DJ RaDa – Intervju za Dotkom

Miroslav Radak, u didžej svetu preko petnaest godina kao M-Tech i deo novosadskog kolektiva Baseline. Povodom proslave jubileja Extra Bass projekta dao je ekskluzivni intervju za Dotkom.

Potičeš iz muzičke porodice o čemu malo ljudi zna. Ćale je bio član originalne postave sastava “Slatki Greh”. Medjutim, ipak si odrastao uz rock i pop klasike. Koja je prva ploča koja ti je odredila muzički put?

 U ovo ludo vreme dok je karantin “besneo” pojavila se na Faceu “društvena igra” – 20 najboljih albuma samo fotografije da ih promovišeš svaki dan po jedan. Odlučio sam da krenem iz početka, svoju prvu kupljenu ploču, samostalno. Sećam se, keva daje pare, ja sa 8 godina idem u tada Muzički magazin i kupujem Queen – “Jazz” (1979 Jugoton). Ponosno idem gradom i nosim za mene nešto tada najvrednije. Ne mogu da kažem da mi je odredila muzički put ali sam uvek voleo klasičnu pop-rock pesmu za koju mislim da je i najteže napraviti – da se “svima” svidja.

 Osamdesetih godina prošlog veka popularna muzika se žanrovski odredjuje kao društveni i modni pokret, punk, new wave, heavy metal, dark kako su se mladi ljudi prepoznavali na ulici ili u školi. Ispratio si sve te stvari ali ti je prioritet bio sport. Trenirao si hokej I bio golman reprezentacije. Ipak tvoja strast je bila muzika I bio si zagriženi audiofil. Koji ti je omiljeni bend ili ploča koji su obeležili to srećno vreme?

 Pratili su se i tada trendovi kao i danas. Gledao sam kako se ko oblači, skidao od prijatelja fore, od starijih kopirao. Kao što si i u pitanju rekao, bilo je tu svega i kratak period panka (Sex P and Co.) – koliko možeš biti panker sa 9-10 godina, pa ska (Madness & Bad Manners..) pa New Wave (Joy Division, Order..). Nešto kasnije pojava The Smithsa iI taj ludi vokal Morissey-a. Tako nešto, poprock – refreni, dobra melodija. The Smiths – “The World Won’t Listen “(1987 ZKP RTVL – Založba kaset in plošč RTV Ljubljana).

 Dolaze mračne devedesete ali zahvaljujući “bugarskim diskovima” I NS plus kanalu alternativna muzika otvara svoj put na radiju gde In radio održava urbani duh Novog Sada. Tu započinješ svoju DJ karijeru, prvo kao selektor indie izdanja a kasnije se u potpunosti posvećuješ elektronskoj muzici da bi krenuo da sakupljaš drum&bass ploče. Od Shatro didžeja do prepoznatljivog M-Tech zvuka u Baseline kolektivu. Kako sa ove distance gledaš na taj period?

 Oduvek je muzika tu negdera, Ćale i te stvari. Tzv “Bugari” (CD nosač zvuka – prim. Prev.) spasili moju generaciju inače bi tabanali u mraku još dugo. 90-te su bile teške ali sve prođe, sad mi nekako to sve simpatično. Pojava Jungle zvuka koji je kod nas kasnio jedno 3-4 godine pa stigao, onako masovno, tek sa Roni Size – “New Forms” 1997. mada on kao zvuk divlja u UK već 90-93. Bilo je tu raznih kompilacija gde se Jungle, D&B pojavljuje samo po koja stvar. Sada se i ne sećam tačno gde šta i kako ali negde naletim na LTJ Bukem – Horizons (1995 GLO) i klik – primim se totalno. I krene putešestvije, imao jednu malu kolekciju ploča do 2000-tih pa prodao. Uporedo slušam indi i dnb ali kad sam se sreo sa ekipom BSLN krenem opet da trošim kintu i sad eto, jedno 400 vinila u kolekciji DNBa. Sve je to nama izgledalo samo kao dobar provod ali  sam pričao jednom sa nekom ekipom koju sam znao sa naših žurki i jedna mlada dama mi kaže: “Pa ti nemaš pojma kako ste vi (BSLN) uticali na naše živote. Totalno smo odlepili na vašu muziku!”. Iskreno, ja zanemeo, mislio sam da to niko i ne zna, niko i ne obraća pažnju, da svi dođu i samo se “otkinu”. Svašta čovek nauči.

A IN Radio, posebna priča, možda u knjigu da stavim – šala, naravno, ali predivno stvarno predivno vreme.

 Prvi producentski koraci su vezani za saradnju sa pop pevačicom Teodorom Bojović da bi kasnije bazu pronašao u Baseline kolektivu sa Bojanom Čizmićem (Cell D, X-Coast). Kako je došlo do te kolaboracije Cell D & M-Tech koja traje već petnaest godina?

 Početkom industrijske PC revolucije 2000-tih, počnem da sviram softwere. Prve stvari nastaju što samostalno što sa Lordanom (Truba- Vojvođanski Simfoničari). Tu se nekako povežem i sa Teodorom. Hahhaha Dobro me podseti da pronađem u moru mp3 i te radove. U prodavnici ploča (Šanjika ne znam kako radnja se zvala) upoznam Bojana. Kupovali DNB ploče pa se u isto vreme, kad ploče stignu, nalazili u radnji. Krene razmena ideja i kaže Bojan: “…a da li bi hteo da radimo zajedno, nešto?”. I putovanje evo traje 15-16 godina već. Prva stvar nam se zvala Neoform.

 Pre pet godina je nastao tvoj pseudonim DJ RaDa koji je otvorio novu etapu u muzičkom delovanju, da bi finalni projekat KPax u saradnji sa Bojanom dobio formu albuma od 14 traka koji se pojavio početkom jula za Riviera Records. Kako je nastao Kpax?

 Kao i sve u životu, slučajno. Bojan se preselio u, kako moja ekipa to zove, Njucu (NY). Nastavio da pravi opasne stvari a ja u NS krenuo neku drugu etapu, potpuno drugi mjuz, lagano, nekako u to vreme, ponovo počeo (tačnije vratio se) da slušam Groove Armadu, Nightmares on Wax, Thievery Co., Kruder & Dorfmeister, i tako to. Međutim, napravim par krokija i pošaljem Bojanu. Prošlu noć sam gledao Kpax sa maestranim Kevinom i nazovem taj kroki – kpax. Bojan se više primi na naziv nego na stvar i krene razmena raznih mp3. – kapx1, kpax 1.1, kpax 2.5 i tako dalje. Kpax kao definicija bez definicije, sve je tu, nema odeđenog žanra, groove, melodija, harmonija pa gde nas put odnese.

 Svaki slobodan momenat odvajaš za rad u studiju koji je nakon dužeg vremena dobio svoj prostor. Poslednjih mesec dana je i Bojan u gradu pa ste maksimalno posvećeni radu na novim trakama. Šta nas to novo očekuje od strane KPax dvojca?

 Trenutno se odradio jedan EP za NYC izdavačku kuću. E da li će joj te stvari biti poslate, videćemo. Nama se jako dopadaju pa bi bilo grešno da ne bude vinil izdanje. Izdavačka kuća je vezana samo za veb I mp3 prezentaciju. Onako uz ovaj EP odradili smo, tačnije, pozavršavali premaster za EP koji uskoro izlazi za Riviera Records. A  uz sve ovo, imamo 7-8 stvari u nastanku i “ samo malo im treba” da budu gotove. Sve u svemu, zanimljiv periode i dosta inspiracije s’ obzirom na stanje i depresiju koja vrada celokupnim društvom. Naravno, podsetio bih da je i naš album pre dva meseca izašao za Riviera Records, pa ko voli neka čekira Bandcamp.

 I dalje pratiš alternativnu muziku i posećuješ koncerte. Čiji nastup te posebno oduševio poslednjih godina i koje je to izdanje obeležilo ovo leto?

 Virus nam izbrisao i pamćenje, resetovao nas. Vidi, sad i ne mogu da se setim koncerta na brzinu ali da krenem sa albumima:

 Amtrac – Oddyssey, Soela – Genuine Silk, Luke Slater – Berghain Fünfzehn, MJ Cole – MJ Cole Presents Madrugada, K-Lone – Cape Cira i dr. naravno. Svi albumi su od ove godine pa ako ste nešto propustili evo malog podsećanja. Inače, interesantno kako je virus apsolutno “ubio” kulturu i putovanja a možda nam je i memoriju  (RAM). Ček da se setim koncerta, teško mi da se setim kad sam bio na poslednjem koncertu i šta sam gledao. A da –  Thievery Corporation, auuu pa to je bilo pre godinu dana u BGu. Uf …

 U subotu 12. septembra nastupićeš na proslavi Extra Bass jubileja u Borisovom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrdjavi. Očekuje nas dosta KPax premijera. Šta bi poručio mladim ljudima koji tek ulaze u svet elektronske muzike i klabinga?

Veruj mi da sam kao malo dete, još uvek me malo trema hvata I ono: jedva čekam. Extra Bass žurke su mi uvek specialne jer  nema ograničenja, sve je dozvoljeno, žanrovski mislim. Nekako sam se opredelio da uvek pod pseudonimom DJRada puštam samo naše (+moje) radove. Tako je bilo do sada a videćemo od sada. A poruka, e pa poruke nema. Videli ste sve, ustvari niste, čekamo vanzemaljce pa je valjda onda to to. Mada, možda, ipak ona naše: Opušteno i Uživajte (u muzici).

DJ RaDa će u subotu 12. septembra nastupiti na jubileju deset godina Extra Bass projekta koji će se održati u Borisovom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi sa početkom od 21h. Cena ulaznice iznosi 300 rsd do 23h a nakon toga 500 rsd. Dođite ranije da zabava traje dugo. Vidimo se!

razgovor vodio : Milorad Popović – Šef