Teško mi je da budem objektivan kada je ovaj bend u pitanju, jer su mi postali omiljeni još od prvog slušanja, a to je bilo još negde 2008. godine kada sam otkrio njihov drugi album – “We Forget”. Slušao sam ja njih sporadično tokom godina i pogotovo mi je “Slumber Recon” prirastao za srce, ali sam veličinu benda shvatio tek kad sam prisustvao koncertu u klubu CK13 u Novom Sadu, kada su održali promociju aktuelnog albuma “Selenophilia“. Nije mi to bio prvi susret uživo sa njima, jer sam ih pre nekoliko godina gledao na EXITU, ali me je ovaj koncert, blago rečeno, oduvao. Usvirani do perfekcije, žestoki do bola, pevljivi kad treba…
E, takav je i ovaj album. Odličan, raznovrstan, izvrsno odsviran. Moram da pohvalim primetno poboljšano Dušanovo pevanje, što uopšte ne znači da sam do sad imao bitnijih zamerki na isto. Pošto sam ja prvenstveno “proger” meni su najdraži upravo takvi momenti na ovoj ploči, a njih ima više nego dosad, prvenstveno zaslugom basiste Nikole Andrejića čiji “fretless” bass dominira u nekim delovima.
To se najbolje oseti u uvodnom delu albuma, pesmi “Retention City” . Drugi deo ritam sekcije koji je čvršća nego “Čelzijeva odbrana” :), naš sugrađanin Antonio Maletin, inače svestrani umetnik, ne samo muzičar, nego i profesionalni ilustrator, čovek koji se uspešno bavi digital artom, a usput i izvođač bubnjarskih radova i u bendovima “Tales Of Dark” i ” Frozen Moonlight” svoj zadatak ispunjava više nego dobro.
(“Gothic Cathedral” – ilustracija Antonia Maletina)
Klavijaturista Matija Anđelković definitivno nije tu “samo zbog atmosfere”, jer na trenutke klavijaturni pasaži preuzimaju glavno mesto u pesmama i daju novi kvalitet istim. Na poslednjoj pesmi “Ne dal Mondo” gostuje Jelena Pauljev koja je i koautor pesme. Moj favorit na izvrsnom albumu koji ima samo jednu manu – vrlo je kratak, je “Dorćol Late Recon” koji prati izvrstan spot za koji je režiju i montažu radio Mihajlo Šuljagić, dok je direktor fotografije bio Marko Mitrović.
Recenziju ću završiti specifikacijom : Album je najvećim delom snimao Igor Jimmy Stanić (Superhammer, Elsewhere Shine) u svom studiju “Graveyard Neighbor” u Inđiji, dok je bubanj u novosadskom studiju “Hertz” snimao Boris Šurlan (Midnight Studio Lazarevac), koji je zadužen i za miks i mastering.
Dakle, albuma nema (ili ipak ima ?) u fizičkom izdanju, ali za tričavih 5 evra možete ga kupiti na Bandcampu i tako podržati bend, ili još bolje čitavu diskografiju (pet odličnih albuma) uzeti za 18,10 evrića i pohvaliti se kako imate sve što je (trenutno) najbolji srpski bend ikada izdao.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=UhhSTi8dSEI&w=560&h=315]
1 Pingback