Nepolitikin Zabavnik

IZ GARAŽE

REBUILD HC FEST – NAJJAČI UTISAK – PUBLIKA (I PORED SJAJNIH NASTUPA SVIH BENDOVA)

   Sinoć je u mojoj “ drugoj kući”, Crnoj Kući iliti klubu CK13 održano Hardkor / Straight Edge veče u organizaciji Rebuild Collective iz Novog Sada pod nazivom Rebuild Fest ili Edge Day. Za simboličnu cenu od 400 dinara mogli ste prisustvovati svirci pet bendova žanrovski bliskih, ali stilski ipak različitih. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je reakcija publike koju odavno ne videh tako razdraganu i egzaltiranu, ali pobliže o tom u redovima koji dolaze.

 Ovo nije bio samo puki koncert underground bendova već se Rebuild Collective potrudio da ga proprati i otvorenom promocijom Straight Edge kulture, veganskom kuhinjom, pa je tako organizovana veganska večera pre početka koncerta, velikom Distro ponudom majica, diskova, knjiga, bedževa što je publika prilično lepo ispratila…

…A koncert/festival ? Hvala na pitanju, bio je super. Dopao mi se , zaista, iako nisam tvrdokorni HC fan, ali volim da povremeno osetim taj nalet energije, kontrolisanog besa i pre svega, pozitivnih pogleda na svet i život, jer mi se čini da se HC ekipa, kao nijedna druga u underground krugovima drži zajedno, pomaže, hrabri i raduje se susretu sa svojim istomišljenicima i saborcima.

 Prvi su na binu stali Bronze iz Beograda, sačinjen od nekadašnjih članova benda The Bridge na čelu sa Rajkom, legendarnim basistom Hitman-a koji ovde svira gitaru predstavivši nam svoj aktuelni EP “ Ticking Bomb”. Novosadska publika ih je lepo primila, a nekoliko mlađih momaka je karakterističnim plesom “animirala i ostatak gledališta pa je polusatna svirka Beograđana baš zagrejala masu. Bend je usviran i samouveren što se potvrdilo kroz pevačevu opasku “Mi smo ti zbog kojih Beogradski Hardkor više neće biti ružna reč”…

…Odmenili su ih Still Bleeding, novi bend kojem je ovo bio prvi nastup ikada, mada svi koji slušaju i prate HC i punk scenu znaju ko su Milomir, Đemba, Spaske i Ćata. Sami su u infou reki da sviraju surf / core i da su im uzori Zeke i Circle Jerks. Njihov nastup je bio kratak, ali efektan. Odsvirali su pesme sa nedavno snimljenog EP-ja “Outsider”. Od ostalih grupa koje su sinoć nastupale, razlikuju se utoliko što u bazičan HC, ubacuju elemente surfa, garažnog rokenrola i panka, a i sam vokal je razgovetniji i čistiji od drugih sinoćnjih bendova. Za prvo predstavljanje su bili više nego dobri, a moram napomenuti da će sledeće viđenje sa “Still Bleeding” biti već u februaru kada će nastupati kao support bostonskim legendama Slapshot

…A onda – ludilo. Dvadeset jednu godinu posle poslednje svirke, jedan od najvoljenijih i najlegendarnijih bendova “zlatnih devedesetih” u novosadskom undergroundu, Inside Out je pružio nekih četrdesetak minuta brutalne, znojave i pre svega, iskrene svirke. Sinoć su nas počastili kako svojim starim “hitovima” –“Inside Out”, “NS Crew”, “Fuck The Politics” sa svog jedinog demo snimka,  tako i obradama klasika Njujorške HC scene.

Više od same njihove svirke, koja uopšte nije bila loša, naprotiv, mene je fascinirala reakcija publike. Dvadesetak-tridesetak najvernijih fanova i to većinom istih godina kao muzičari (40+, ako na tviteru žene tih godina nazivaju, babama, onda su dede u publici, a i na bini, zadali domaći zadatak mnogim klincima, milenijalcima i tinejdžerima kako izgledaju i podržavaju pravi fanovi) su se otimali za mikrofon da bi pevali zajedno sa Ivusom i Duletom , skakali sa bine (tzv. stagediving), a svako malo je neki od pevača ili fanova bio na rukama egzaltiranih gledalaca. Ako su i imali nedoumica da li je njihov povratak posle dve decenije imao smisla, mislim da im je sinoćnja svirka pokazala da jeste. INSIDE OUT, Welcome Back !

Mali hendikep da nastupaju između dva benda-ljubimca NS/HC publike, pripao je Gornjomilanovčanima Reflection koje smo imali prilike da upoznamo pre nekoliko meseci na To Be Punk Festivalu.  Njihov spoj nešto komplikovanije varijante HC i modernijeg post-hardcore-a i dosta delova pesama u srednjem tempu je malo “ smirio” gledalište, ali meni lično je njihov nastup, uz naravno ROIR, bio muzički najkvalitetniji. Vrlo usviran i uigran sastav koji zaslužuje podrobnije upoznavanje sa njihovim pesmama, ali ću, nažalost, morati da popričekam da im izađe album (kažu, vrlo uskoro) pošto, za sada, mogu da se nađu samo dve njihove pesme na Bandcampu. Momci, samo napred. Potencijal i talenat imate, radite još brže, jače i bolje i ne sumnjam da će biti nešto od vas…

Reflections Of Internal Rain…Ranije sam mislio da je to neki apokaliptični doom sastav, kad ono, “supersonični zid artikulisane buke i neverovatne energije”, što bi rekao član naše Dotkom ekipe, Dejan Josić, koji su nam i sinoć prezentirali. Tri i po godine od zadnje svirke, ROIR je prevazišao sve nevolje, obaveze i personalne promene uključivši u ekipu novog pevača Ivana (Niyazov) i bubnjara Ćatu (ako počnem da nabrajam gde svira ili gde je svirao, ovaj članak će se baš odužiti) i kako reče basista Nikola Crvenković (u intervjuu koji ćete moći da pročitate za koji dan na stranicama Dotkoma) spreman je da ponovo “pokrene mašinu” na moju i radost ostalih fanova.

Izvanredna svirka, usudio bih se reći I najkvalitetnija cele večeri, neverovatna energija, pre svega pevača, ali i ostalih članova i čudesna reakcija publike koja je nalik na odgovor kod nastupa Inside Out-a , pevala (urlala) zajedno sa bendom, nosila pevača kroz salu, često ne dajući mu vremena da se vrati kada treba pa su ulogu glavnog pevača preuzimali gitarista Ivi ili Nikola. Izvrsni crust/HC prožet sjajnim melodijskim rešenjima, baražnom vatrom iz pozadine gde je bubnjar pucao iz svih oružja i originalnom energijom svojstvenom za ovaj neverovatan bend. Iako su planirali da sviraju pola sata, publika im nije dala da odu sa bine pa su zaslužili i bis na kojem su nas počastili sa još dve pesme. 

 Na kraju, rezime je sledeći – Tridesetak gledalaca (ako bi računali metodom ministra srpske policije), a ustvari prepuna “Crna Kuća”, fantastična energija i isto takva reakcija publike, odlična organizacija Rebuild Collective-a i čista istina da je novosadska hardkor ekipa verovatno najhomogenija i najodanija u gradu od svih (ako već moram da upotrebim tu glupu podelu na žanrove i stilove u undergroundu).

Do nekog sledećeg HC hadžiluka ova količina dobre energije mi je napunila baterije, potpuno.

 

Leave a Reply

%d bloggers like this: