Jedan čovek, jedan pas i jedan robot o smislu života (“FINCH” , preporuka)

Radijacija, rupe u ozonskom omotaču i borba gladnih za opstanak dodatno otežavaju to malo života koje je ostalo već ostarelom, iznurenom i bolesnom Finču, koji živi sa psom Gudjirom i znajući da mu nije ostalo još mnogo on konstruiše humanoidnog robota Džefa koji će se brinuti o psu kada njega više ne bude bilo…

…Kako vam zvuči scenario u kojem su glavni junaci (i jedini) jedan čovek, pas i robot ? Kako vam zvuči činjenica da su oni smešteni u post-apokaliptično doba, kada je život gotovo nemoguć, kada su ljudi konačno uspeli da sjebu planetu Zemlju ? Ne baš obećavajuće ? A ako vam kažem da je priča ostavljena talentu Toma Henksa da od nje napravi nešto suvislo i da od nje napravi i zabavan i melanholičan pa u nekim momentima i dramatičan film ? 

Šta god vi mislili o Tomu Henksu ( ja mislim sve najbolje, tek da se zna) on je svojevrsni Kralj Mida i šta god dotakne – pozlati pa ne sumnjam da će i od “Finch”-a napraviti gledan film. Blokbaster u ovim pandemijskim uslovima, sumnjam, ali verujem da će se “Finch” svideti raznim ljudima, u raznim uzrastima i sa raznim afinitetima…Jer ovo jeste jedna apokaliptična melodrama koja će vam izmamiti i smeh i suze, a interakcija između čoveka, robota i psa će vas podsetiti na sve ono što se (nažalost, jako dobro) krije u ljudima, u ovo ( i ono, nadolazeće, neizbežno) zlo doba .

Ovo je film za celu porodicu i slobodno ga gledajte i sa decom i sa roditeljima, jer u njemu nema nijedne eksplicitne scene a opet možete naslutiti sva zla i sve ružne strane života. S druge strane pravi balans donose vrcavi dijalozi koji povremeno vraćaju veru u dobro i pravedno. 

“Finch” je pravi primer nepretencioznog i nenametljivog filma koji vam se neprimetno uvuče pod kožu i posle završetka vas natera da razmišljate o njemu. Zar vam treba više od toga ?