“O, nepodučen od zla, izgovara istinu” – Džerard Hopkins
Jeremy Saulnier. Oh, boy, taj čovek baš ume da snimi film. Koje god teme se dohvati, na koji god način je obradi, uvek, bez razlike, dobijemo “something really special”(nebitno dal’ je u pitanju “Murder Party” (2007), “Blue Ruin” (2013) ili pak “Green Room” (2015)). Ovog puta se dohvatio onog najdubljeg, najcrnjeg i najbolnijeg, same tame. Tame koja obitava kako u nama samima tako i one tame kojom smo (celoga života) okruženi. A gde bi bila bolja postavka za priču o mraku, tmini i samoći nego na Aljasci, jel. I tamo se radnja filma i zbiva, ali ne u gradiću tipa Enkoridž (jer, kako glavna junakinja kaže: “Aljaska nije Enkoridž! Ne, ona je ono što počinje iza prozora moje kuće, tamo gde nema nikakvog svetla vatre, tamo gde mračno obitava”).
Dakle, ona se odigrava u divljini prirode, u malim zabačenim rudarskim naseljima, svuda tamo gde civilizacija (i njena ustrojstva) retko dopiru i slabu ulogu u životima domicilnog stanovništva imaju. Takva naseobina je i Kilut, hrpa kuća okružena snegom i mračnom gustom šumom, mesto gde sunce izlazi u 10:30 a zalazi u 15:40. U Kilutu su se desili nestanci dece, dvoje su odneli gladni vukovi.
Kada nestane i treće, njegova majka Medora Sloane (sjajna Riley Keough) se obrati za pomoć Russellu Coreu (još sjajniji Jeffrey Wright), piscu koji studira vučije ponašanje, koji je u jednoj svojoj knjizi ubijanje vučice opisao što je tačno vrsta usluge koju Medora traži od njega sad. Objašnjava to time da mora da ima nešto, makar komade sinovljevog tela, da pokaže mužu kada se sa misije iz Iraka vrati. I pritom moli Rasela da nema razumevanja za vuka-ubicu, insistira da ga pronadje i bez ikakve milosti ustreli. Rasel pristaje i kreće put divljine, ne bi li gladni čopor vukova nekako pronašao.
In the meantime, Faludža. Medorin muž, Vernon Sloane (Alexander Skarsgård) odradjuje svoju turu, na Hamviju je namontiran i krlja “neprijatelje” svojim teškim naoružanjem fantastičnom preciznošću. Toliko je precizan da mu kolega vojnik dobacuje jedno razdragano “Whoaa!” kad vidi Vernonove učinke nad “teroristima”. To “Whoaa” mu brzo presedne pošto sat vremena kasnije, dok su u samom gradu, Vernon začuje prigušene zvuke/stenjanje iz obližnje kuće i privučen njima udje u dotičnu da bi tamo zatekao tog istog kompanjerosa kako siluje Iranku. Bez razmišljanja se prikrade dvojcu, zabija par brzih poteza nožem u bedra klasiću i daje nož ženi da dokusuri smrada (što ona i uradi, čuju se zvuci smrtnog ropca vojnika dok Vernon polako izlazi na ulicu). Sekundu kasnije biva prostreljen snajperom kroz vrat, što mu u stvari dodje kao bingo, pošto nije u životnoj opasnosti te će ubrzo put kuće da ga pošalju. I tu počinje film…. da kreće u krajnje neočekivanim smerovima i pravcima, Džeremi će da nas voza kroz takve mikseve žanrova da čovek na kraju ne zna dal’ dramu, horor, triler ili nešto sasvim peto, (totalno orginalno i nepoznato) gleda. A kako samo plete radnju, sporo ali sigurno nas uvlači u nešto što priziva vremena davna, u nešto što drevne bogove i mitove doziva, nešto što tinja u ljudskom rodu od davnina, nešto što uopšte nije imenovao i pobliže nam objasnio (nije to učinio ni na samom kraju filma).
I u tome i jeste najveća čar ovog dela. Ništa nam nije servirano na gotovo, ništa nam nije jasno na prvu, mora se dobro udubiti u film i obratiti pažnju na svaki detalj, na svaku izgovorenu rečenicu ne bi li se skontalo o čemu se tu tačno dodjavola radi. Džeremi to zaista majstorski odrađuje i stoga ništa dalje o samoj radnji neću reći, ništ’ neću spojlovati već ću vam samo dati preporuku za “Hold the Dark” veliku ko kuća (i linkove i prevod, i to ću vam dati, too 
)….
P.S. Dokaz koliko ova civilizacija klizi u ništavilo su i silne ocene “-1” za ovo ostvarenje na IMDB-u. Tek se retki glas začuje kako u neverici konstatuje da su većina koji su ovaj film pogledali ili mentalno zaostali (kada tako loše film oceniše) ili su totalno razmažena filmofilska bagra, koja želi da im se sve servira na gotovo, da im se sve lepo pojasni i nacrta da ne moraju slučajno oni svoje sićušne mozgiće da naprežu. E, ne može, kod ovog filma toga nema….
Leave a Reply