Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Fudbal

Vinetu na golu – Ratko Svilar

Kad sam bio dete, bio je moj heroj.  Njegov poster godinama je krasio zid moje sobe. Visok, duge kose uvezane trakom, širokih ramena i pleća, ličio je na indijanca. Nosio je nadimak Vinetu, sasvim odgovarajući. Stajao je između stativa braneći gol mog omiljenog kluba, Vojvodine. Imao je reflekse i odraz velike mačke , bio je hrabar i donosio ispravne odluke kad je trebalo istrčati na centaršut ili izvan šesnaesterca. Vrlina mu je bio ulazak u šut i situacija “jedan na jedan”. Kažu da je tada, sredinom sedamdesetih bio najbrži fudbaler (ne samo golman) u Prvoj Ligi Jugoslavije. Kažu i da se trkao sa Laslom Lerincom na 100 metara i pobedio, a svi znaju koliko je brz bio Lerinc. Verovatno mu je i ta brzina pomagala da bude tako dobar golman.  Zašto nije branio više od devet puta (30 puta je bio rezerva) za reprezentaciju Jugoslavije postoji više razloga. Konkurencija je bila velika,u isto vreme branili su golmani kao što su Olja Petrović, Enver Marić, Rizah Mešković,Zoran Simović… U sastav reprezentacije se ulazilo po “ključu”, zamerali su da svojim “imidžom” kvari omladinu…

RATKO SVILAR, dame i gospodo…Danas mu je 68 godina, uživa u penzionerskim danima, živi u Lisabonu jer mu sin Mile (iz drugog braka) brani za Benfiku. Miletu predviđaju sjajnu budućnost…

…Ratko Svilar je branio više od 300 puta za novosadsku Vojvodinu (162 puta u zvaničnim utakmicama), u koju je došao iz Crvenke gde je i rođen kao potomak kolonista. U Vojvodinu ga je doveo Vujadin Boškov, a šansu mu je pružio Toza Veselinović, tada trener Voše. Nije krio da je navijač Partizana i da bi i peške otišao tada tamo brani, ali je zavoleo Novi Sad, tu se skrasio, oženio, dobio decu i postao ljubimac navijača. Kasnije je čak odbio ponudu da pređe u Partizan, čisto da se zna. Godinu dana posle dolaska već su se pričale legende o “letećem Svilaru” i njegovim maestralnim intervencijama. Te godine je Hajduk “na čudan način” osvojio titulu pobedivši dva kola pred kraj Crvenu Zvezdu usred Beograda, a Voša serijom remija u zadnjih nekoliko kola spala na drugo mesto. Kažu da je igrala daleko najlepši fudbal tada na ovim prostorima, jer je legendarni Toza kao nijedan trener do tada “ insistirao” na “štikli”, “proturanju protivniku lopte kroz noge”, duplim pasovima i atraktivnim šutevima nauštrb sigurnih,  uvežbanih akcija.

Osim u Vojvodini, branio je i u Americi jednu sezonu za “Ročester Lensers”, a za belgijski Antverpen je branio čak petnaest godina, gde je u poznim igračkim godinama završio karijeru, tačnije, branio je do svoje 46.-te godine života. Tamo i dan-danas važi za jednu od najvećih legendi tog kluba. Okušao se i kao trener ,ali bez većih uspeha.

Navijači Vojvodine, i ne samo Vojvodine već i svi pravi “prijatelji “ fudbala se slažu da je Ratko Svilar jedan od najboljih golmana koji je ikada branio na prostorima bivše Jugoslavije. Želimo mu dug život i da ga sin Mile prevaziđe svojim sportskim kvalitetima…

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: