Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

FUTURE SOUND OF DANUBE

Future Sound Of Danube Intervju : Mika Technika

Milan Delibašić poznatiji kao Mika Technika je rejver, producent, DJ, mix master, jednostavno, ikona novosadske techno scene i rejv kulture. Dotkom predstavlja ekskluzivni intervju sa Mikom povodom njegovog nastupa na žurki Future Sound Of Danube / FSOD Open Air, koja će se održati u petak 23. avgusta u Borisovom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi.

  • Još devedesetih godina si uplovio u rejv kulturu. Koju si muziku slušao ranije i koji je to album ili traka koji su učinili prelomni moment da se maksimalno posvetiš elektronskoj muzici i novom muzičkom pokretu?

Ne znam koliko sam godina imao kada sam čuo pesmu “Mali Mrav” na radiju, pa su mi onda matorci stalno puštali jer sam se smejao i veselio kada čujem istu, znači dolazim iz narodne muzike (hahahahahah). Ne smem da zaboravim, slušao sam Ramba Amadeusa te 91-ve, veliki fan sam bio.

Što se tiče elektronike, sedeo sam sa sestrom u dnevnoj sobi i gledali smo MTV, tj ona je gledala (bila je starija) pa reko, ajde i ja da pogledam, i kreće spot od grupe Prodigy – Out Of Space. Čim se završio spot ponovo su ga pustili. Ja mislim da je to bio presedan na MTV-u, i od tada sam u elektronici. To je bila 92-ga godina, a u prevodu to znači da sam u istoj od malena (bukvalno). Ubrzo potom kreću Thunderdome i Hellraiser kompilacije, znači kreće još veći lom.

 

  • U početku si bio rejver i pasionirani sakupljač video i audio materijala. Kada si počeo da se baviš muzičkom produkcijom i kako je to izgledalo u odnosu na danas?

Istina, snimao sam na VHS i audio kasete, tada je sve bilo u povoju pa je samim tim bilo gomile izdanja materijala za snimiti i čuti, ne kažem da danas nema. Postojalo je jako puno emisija namenjeno elektronskom zvuku, možda čak i više na TV-u nego na radiju, jer kod nas se tek kasnije krenulo sa radijskim emisijama, dok si na TV-u mogao da pratiš i strane kanale na kojima si gledao, čak i uživo, prenose sa nekih žurki, na primer: skoro svaki Mayday na Vivi.

Kao što sam rekao, kod nas se sa radio emisijama počelo malo kasnije, ali zato sa tv emisijama nismo kaskali, zahvaljujući DJ Z-u, Fakir-u, Lord Ferdi The Despiser-u i Mr. Noisemaker-u. Imali smo Rave-O-Lution na novosadskoj televiziji NS Plus (koju je radila gore pomenuta ekipa), takođe VJ Techno i Supernova na Trećem Kanalu (3K) koju je vodio Dušan Kaličanin.

Što se tiče moje produkcije, čačkao sam od sredine 90-ih ali to se ne važi, a sam početak je zapravo negde krajem 90-ih kada sam nabacio komp. To je bilo negde 98-e. U to vreme se pojavio i Fruity Loop, a likovi preko kojih sam sastavljao mašinu, pošto su me znali, instalirali su mi gore pomenuti program da imam gde da čeprkam, dok nisam skupio lovu za mašine.

Bilo je mnogo teže u to vreme što se početaka tiče, jer nisi imao kao danas sve na tacni. Većinu stvari si morao sa hardverom da radiš ako misliš ozbiljno (softver u to vreme nije imao mogućnosti koje danas ima), a svima je poznato da to nije ni malo jeftino. Ne mogu da se setim da li sam prvo imao MC-303 a nije ni bitno, svega je tu bilo. Jedini problem je uvek bio sync sa kompom, fluktuacija u bpm-u, haos! (ja sam lično i kasnije mučio muku sa istim problemom). Ti staviš neki shuffle na beat, i probaj da snimiš da ne ispada iz sync-a. Ja sam manijak koji je u fazonu: “onako kako sam kucao na mašini, i nikako drugačije, ni milimetar”. Pošto me je to strahovito zamaralo i oduzimalo kreativno vreme, ja batalim mašine i samo softver krenem da koristim. Sačuvam semplove koje sam radio iz sprava i udri po softveru (tada si već mogao softver malo ozbiljnije da koristiš, napredovao je). Fruity je odličan što se tiče sikvenciranja. Pošto sam se ložio kao i svi kada vide da nešto novo izađe, ja brže bolje instaliram i krenem da koristim taj softver koji se pojavi u tom momentu. Još se istripujem da ću zvučati bolje zato što baš taj koristim, primer: od Re-Birth-a (svi znaju da je odličan bio za Psy Trance tu nema priče, znam ljude koji su ozbiljne trake radili na istom, verovali ili ne), Reason-a, Ableton-a, Cubase-a, Nuendo-a, imao sam i Mekintoš pa sam neko vreme i Logic koristio (služio mi je zapravo za “čvršći sync sa hardverom” u ponovnom pokušaju da ne odustanem od hardvera). Pre svega toga probao sam Tracker-e (Fast Tracker) ali sam loš bio u njemu (postojao je i jedan HammerHead Rhythm Station softver, njega ne smem da zaboravim to je bila 99-a godina, dobro zezanje od softvera, hahahhahah), da bih se na kraju vratio u Fruity Loop i evo me i dan danas u njemu. Ne idem iz verzije 11 (iako mi 10-ka radi bolje, ali sam seljak sve projekte konvertovao u 11-ku), jer su u verzijama posle 11-ke ukinuli nešto što ja volim. I ovo moram da kažem, mix i master danas radim u Studio One-u(ranije u Cubase-u ili Nuendo-u) jer Fruity ima jadan mixer, ali iskoristim ga koliko mogu, pa kada završim sve što je moguće završiti u njemu, export svih kanala napolje za mixanje u Studio One-u. Što se softvera tiče bitno je da ti omugućava brz rad, tj. brzo prebacivanje ideja u isti, a još bolje je ako te i sam softver u kome radiš inspiriše (kao nekada hardver, primer: kada “sedneš” za neku ritam mašinu ili synth, za jako kratko vreme si u stanju da nakucaš ideju i da je zbog interesantnosti i mogućnosti te iste mašine pretvoriš u nešto što na kraju zvuči još luđe). Za mene je to u softver svetu lično FL. Eto nešto dobro iz današnjeg vremena kada je softver napredovao, nema izgovora više da ti treba hardver. 

  • Poseduješ veliku kolekciju ploča koje su za šire narodne mase neslušljive. Na koji vinyl u svojoj kolekciji si najponosniji i pustio bi tu ploču na svakoj žurki?

Auuu, zavisi od žanra. Ne mogu da se odlučim, neću biti fer pa ću izdvojiti jednu iz Schranz kolekcije, Mario Ranieri – It’s A Campaign Of Fear & Consumption (Tomash Gee original version). Ostavljam ovaj link sa juno-a, jer ove verzija nema na netu:

https://de.juno.co.uk/miniflashplayer/SF163856-01-01-02.mp3

 

  • Tvoj talenat i posvećenost muzici su neverovatni, ali nikada DJ setovi i produkcija kod nas nisu “ozbiljno” shvaćeni i prihvaćeni.

Što se dj-inga tiče ja sam uvek bio više producent nego DJ. Ne da me ne zanima kao skroz, već tu moraš da se prilagođavaš ljudima, a ja nisam u tom fazonu. Uvek pustim ono što je meni ok, ti ako hoćeš dođi i podrži. Pošto sam kako neki kažu “ekstrem uvek bio”, onda je logično da nemaš kome to da prezentuješ kod nas a da dobiješ adekvatnu podršku za dalji rad. Možeš neku priču kratko vreme da furaš ali na kraju ćeš morati da se prilagodiš tržištu ako misliš da živiš od toga. Počećeš da puštaš ono što je popularno u tom žanru, lično nisam španovan za to. Eto taman to može da bude odgovor i što se tiče produkcije. Kada mislim da treba da se šeruje, šerujem i to je to, neka ide u arhivu.

  • Imaš više muzičkih pseudonima i mnogo izdanja za inostrane etikete sa čime je upoznat uzak krug tvojih prijatelja. Koja bi svoja izdanja izdvojio i preporučio nekim novim mladim ljudima koji tek otkrivaju rejv kulturu?

`Ajde kad je već klubska muzika u pitanju, onda evo par nekih techno izdanja, da ne spamujem previše:

Mikadroid – Samo Hitovi

https://industrialphilharmonics.bandcamp.com/album/mikadroid-samo-hitovi-iphr050

Mikadroid – Tresem Tepih

https://industrialphilharmonics.bandcamp.com/album/mikadroid-tresem-tepih-iphr081

 Mikadroid – I Will Be No More

https://www.beatport.com/release/i-will-be-no-more-ep/2009509

 Mikadroid – Ucur

https://www.beatport.com/release/ucur-ep/2038080

 

  • Mnogim producentima si pomogao i radio mastering za njihove trake. Koga bi na novosadskoj sceni izdvojio da “radi pravu stvar” i u koga polažeš velike nade od novih mladih snaga?

Tako je, za neke sam radio samo master, za neke i mix i master itd. Ovo moram da naglasim za ove koji sami miksaju svoje trake:  “Jačina mono signala je bitna (ovo govorim jer većina širi traku do iznemoglosti)”. Nemamo više nikog kao što je Lag ili X-Coast. Oni su poslednja generacija, a po meni je to problem. Njih dvojicu dajem za primer ne samo zbog kako sam rekao “poslednje generacije” već zbog toga i kakav pristup imaju prema muzici (long story). Znam ih jako dobro i malo je takvih likova, a to me brine u novosadskoj sceni. Od nove generacije iskreno nemam pojma koliko će ko istrajati u tome, jer danas je bitno da si DJ, a manje da si producent. Uglavnom svi novi su prvo DJ-evi a tek kasnije iz nekog razloga počnu da produciraju. Postoji velika razlika kada je ovako postavljeno. Ja im svima želim uspeh i istrajnost u tome što rade, od mene podršku imaju i oni to znaju. 

  • Kako gledaš na rejv pokret u njegovom nastanku pre dvadeset i kusur godina u odnosu na današnji pristup alternativnoj elektronskoj muzici?

Današnji rejv je onakav kakvim ga prave ti isti rejveri. Nekome je ovo dobro, nekome nije. Ja dolazim iz drugog vremena pa samim tim nije moj fazon, jer nema tu dušu i energiju koju je imao nekada. Poređenja radi, čitava kultura je nestala, drugačije se to danas doživljava. Ali oni biraju kako će to sve izgledati, šta će podržati i na koji način, i onda neka bude tako kako žele. Underground je bukvalno nestao, tačnije sad je pravi underground, nema ga. Do nedavno se prestao vinyl kupovati, mp3 je zavladao, pa su ne znam kako ponovo vratili vinyl. To ti govori da se u stvari danas radi o pomodarstvu a ne o kulturi. Mada je i to neka vrsta kulture, ma ne bitno. Šta još imamo… da, podelili su se pravci na milion podžanrova, svako sluša samo taj  podžanr iz tog žanra (jel kapiraš dokle to ide). Dok si pre mogao da vidiš iste face i na house žurkama i na dnb žurkama i na technu i na trance-u itd. Što znači da su rejveri tada bili otvoreniji za sve ono što se dešava u elektronskoj muzici, i zato i jesu tadašnji rejveri bili to što jesu. Jer su oni ti koji su napravili tu kulturu i podržali je na pravi način. Eto to je dovoljno da se vidi koliki jaz postoji između tadašnje rejv kulture i ove danas. Mi nismo bili komercijalni (ne mislim samo na zvuk) kao što je to danas, a opet su klubovi bili puni i ne samo klubovi, već i spontane žurke, a to je u današnje vreme nezamislivo. Da ne zaboravim da kažem da su se i u manjim mestima po Vojvodini odigravale mnogo mnogo dobre žurke, nekad čak i bolje nego u samom NS-u i BG-u. Iskreno nisam očekivao da će se to desiti sa elektronskom scenom, ali eto, desilo se. Što se mene tiče to je sve počelo od onog Minimala, ja ga nazivam “Retard Minimal-om”, tamo negde 2005-e. Pojavio se, usmrdeo scenu, zagadio novu generaciju, i to je to.

  • Koji bi savet ili poruku uputio novoj generacija klabera koje susrećeš na festivalima i po klubovima?

Svaka generacija valjda dobije ono što joj pripada.

  • Šta se trenutno “krčka” u Mikinoj kuhinji, koji su to projekti i izdanja koja nas očekuju u narednom periodu?

Krčka se to da se nadam da mi nije crk’o HDD na jednom od kompova, upravo dok ovo pričam, a baš na tom HDD-u su svi projekti (ne zna im se broj). Valjda ću spasiti podatke. 

  •  Nakon dužeg vremena predstavićeš se novosadskoj publici na FSOD zabavi u Borisovom ateljeu. Iako si uvek nepredvidiv, šta možemo da očekujemo od tebe u petak 23. avgusta u Borisovom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi?

Pa, najavili ste me kao Mika Technika, a to onda znači da se lomi opasan DnB. Vidimo se na tvrđavi!

Više informacija:

https://www.facebook.com/mikadroidtechno

https://soundcloud.com/mikadroid

https://www.mixcloud.com/Mikadroid/

www.youtube.com/user/MikaTechnika

Pored Mike Technike na Future Sound Of Danube žurki nastupiće novosadska ekipa didžejeva i producenata: Noise Destruction i Vladimir Aćić, kao i X-Coast koji poslednjih godina živi u Njujorku. Zabava će se održati u petak 23. avgusta u kultnom mestu gradske alternativne scene – Borisovom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Cena ulaznice za žurku je 350 rsd do 01:00 h iza ponoći a 500 rsd u ostatku noći. Vidimo se kod Borisa na Đavi!

Razgovor vodio : Milorad Popović – Šef

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: