“The Road” nije nov film, naprotiv. Više od desetleća ima kako je ugledao svetlost dana… Ali je aktuelniji nego ikada. Distopijskih filmova imate na desetine, stotine…Što se mene tiče više ne moraju da se snimaju filmovi na tu temu. Ultimativnu priču imamo u ovoj koju je napisao Kormak Makarti (jedan od istinskih savremenih div-pisaca, osvrnite se samo na bisere kakvi su “Sunset Limited” ili “ No Country For Old Men”). Sam “The Road” nema neznamkako drugačiji pristup mogućoj, ooo, vrlo mogućoj i nikad mogućijoj kataklizmi jer katastrofa se desila, ljudski rod ide ka svom (zasluženom) kraju, a u centru priče su otac i sin (Vigo Mortensen i Kodi Smit Mek-Fi ) i njihovo balansiranje na samoj ivici. Povremeni flešbekovi na majku (Šarliz Teron), bravurozne epizode Roberta Duvala kao starca i Majkla Keneta-Vilijamsa kao crnog lopova, ingeniozna fotografija koja bez ikakvih problema donosi miris truleži u vaše nozdrve, pojačava vam puls u svakoj prilici za to i zapljuskuje vas rekama ljudske krvi da bi vam poručila dobro poznati stih još iz sedamdesetsedme : “No Future” !
Sat i pedeset minuta u ovom filmu nema ni trunke optimizma…Planeta je razorena, ali ni po jada za nju dok su i umovi razoreni, dok ljudi prestaju da budu ljudi, samo instiktivne životinje koje više ni ne haju za očuvanje sopstvene vrste već samo puke individue bez trunke ljudskosti u sebi. Poslednji zrak sunca (koje se, uzgred, uopšte ne pojavljuje u celom filmu) je ljubav oca i sina i prateći njihove sudbine pitamo se da li je samo ona dovoljna da ljudskoj rasi ostavi bar zrno nade ?
Sam kraj filma će vam dati odgovor i na to pitanje, ali ja vam ga neću reći. Za to ćete morati da odgledate film. Jednostavno morati, jer ovo je ultimativan film i ovo je ultimativna preporuka…
Leave a Reply