Najbolji ovogodišnji Evropski film (uz nezaobilaznog “Tonija Erdmana”) dolazi nam iz Švedske i zove se “Čovek zvani Ove”. Skandinavci nam u poslednjih u poslednjih par godina isporučuju neverovatno dobra ostvarenja i “Čovek zvani Ove” je samo poslednje u nizu remek-dela naših severnih “komšija”.
Ove je nervozno matoro gundjalo, jedan od onih likova što ide po kvartu i postrojava sve živo što se ne drži zadatih pravila & propisa (svi znamo bar nekolicinu takvih, zar ne?). Ove je samac, supruga Sonja je preminula od raka 2014-e i na početku filma ga zatičemo kako (zato što je u ovo doba digitalizacije postao tehnološki višak, dinosaurus prošlih vremena) dobija otkaz u firmi u kojoj je kao inžinjer radio pune 43 godine (za ostvareni staž & veliki doprinos firmi od dva mladjana šefa dobija na poklon vrtnu lopatu 
🙂 ). Oveu je svega dosta, i ljudi koji ne umeju ništa sami da poprave/naprave (da ne napominjem da se ne pridržavaju pravila koje on tako ceni) i odsustva njegove voljene Sonje (svaki dan joj odlazi na grob sa buketom cveća, seda pokraj spomenika na stoličicu i žali joj se na “idiote od ljudi”) te on lepo rešava da sebi prekrati muke tj. oduzme si život.
Što je mnogo lakše odlučiti nego sprovesti u delo, pokazaće se. Uglavnom, kupuje jako uže plave boje, oblači odelo u istom koloru i kreće da se besi o luster. U tom (prvom) pokušaju ga ometa dolazak novih komšija preko puta, koji mu svojim autom slučajno udare poštansko sanduče. Iznerviran, Ove se skida sa konopca, izlazi na ulicu i kreće sa svojom dernjavom na novopridošlice. Ispostaviće se da je u pitanju mladi bračni par, Švedjanin i Iranka, sa svoje dve simpatične ćerkice. Ove, uz pogrde & pokude, istera oboje iz njihovog auta i sam im uparkira vozilo. I tu kreće priča…i to kakva priča.
Ma koliko on galamio i bivao neprijatan prema njima, Iranka sa njim razvija više nego prijateljski odnos, oglušujući se o sve njegove pridike & prodike. Ove pokušava (bezuspešno) da se samoubije u još par navrata ali ga uvek neki dogadjaj (mahom sa komšijama) u tome spreči. U trenucima dok, kako on misli, tone u smrt, u flešbekovima nam se odmotava njegova životna priča, njegovo odrastanje uz samohranog oca, upoznavanje sa prelepom (i predobrom) učiteljicom Sonjom, tragedija koja će ih po ulasku u brak sustići i malo po malo, počinjemo da shvatamo kako je i zašto Ove postao matoro zakeralo kakvo je danas.
A to neprijatno ponašanje je samo maska, prvi sloj njegove pojavnosti pošto se radi o jako dobrom čoveku široka srca. Sve u svemu, da ne spojlujem dalje priču, “Čovek zvani Ove” je fantastičan film, pravi feel-good movie, jedan od onih koji vraćaju veru u život, te ljude. Nemojte nikako propustiti da ga pogledate, vredan je svake minute vaše pažnje. Moja velika preporuka (i ja bih bio veoma hepi kada bi upravo on dobio Oskara za najbolji strani film 2016-e, zaslužio ga je itekako).
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=oCh4iiAXuAc&w=560&h=315]
Dejan Josić
Leave a Reply