Kaligrafija, promaja ili prekrajanje istorije ? (SENKE NAD BALKANOM II)

Kažite šta hoćete, ali Dragan Bjelogrlić kao reditelj je u srpsku ustajalu kinematografiju uneo ne dašak vetra, nego je napravio takvu promaju da je počupao zavese sa garnišni, oduvao pepeo iz pepeljara i preturio neke čaše sa pićem na čisti beli stolnjak pa se tragovi vide izdaleka. Još od “Montevidea” tačno se vidi njegov rukopis u svemu što je radio. Složićemo se da to nije baš uvek kaligrafija, ali je zanatski deo više nego pristojan, a produkcija na nivou koja daleko prevazilazi ovu “koru od banane” državu.

Potaknut onim što sam video u nekoliko dana koliko mi je trebalo da odgledam drugu sezonu serije “Senke nad Balkanom” (te stoga, ne znam da li smem da kažem da sam je “odbindžovao”) odlučio sam da putem ovog članka svim čitaocima Dotkoma iskreno preporučim ovih oko deset i po sati pokretnih slika. Da li ćete tih deset epizoda kupiti preko EON-a ili se snaći kako se snalazi skoro svaki prosečan Srbin, ostavljam vama na volju i ne pada mi na pamet da morališem, samo ću reći da 990 dinara nije puno za ovaj kvalitet. Bacali ste pare na razne gluposti, priznajte…pa ne bi vam ništa falilo da legalno pogledate i Senke nad Balkanom 2.

Ako ste gledali prvu sezonu onda vas neće iznenaditi da je mesto radnje ponovo predratni Beograd, ovaj put negde u vreme atentata na kralja Aleksandra, 1934. godina sa sve Avalom, Jatagan-malom (ko je rušio u Jatagan-mali ?), “glavnjačom” i predratnim bordelima, ali i jug Makedonije, kao i Beč (koga je uspešno “odglumio” moj rodni grad).

Poređenja sa “Peaky Blindersima” ostaju i po meni to može biti samo plus jer budžeti te dve serije sigurno nisu za poređenje. Što se tiče radnje, ona drži pažnju svo vreme i to mi je dovoljno, fotografija je prelepa, gluma odlična (jako mi se dopada što i najmanje uloge pripadaju sjajnim glumcima, a ne naturščicima. Pomenuću samo Radivoja Bukvića i Ivana Bekjareva kao odlične primere), a scenografija izvanredna pa je period između dva rata verno prikazan.

Što se tiče dileme oko toga šta je u seriji istorijski tačno priznaću vam da me savršeno boli “neka stvar” za to i da sam ja mišljenja da je istorija ionako sastavljena od gomile polulaži i poluistina i da svaka šuša može da pojedine istorijske pojave, događaje ili osobe komentariše kako hoće i kako joj odgovara. Tako da, ne interesuje me šta se zaista dešavalo 1934. godine jer ne postoji nijedan papir, dokument ili dokaz koji će sadržati čistu istinu pa što bih se onda nervirao zbog toga…Kad iskonstruišu vremeplov rado ću se vratiti da pogledam…

…Političke korektnosti ovde baš nema mnogo, likovi nisu crno-beli i to mi jedan od najjačih argumenata da je scenario odlično napisan. Glavni lik, inspektor Tanasijević, koji bi trebalo da bude pozitivac, ima problem sa alkoholom, autoritetima, pa čak i zakonom, a arhi-negativac Kaluđer kojeg upečatljivo glumi Gordan Kičić se u trenu iz veseljaka pretvara u psihopatu. Veliki plus mi je i paleta veoma živopisnih i upečatljivih likova (pogotovo iz Jatagan-male) na čelu sa Niškim ili Gezimom koji toliko plene svojom nesavršćenošću, ali samim tim i svojom realnošću da je sasvim lako poistovetiti se sa njima. Muzika je odlična, ponovo je radio Magnifico i mislim da se ta dobitna kombinacija neće skoro menjati kad je Bjela u pitanju.

Apsolutno mi ne pada na pamet  da vam išta “spojlujem” i ako išta mrzim da pročitam u recenzijama i preporukama serija i filmova je to da se u njima nađe pola radnje i da se otkrije pola bitnih stvari vezano za scenario. Zato ću vam samo reći da je ubica…

…Šalim se, pogledajte ovu seriju, i prvu (ako već niste) i drugu sezonu jer je to jedna od malobrojnih stvari u kojima možemo da se poredimo sa svetom na svaki način. Barabar.