nije nimalo slučajan, jer će se kasnije ispostaviti da cela Terijeva porodica navija za Vest Hem i to toliko vatreno da su ga tata i stric napušavali i vređali kada je mnogo godina kasnije postigao gol za svoj Čelsi, upravo protiv Vest Hema. Ono što je zanimljivo za Džonovu mladalačku karijeru je to da je, u tom periodu boravka kod “Čekićara”, Teri nastupao na poziciji veznog igrača. Legenda kaže da je Teri kao klinac navijao za Mančester Junajted…
1995. je bila godina kada je Džon došao u Čelsi. Sa svojih 16. godina iz veznog reda prelazi na poziciju štopera, na kojoj će igrati do kraja svoje karijere, i tada potpisuje svoj profesionalni ugovor sa plavcima. Debituje za Čelsi i to protiv Aston Vile, ispostaviće se kasnije i kluba u čijem je dresu završio karijeru. Njegov napredak je išao postepeno, bio je na kratkoj pozajmici u Notingem Forestu 2000. godine i upravo po povratku iz Notingema kreće uspon. Džon dobija sve veću minutažu i igra zajedno u paru sa ludim Francuzom, Marselom Desaijem, koji se smatra Terijevim mentorom.
Naravno, Džon ne bi bio Džon da van terena ne pravi pizdarije. Prva kontroverza vezana za tada mladog Terija se desila u blizini Hitrou aerodroma, gde je zajedno sa Frenkom Lampardom, Gudjonsenom i Sinklerom, maltretirao američke državljane. Štos je bio taj što su bili pijani kao dodolke, a maltret se dešava samo par dana nakon 11. septembra i napada u Njujorku. Klub je brzo reagovao, svi su bili kažnjeni oduzimanjem dvonedeljne plate i taj novac je uplaćen u humanitarne svrhe.
Nedugo nakon incidenta, Džon prvi put u karijeri nosi kapitensku traku. Desai sve više kuburi sa povredama, tako da je Džon manje-više postao već standardan kapiten u sezoni 2003/2004 kada mu je poverenje ukazao tadašnji menadžer Klaudio Ranijeri. Sledeće sezone dolazi Žoze Murinjo, Teri zvanično postaje prvi kapiten i od te sezone ujedno kreće i sadašnja istorija Čelsija.
U tom periodu Džon postaje najbolji defanzivac ne samo u Engleskoj, već u celoj Evropi. Rezultati tima su sve govorili, a Čelsijeva čelična odbrana na čelu sa kapitenom je te sezone 2004/2005 postavila rekord primivši samo 14 golova u ligi, rekord koji ni danas nije nadmašen, a ko zna i da li će ikada biti.
U zenitu karijere stiže i šamar koji mu se, i sam je priznao, danas ocrtava na licu. Te kišne majske noći, u Moskvi, u finalu Lige Šampiona protiv Mančester Junajteda, Džon se prilikom udarca za pobedu i osvajanje titule, okliznuo i promašio penal. Tri-četiri minuta kasnije Junajted je postao prvak Evrope.
“I dalje me progoni taj penal. Nikada neću preći preko toga. I dalje se budim noću i pomislim – sranje! Najteže mi je bilo što smo naredne nedelje igrali za reprezentaciju protiv SAD na “Vembliju” i što smo morali da sedimo zajedno na ručku sa igračima Junajteda. Samo sam sedeo tu i nisam progovarao. Nisam želeo da budem tu u tom trenutku. Osećao sam se užasno“, rekao je Džon.
Kosmos je ipak odlučio da J.T. podigne pehar, kasnije 2012.godine. Doduše Džon je presedeo meč na tribinama jer je pocrveneo na “Kamp Nou” u polufinalu protiv Barse. Bez obzira što nije igrao finale protiv Bajerna, svi su znali da Džon zaslužuje da podigne “ušatog” i tako je i bilo.
Njegovi nastupi na terenu nikada nisu bili problem. Ono što jeste bio Džonov problem jeste život van terena. Naročito turbulentan period se desio u razdoblju 2010-2012.godina. Najpre januara 2010. godine u medijima je buknula vest o aferi sa tadašnjom devojkom Vejna Bridža, inače njegovog prijatelja, saigrača iz reprezentacije i svojevremeno saigrača u Čelsiju. Bridž je u tom periodu nastupao za Mančester Siti i neposredno posle objave pomenute afere je usledio duel između Sitija i Čelsija, gde je Vejn odbio da pruži ruku Džonu, čija je ruka ostala u vazduhu. Teri je negirao aferu, ali je mala verovatnoća da se afera nije stvarno dogodila. Bez obzira na sve, švaler Džon je preživeo, nastavio sa dobrim igrama, ali ono što je još važnije za njega, uspeo je da sačuva brak sa svojom dugogodišnjom suprugom sa kojom ima dvoje dece.
Novi problem usledio je godinu dana kasnije, kada je Teri optužen za rasističke uvrede koje je uputio Antonu Ferdinandu, rođenom bratu Ria Ferdinanda. Ovde mu nije vredelo ni da se brani, jer su čitači sa usana jasno dešifrovali šta je rekao Antonu. Popio je debelu kaznu od 220 hiljada funti, četiri utakmice zabrane i ponovo mu je oduzeta kapitenska traka, koju je prvi put izgubio nakon neverstva, godinu dana ranije. Epilog je bio taj da mu je ruka opet ostala u vazduhu na narednom meču pri pokušaju rukovanja sa Antonom i da se Rio Ferdinand povukao iz reprezentacije, jer nije hteo da igra uz Terija na Euru 2012. godine.
Teri nije samo “negativac”, već je i veliki car. Pre dve godine je isplivala lepa priča iz 2005. godine kada je Čelsi igrao u Ligi Šampiona protiv Bajerna. Dečak, maskota Čelsija, nije imao pravo izlaza na teren sa igračima, jer Nemci nisu poveli svoju maskotu – stara, dobra, debilna Uefina pravila. Otac dečaka je rekao da su bili očajni, ali onda se pojavio Teri i obećao ocu da će dečak izaći na teren sa njim. Tako je i bilo, Teri je uzeo dečaka u tunelu i izveo na teren, dok su zvaničnici Uefe sa strane pomahnitalo mahali kapitenu da to ne radi, ali Džon ih je lagano iskulirao.
Do kraja karijere, Džon više nije pravio belaje, makar zvanično. Do 2017. godine je još dva puta podizao pehar Premijer lige. Ugovor je sa klubom produžavao na po godinu dana, kuburio je sa povredama i bilo je jasno da je Džon završio svoj posao na Stamford Bridžu. Otišao je simbolično u 26. minutu utakmice. Nakon odlaska, odigrao je još jednu korektnu sezonu za Aston Vilu, gde je ujedno i završio svoju sjajnu i ludu karijeru, ali iz fudbala nije izašao nijednog trenutka, jer o tada pa do danas je u stručnom štabu Vile, pored Dina Smita.
Pored Serhia Ramosa, Džon Teri je jedini defanzivac koji je tri puta proglašavan za najboljeg odbranbenog igrača u Ligi Šampiona. Podigao je 14 trofeja kao kapiten. Postigao je 40 golova i najbolji je defanzivni strelac Premijer lige. Pet puta uzastopno Teri se našao u FIFA Timu godine. Karlo Anćeloti je rekao da je Džon Teri rođen sa kapitenskom trakom na ruci. Ćavi, Runi i Ronaldinjo su saglasni da je Džon ubedljivo najzajebaniji i najbolji defanzivac protiv koga su igrali. Arsen Venger smatra da Teri nije samo sjajan igrač, već i trener na samom terenu.
Džon je ovakav i onakav. Sudite mu, nemojte ga voleti jer je baraba, volite ga jer je bio sjajan igrač i pravi kapiten, a verovatno će biti i pravi trener. Na vama je… ali za ovakve ljude, rođene lidere, važi samo jedno:
“Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir – ovca”. – Johan Volfgang Gete.
Autor: Stefan Todorović – Todor
preuzeto sa : https://engleskifudbal.net/tekstovi/dzon-teri/
Leave a Reply