Pola čovek, pola zver – ime mu je Didije(r) ! Tako su mu pevali u znak zahvalnosti navijači Čelzija i pre i posle, a naročito za vreme finala Lige Šampiona 19. maja 2012. kada je prvo izjednačio u 88. minutu regularnog dela utakmice na 1 : 1. a kasnije i pogodio poslednji penal u seriji i tako Čelziju doneo prvi (i za sada jedini) pehar Lige Šampiona.
Rođen 11. marta 1978. godine u Abidžanu, glavnom gradu Obale Slonovače, zemlje koja pripada zemljama zapadne Afrike i koja na jugu kroz Gvinejski zaliv izlazi na Atlantski Okean. Već u petoj godini roditelji su ga poslali u Francusku, da živi sa svojim ujakom, tada profesionalnim fudbalerom, Mikelom Gobom koji je svoju karijeru proveo uglavnom u Drugoj Ligi Francuske, u klubovima kao što su Brest i Bezanson. Roditelji su mu se preselili u Francusku 1991. godine pa je tako Didije ponovo odrastao sa svojom porodicom. Kao tinejdžer nije važio za previše talentovanog fudbalera, pa je tavorio u omladinskoj ekipi Le Mana. Prvi profesionalni ugovor je potpisao za Gengamp 1999. godine, a „eksplodirao“ je tek sa 24 godine u sezoni 2002/03 kada je postigao sedamnaest golova za ekipu koja se stalno borila za opstanak. Olimpik iz Marseja ga je kupio sledeće godine za 3,300 000 funti i tamo skreće pažnju na sebe dobrim igrama i golovima. Naročito dobro ga je zapamtio beogradski Partizan kojeg je u grupnoj fazi Lige Šampiona 2003. godine potopio het-trikom. Tada sam i ja prvi put uvideo kakav potencijal krije jedan od najboljih centarforova na kugli zemaljskoj u istoriji fudbala.
Kako to već biva, „ jači ker“ ga je odveo u London već sledeće godine jer je ruski tajkun Roman Abramovič rešio da svoju novu igračku, fudbalski klub Čelzi, pojača sa „ stenom kamenitom“ i „ ubicom golmana“ Drogbom, za „ciglo“ 24 miliona funti što je onda bila rekordna suma u engleskom fudbalu. Kada vidimo da danas te pare daju za „ prosečne bekove“ , onda možemo zaključiti da to nije bila neka cifra, obzirom koliko je Čelziju Drogba dao i doneo. Statistika kaže da su Drogba i Čelzi zajedno osvojili 4 pehara Premier Lige, 4 FA Kupa, 3 Liga Kupa, jedan pehar Lige Šampiona, dva Komuniti Šilda (Super Kupa Engleske).
Osim toga Drogba je i dok je igrao za Galatasaraj (dve sezone) osvojio jedno tursko prvenstvo, jedan kup Turske i jedan turski Super Kup. U svojoj karijeri igrao je još kratko i za Šangaj Šenhuu i dve sezone za Montreal Impakt u američkoj MLS ligi. Prestao je sa aktivnim igranjem krajem oktobra prošle godine. Zvanični podaci kažu da je odigrao 767 utakmica i postigao 351 gol. Dva puta je bio prvi strelac Premier Lige. Ipak, juče se pojavila vest da je Drogba kupio deonice američkog kluba Finiks Rajzinga čiji će ujedno biti i igrač. Finiks Rajzing se takmiči u United Soccer League u SAD, ili u drugom rangu takmičenja.
Ono što ga izdvaja iz mora vrlo dobrih i odličnih igrača i stavlja u red vrhunskih i onih koji su ostavili neizbrisiv trag u najpopularnijem sportu na svetu je njegova sposobnost da bude najbolji kada je to najvažnije. Naime, Didije Drogba je odigrao u svojoj karijeri ukupno 12 finala, u 11 od njih je dao bar jedan gol, ukupno ih je u tim mečevima postigao 13, a osvojio je 10 trofeja u tim finalnim utakmicama. Takvu statistiku nemaju ni Mesi, ni Ronaldo.
Osim toga, Drogba je poznat i po tome što je, zajedno sa svojim saigračima iz reprezentacije Obale Slonovače, doprineo da se zaustavi građanski rat u njegovoj zemlji. Njegov autoritet je bio toliki da su ga čak i zaraćene strane poslušale kad ih je zamolio za primirje i prestanak „besmislenog“ rata. Od 2007. godine nosi titulu „Ambasadora Dobre Volje“ Ujedinjenih Nacija.
Ja kao navijač Londonskih „plavaca“ još od početka devedesetih, znači, ne kako zlobne duše znaju da kažu, „plastičar“ , od ere Romana Abramoviča i velike love koja je ušla u klub, mogu reći samo da mi je Didije najomiljeniji igrač Čelzija svih vremena i pored toga što su u njemu igrali naši Jokan i Bane, što još igra Nemanja, što su plavi dres nosile takve veličine kao što su Lampard i Teri.
Drogba je, kažu, bio uvek taj koji je donosio pozitivnu atmosferu u svlačionicu, ohrabrivao ekipu i kad ne ide, trčao, skakao, borio se i napred i nazad. Igrao je po potrebi i levog beka, kad Murinjo odluči da „ parkira autobus“ i uvek je sebe podređivao ekipi, otud i cifra od 71 asistencije u plavom dresu. Bio je veliki igrač i još je veliki čovek. Ljudina.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=zBs0eCBCHuM&w=560&h=315]
Anonymous
Najbolji !