Velar - Električne ptice ne padaju (intervju)

Velar je tročlani eksperimentalni bend iz Novog Sada. Osnovna ideja benda jeste kombinovanje raznih žanrova, kao što su stoner, post rock, progressive metal i elektronska muzika.

Prvi EP, pod nazivom “Velar“, je izasao 2014. Od tada je bend pažljivo i temeljno radio na svom prvom albumu “Yemen” koji ce ugledati svetlost dana u punom obliku pre kraja godine. Do tada ce svaka pesma izaći nezavisno kao singl. “Electric Birds” je prva u nizu.

Članovi benda su:

Aleksandar Marin (vokal, bas gitara)

Mladen Zelen (bubnjevi)

Damjan Bujandrić (gitara, klavijature)

Upravo je gdin Damjan Bujandrić odgovorio na par pitanja koja smo mu postavili, a šta smo razgovarali pročitajte u redovima koji slede :

Prva odrednica kada je u pitanju žanr kojem pripada vaš bend u medijima je uvek nekako – eksperimental. Koliko ste ustvari, eksperimentalan bend?

Dobro pitanje, “eksperimental” je neprijatno širok pojam. Eksperimentalni smo utoliko što i dalje nismo rekli “e, ovaj šablon šljaka, ajde da po njemu radimo”, nego je svaki put drugačije, iz nekog drugog ugla. Postoje neka pravila kojih se držimo, naravno, ali se trudimo da svakoj ideji damo šansu, čak i glupim idejama (pogotovo glupim idejama).

“Electric Birds” je prvi singl od mnogih sa budućeg albuma. Da li je album kao forma prevaziđen u današnje vreme?

Jeste. Album kao forma je nastao iz potrebe, a te potrebe više nema. I dalje postoji neko nepisano pravilo da kao ozbiljan (“afirmisan”) bend moraš da imaš album, ali verujemo da će to vremenom da izbledi.

Zašto “električne ptice” ne padaju?

Pa, zato što su prokleto električne, naravno.

Moj je utisak da je novosadska scena vrlo bogata odličnim bendovima, a može se reći i stilski dosta sličnim. Tu naročito mislim na Wolfram, Lednik, vas, pa čak i Tentacle Wizard ili Cheap Moonshine koji ipak malo drugačije zvuče. Stoner je popularan u našim krajevima?

Stoner je sada izuzetno popularan u našim krajevima, i drago nam je zbog toga jer stoner kida. Definitivno je stoner to nešto što čini jednu kohezivnu celinu od svih tih bendova, pa i nas – jer, jebote, kome još ne prija kad te nokautira ta bezobrazna, megatonska sladž rifčina nakon petnaest minuta gradacije?

Brdo bendova (i to dobrih), solidan broj mesta za sviranje, a publika? Koliko ste zadovoljni odzivom publike?

Publikom smo zadovoljni, jer bez publike ne bi bilo ni nas. Sviramo muziku pred drugim ljudima da bi ljudi u njoj uživali, i naravno da nam je, kao i svima, bolji trip kad ima puno mase – ali suština je ista i pred deset i pred hiljadu.

Ne bežite od koketiranja sa elektronikom?

Nikako. Iako je muzika i dalje pretežno “organska” i vrti se oko “pravih” instrumenata, elektronika je tu uvek ako nam nečega zafali, da nam pomogne da to bude to. Zahvalni smo joj, elektroniko – najjača si.