Met Le Tisije – Le Bog

Šta je potrebno kako biste postali legenda engleskog fudbala?

Strast?

Ljubav?

Lojalnost klubu?

Zvuče kao dovoljni faktori sami po sebi, ali kada uz njih posedujete i fudbalsko umeće kakvo je imao naš protagonista, recimo da nemate razloga za brigu – bićete besmrtni!

Svetskoj istoriji Sautempton je podario priču o Titaniku. Nama, fudbalskim fanaticima, priču o njemu.

Metju ,,Met” Le Tisije rođen je 14. oktobra 1968. godine, u luci Svetog Petra u Gernziju. Kao i ostali velikani, i ovaj ,,Ćale za penale” započeo je svoju fudbalsku priču veoma rano. Zašto ,,Ćale za penale”? Kada poznajete podatak da je Le Tisije realizovao 47 od 48 penala, koliko je izveo u karijeri, zar vam jednostavno ne zvuči prikladno? Elem, pre ove male digresije, krenuo sam o prvim fudbalskim koracima ove legende Svetaca. Od svoje sedme godine, Le Tisije je igrao za lokali tim Vejl Rekriejšn. Sa 15 leta, otišao je na probu u Oksford Junajted, ali oni nisu smatrali da je dovoljno dobar za njihove redove. Evo, ja ću biti prvi koji će reći ono što svi mislite: ,,Bravo za trenere i skaute Oksforda, sigurno nisu čupali kosu par godina kasnije…uopšte”.

Znate onu staru ,,Ko zna zašto je to dobro”? E pa, odbijanje od strane Oksforda je bilo dobro, zapravo fantastično, jer je već godinu dana kasnije, Le Tisije bio slobodan da potpiše za Sautempton. Stavio je svoj potpis na omladinski ugovor 1985. godine, da bi se ubrzo izborio i za profesionalni, naredne godine. Debitovao je u porazu od Noriča u Prvoj Diviziji (tadašnjoj ekvivalenti Premijer Lige), i do kraja prve sezone sakupio je 6 golova iz 24 odigrane utakmice, uključujući i het-trik protiv Lestera. Sledeća sezona ga je malo vratila unazad, jer za 19 odigranih utakmica nije upisao nijedan pogodak, ali je već 1988/89 upisao ispravak, postigavši 9 golova u 28 odigranih utakmica.

Le Tisijeov dolazak na scenu engleskog fudbala ‘ozvaničen’ je 1990. godine, u sezoni u kojoj se upisivao u listu strelaca čak 20 puta. To je bilo dovoljno da bude proglašen za najboljeg mladog igrača od strane Asocijacije  Profesionalnih Fudbalera. Laskavo priznanje, koje su pre njega dobijali igrači poput Marka Hjuza, Tonija Adamsa, kasnije Robi Fauler i Rajan Gigs, pa da ne nabrajam do ovih novijih poput Džerarda, Runija, Ronalda, Bejla, sve do prošlogodišnjeg osvajača Dele Alija. Ali to priznanje nije udarilo, tada mladom Le Tisijeu u glavu, i ostao je fokusiran na svoju igru i lojalan svom klubu. Najplodnija sezona za Meta, bila je 1993/94. kada je pogađao mrežu čak 25 puta. Samo godinu dana kasnije, stiže i nagrada za gol sezone. Sjajan polu-lob sa nekih 35 metara u utakmici sa Blekburnom, i to baš protiv svog dobrog prijatelja i bivšeg golmana Sautemptona, Tima Flauersa. Tokom devedesetih, redovno je imao dvocifren broj pogodaka po sezoni, i bio je tema interesa mnogih velikih klubova, među kojima su bili i Čelsi, Totenhem i Mančester Junajted, ali do transfera nikad nije došlo i, kako se ispostavilo, Le Tisije je ostao u Sautemptonu do kraja svoje profesionalne karijere.

,,Glavni razlozi za ostanak u Sautemptonu su mi bile lična sreća i zadovoljstvo, to je nešto što sam uvek stavljao ispred drugih stvari. To, i činjenica da sam osećao potrebu da se svojom lojalnošću odužim Sautemptonu, jer su mi dali šansu da ostvarim svoje snove”.

Golom iz penala protiv Sanderlenda, drugog aprila 2000. godine, postao je prvi vezni fudbaler u Premijer Ligi, koji je došao do cifre od 100 pogodaka.

Nakon ovoga, postigao je još samo jedan gol.  Ali kakav je samo to gol bio, i na kom mestu, i u koje vreme.

Znate li za one savršene momente u fudbalu, kada jednostavno sve izgleda kao film, i kada imate osećaj da se radnja odvija po nekom scenariju, gde su menadžeri i gledaoci nemoćni posmatrači protiv neke više, duhovne sile? Za navijače Svetaca, taj momenat bio je 19. maja 2001. godine. Sunčan prolećni dan koji je obeležavao poslednju utakmicu Sautemptona na legendarnom Delu, na kome su proveli protekle 103 godine. Nakon 74. minuta igre protiv Arsenala, rezultat je bio 2:2, i sa klupe ustaje Met Le Tisije. Zažmurite, zamislite kako prolazi 15 minuta, pa otvorite oči. Vidite gomilu fudbalera u crveno-belim dresovima, a u sredini te gomile nalazi se heroj Svetaca, Le Bog, strelac pobedonosnog gola, poslednjeg gola koji će biti postignut na ,,Delu” i poslednjeg gola koji će postići u svojoj karijeri.

,,Već sam sebe pripremio na taj trenutak i pre nego što sam došao u šansu. Iako mi je lopta bila na levoj nozi i malo iza mene, znao sam gde ide”.

Nakon veličanstvene karijere u Sautemptonu, proveo je naredne dve sezone igrajući za petoligaški Istlej. A onda, desetak godina nakon penzije, legenda se 2013. vraća u svoj rodni grad i potpisuje za Gernzi, za koji je nažalost odigrao samo jednu utakmicu, zbog brojnih obaveza oko novog posla.

Za reprezentaciju svoje zemlje igrao je 8 puta, a najveći žal svakako ostaje za izostanak u ekipi za Svetsko Prvenstvo u Francuskoj 1998. godine.

Avgusta 2016. godine, Le Tisije je izjavio da počinje da radi kao fudbalski agent.

Ne znam kako je vama, ali ja jednostavno ne mogu na ovako mlak način da završim ovakvu priču. Ukoliko vam je dosta čitanja, hvala na pažnji, a ukoliko ostanete uz mene još malo, radite to na sopstvenu odgovornost.

U svojoj autobiografiji, 2009. godine, Le Tisije je objavio kako se jednom kladio na utakmicu u kojoj je bio akter. Reč je o duelu sa Vimbldonom 1995. godine, a opklada je bila vreme prvog auta. Odmah po početku meča hteo je da pošalje ,,malo jači” pas saigraču, ali je zbog nervoze tu loptu šutnuo slabije i saigrač je uspeo da je zadrži u igri.

I za sam kraj, ovog puta stvarno…Ako se pitate šta je sa tim jednim jedinim promašenim penalom? Kada? Gde? Kako? Protiv koga? To čudo desilo se 24. marta 1993. godine, protiv Notingem Foresta. Golman Foresta, Mark Krosli, uspeo je da sačuva svoju mrežu odbranom, koju i on sam opisuje kao odbranu na koju je najponosniji.

Kako i ne bi, pročitao je Boga.

preuzeto sa : http://engleskifudbal.com/tekstovi/legendarne-licnosti/met-le-tisije-le-bog/