Brazilska fudbalska zvezda Carlos Kaiser imao je sve : ekskluzivne ugovore s popularnim klubovima, novac, slavu i žene. Šta, niste čuli za njega ? Ništa čudno, on nije imao pojma o fudbalu !
Po mnogima najveći preverant u istoriji sporta, Kaiser (rođen kao Carlos Henrique Raposo) uspeo je da napravi karijeru koja je trajala gotovo dve decenije, a odigrao je toliko utakmica da je broj verovatno jednocifren i nikad nije postigao gol u zvaničnoj utakmici.
Mora se priznati, Kaiser nije bio baš totalni “dunster”. Obećavao je on u mlađim uzrastima i potpisao prvi profesionalni ugovor s popularnim klubom Puebla 1979. nakon što je impresionirao skaute. Nije se tamo dugo zadržao jer su ga ubrzo otpustili. Ipak, Kaiser je smislio plan kako da nastavi i unapredi svoju karijeru. Šlepao se uz bolje saigrače, glumio povrede u teškim vremenima i iskorištavao tadašnji nedostatak tehnologije. Carlos Kaiser uspeo je da održi životni stil profesionalnog fudbalera, a da nikad nije dokazao svoj talenat.
U jednom intervjuu za brazilski sportski list “Globo” reakao je da dolazi iz siromašne porodice, ali da je želeo da bude poznat,da ima mnogo novca,da ga vole žene i da može da izdržava svoju porodicu.”Znao sam da je to najverojatnije najlakše kroz fudbal o kojem sam imao pojma ali nisam bio na najvišem nivou. Hteo sam da budem fudbaler, a da zapravo ne moram da igram.”
Kaiser je u početku imao sreće što se sprijateljio sa zvezdama kao što su Romario, Carlos Albert Torres i Renato Gaucho, koji su ga preporučivali trenerima koji bi ga uzeli na kratkoročne ugovore. Tada nije bilo youtubea niti kaseta sa snimcima igrača pa su treneri i predsednici klubova uglavnom verovali na reč poznatim fudbalerima. Mnogi njegovi ugovori trajali su samo od tri do šest meseci, a kada bi potpisao govorio je da mu treba vremena da ponovo uđe u formu i na taj način je sebi kupovao vreme da primi koju platu bez obaveze da dokaže svoje umeće.
Kada bi došlo vreme da trenira sa saigračima, Kaiser bi pao i uhvatio se za nogu ili neki drugi dio tela.Postao je majstor u simuliranju povreda. Opet, imao je sreće što je živeo u vremenima ograničene tehnologije kada doktori i doktorski timovi nisu mogli odrediti da li njegova povreda autentična ili ne, pa su mu morali verovati na reč. Kaiser bi tada odrađivao ugovor do kraja i polako tražio sledeću žrtvu.
Paralelno je radio na građenju reputacije nogometne zvezde, družio se s novinarima, davao im dresove ili neki drugi znak pažnje kako bi pisali lažne članke o njegovoj sposobnosti. Neretko je novinarima davao i novac. Tako je u jednom članku pisalo da mu je ponuđeno meksičko državljanstvo da bi mogao igrati za reprezentaciju Meksika.
Još jedan trik kojim se koristio bilo je korištenje lažnog mobilnog telefona. U ranim osamdesetima mobilni telefoni su bili statusni simbol rezervisani samo za najbogatije i najelitnije članove društva, a Kaiser bi redovno hodao s njim na uvetu i glumio pozive zainteresovanih engleskih klubova kako bi saigračima i trenerima izgledao vrednije.
Ipak, dok je igrao za Botafago, fitnes trener Ronaldo Torres (koji je govorio engleski) načuo je jedan njegov razgovor i otkrio da zapravo priča gluposti.
“Uvek je bio okolo, razgovarao sa svojim menadžerom i glumio da govori engleski, a govorio bi besmislice i prilično loše izgovarao engleske reči”, kazao je Torres. “Jednog dana sam otkrio da ne razgovara ni sa kim. Pratio sam ga i provalio da sa druge strane nema nikoga.
Iduće sezone, u pokušaju novog početka, Kaiser je potpisao ugovor s francuskim klubom Gazelec Ajaccio, ekipe iz Druge lige Francuske u kojoj je igrao njegov prijatelj. Navijači su ga lepo primili i bili su uzbuđeni što se brazilska zvezda pridružila njihovom klubu. Ekipa je organizovala otvoreni trening kako bi navijači mogli videti barem tračak onoga što brazilska zvezda donosi. Došao je na teren i ispuca sve lopte navijačima na tribine, zahvaljivao im se i ljubio grb na dresu. Navijači su poludeli, nisu vratili nijednu loptu i ekipa je morala odraditi kondicioni trening.
Entuzijazam sa treninga Kaiser nije ponovio na utakmicama i ubrzo je napustio ekipu bez ijednog postignutog gola.
Nastavio je iskorištavati prijateljstva s novinarima i igračima te potpisivati ugovore s novim klubovima i čim bi ga neko “nanjušio”prelazio je u drugi klub.
Iako nikad nije postignuo gol mediji su često govorili o njegovim golgeterskim sposobnostima.
A Kada bi “zagustilo” isprovocirao bi crveni karton i pre početka utakmice. Njegovu karijeru često su prekidale “teške povrede” koji bi ga na duže vreme izbacivale iz forme.
Izdržao je tako do početka devedesetih kada je obesio kopačke o klin. Na pitanje da li ga je stid za sve prevare tokom dvadeset godina tzv. “karijere” odgovorio je da ne žali ni za čim i da je on ustvari neka vrsta osvetnika jer klubovi varaju tolike igrače, a eto, on je izvarao tolike klubove.
Novinari su mu posle tog priznanja dali nadimak “Fudbalski Forest Gamp”
Postoji ipak snimak jednog gola koji je Carlos Kaiser postigao, istina na prijateljskoj utakmici 🙂
(Tekst je ispirisan člankom hrvatskog izdanja N1 bloga).
