Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

IZ GARAŽE

Tvrdokorno proleće – izveštaj sa koncerta “Hardcore still lives – Haste, Ground Zero, First Flame i The Valley”, Club MLADOST u Subotici, 29.03.2019. godine

piše : Desya Lovorov 

 

 

 

 

Zakuvalo se u strogom andergraund krugu naše lepe Sabatke, gde su ljubitelji čvrstog zvuka mogli da uživaju u soničnom mlevenju od strane odličnih bendova. Sve to, zahvaljujući Hard Bookingu, koji se svojski trudi da dođu kvalitetni bendovi i ne pobegnu vrišteći od nas.

Svojim prisustvom su nas počastila tri benda: Haste (Vrbas), Ground Zero i First Flame iz Novog Sada, a domaćini su bili The Valley. Svim bendovima je hardcore/metalcore na neki način osnova, stilski nadograđena zvukom koji bend gaji svaki ponaosob. Zato je tu bilo boga mi i death-a i thrashine, zrnce powerviolence-a ali i post-hardcore-a, ako sam dobro ukačio – za svakog ponešto. Koncert je bio dosta posećen, što je za pohvalu, i da su se mogli videti i pripadnici mlađih generacija, sad stvarno ne mogu reći da ćemo načisto propasti.

Kratko ću se osvrnuti na nastupe bendova, ali uopšteno gledano, hektolitri znoja su potekli i na bini i u publici, lepo je prisustvovati ovako visokooktanskim događajima, i ja se nadam da će ove godine biti brdo ovako kvalitetnih svirki. 

Iako su naklonjeni kombinaciji thrash/death-a, a na momente sam čuo i blackeraj, Haste su setom svojih, za sada neimenovanih autorskih pesama, kao i pesama sa prvog EPa, uz par obrada (a da me ubijete sad, pojma nemam šta su svirali) dobro zagrejali vratove i kose svima. Svo vreme sam posmatrao gitaristu i glavnog vokala i pitao se zašto nema corpse paint, mislim da bi bila žešća fora, ali opet, momci su pošteno zagrejali srca inače hladne subotičke publike, pa je već prilikom njihovog nastupa bilo i šutke i headbangovanja. Odlična energija, i nadam se da će u skorije vreme dati imena inače odličnim novim autorskim stvarima i to lepo izdati da se čuje. 

Neću da krijem da me je nastup Novosađana Ground Zero oduševio u potpunosti, jer veoma retko (čitaj: nikad) ne slušam hardcore, nije se jednostavno potrefilo, ali ovo što sam čuo uživo je zaista fenomenalno. Nije to ni čisti hardcore (koliko mogu razabrati), ima svega i svačega, ali ta kombinacija koju GZ gura je toliko dinamična da je nemoguće ostati ravnodušan. Upravo su me to zamešateljstvo žanrova i interesantni aranžmani privukli da uživam tokom celog njihovog nastupa, a kasnije i u njihovom skorašnjem EPu. U kratkom razgovoru sa pevačem sam shvatio zašto zvuče tako ‘neortodoksno’ – pored toliko različitih ljudi u bendu, jednostavno ne možeš zatomiti sve uticaje i ono što slušaš interno. Rezultat je očigledan, i još jedan bend na mojoj listi koji gotivim, a inače postoji od 1999. godine. 

First Flame je takođe jedan od HC bendova srednje generacije koji je ostao dosledan čistom hardcore zvuku, dakle malo manje “metalisanja”, ali su i pored toga skakali do plafona, ništa manje energično od ostatka korpusa ovog koncerta. Moram priznati da mi je tu već pažnja popustila (i posle par piva), međutim, momci su solidno gazili i po post-hardcore vodama, dakle, za nijansu ‘blažem’ zvuku, ali me to ni ne čudi s obzirom da je bend sastavljen od ljudi koji su na sceni već dugi niz godina. Načuo sam i neke RATM momente (možda i grešim) koje baš i ne slušam i zaobilazim ih, ali je bilo fino čuti kako to FF radi uživo. Njihov nastup je taman bio kao kontrast, prilično efektivan, malo se publika primirila, ali opet, tvrdim da su dobrano odsvirali svoj set. 

Za kraj su nastupili domaćini, trenutno prvoborci hc/metala kod nas, The Valley, koji je, srećom, poznat publici i van Subotice. S obzirom da ih sve poznajem i poznato mi je iz kojih muzičkih miljea dolaze, lako bi ih bilo hvaliti ili kuditi. Međutim, oni uvek opravdaju moja očekivanja, pa je tako bilo i sad. Stilska mešavina koju prži The Valley već naginje ka metalcore-u, ali to je značilo samo nastavak nemilosrdnog prženja, uz dodatak circle pit-a, u kom sam pokušao da učestvujem, ali nije išlo baš. Najviše smo pomahnitali na “himnu” i ne baš veselu titulu “Suicide City“, jer kao što znate, Subotica je ‘grad samoubistva’ – samo je pitanje koje vrste, i statistika je sranje od nauke, da vam ja kažem. Iako je već bilo dockan, izgurali su svoj set junački, uz jedan ili dva bisa. Pametnom dosta. Nadam se da će uskoro početi da rade na nekom novom materijalu, jer skromno smatram da imaju šta još da kažu. 

Da sumiram, vrlo momački (došao sam u 5h ujutro kući) i entuzijastično sam se proveo na svirci, pričao sa ljudima, a onda je usledio vikend i naravno, klinci, koji su me podsetili u 9h da ipak nisam više omladinac. Neka. 

Nadam se ponovnom krljanju po ušima, a uskoro će biti najavljen i jedan događaj koji će malo pogurati koncept svirki na otvorenom u Subotici, ali, o tom-potom. Bićete obavešteni.

album sa fotografijama preuzet sa Hard Booking FB stranice :

foto : Droid

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: