Jorgos Lantimos : Ubistvo svetog jelena

 
 Kritičari su ovaj film pokušali interpretirati sadržajno od poređenja sa elementima grčke mitologije do traženja smisla u postavljanju kadrova sa jedne, sa druge strane, naravno, elitna visoko profitabilna garda poturila je svojoj publici najnoviju vrednosnu predigru. Unutar filma imamo poigravanje još i sa žanrovima pa pre nego li bude proglašen horor filmom, psihološkim trilerom sa napetim završetkom, nekoliko reči.

Tematizovanjem u najužem smislu porodice, u onom trenutku kada svojim postojanjem ona zadaje vrednosti sledećim naraštajima, režiser crpi energiju publike. Porodica predstavlja stub društva, hrišćanski fundamentalizam tako nalaže, i ono što je pametno u ovom filmu je otvaranje te strane kada religija postoji samo kao ideja i nešto u vazduhu. To su ljudi koji ne posećuju crkvu, nisu religiozni. Međutim, to podrazumevano ponašanje u ovom filmu koči, bode oči, i tako je određeno.

Kriza znači početak ili kraj. Kako se meni čini, autor je smelo odgovorio na to pitanje koje pred nas postavljaju vodeći društveni teoretičari pa ne čudi što se radi o porodici koja je na visokoj nozi. Začaran krug. Anksioznost. Paraliza.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=CQFdGfwChtw&w=560&h=315]
Preslikavanje dominantnih vrednosnih kategorija je ono što ovaj film čini drugačijim. Reklamni program u reklamnom programu. Pitanje vođe, autoriteta, nadležnog, odgovornog…
Dakle, da li treba da postoji ? I na koji način se reguliše, da li je samoregulacija nedovoljna. Kada smo uvedeni u trans?!
Zorica Jošić