Bog je gad. Bog urla na svoju ženu. Bog tuče svoju desetogodišnju ćerku. Bog je cinični govnar koji prezire Čoveka. On je lice totalitarnog režima. On je prljav, poremećen, halapljiv i nastran. Bog otima hranu deci. On mrzi svoga Sina.
On je ljudima poslao bolesti, poremećaje, nesreće, prirodne katastrofe. Bog koji je arogantan i okrutan. Bog koji gradi pa poruši, seje pa spali, stvori pa uništi. On smišlja razne pakosti i zakone koje je nazvao “ZAKONI UNIVERZALNE GNJAVAŽE” i oni ljudima čine život nepodnošljivim. Zakon br. 1522 koji je napisao, a glasi ovako: “AKO SE JEDNOG DANA ZALJUBIŠ U ŽENU,POSTOJE VELIKE ŠANSE DA NEĆEŠ SVOJ ŽIVOT PROVESTI SA NJOM!” bio je kap u punoj čaši za njegovu istraumiranu ćerku, simbolicnog imena-EA. Ona odlučuje da se pobuni i da pođe stopama svog odmetnutog brata JC-a( Jesus Christ) i skupi još apostola da bi ispisala “Novi testament” kao poklon napaćenom čovečanstvu.
Ovo je ukratko opis onoga sto će vas dočekati u prvih pola sata ovog izvanrednog belgijskog filma koji morate da pogledate ako i malo držite do svog istančanog filmskog ukusa. Režiser Jaco Van Dormael okupio je sjajnu ekipu na čelu sa Benoitom Poelvoordeom, koji je maestralno odglumio zarozanog i obesnog Boga, kao i malena Pili Groyne koja glumi njegovu ćerku. Ostale glumce, izuzev Catherine Deneuve, prepoznaćete kad ih vidite, jer verujem da vam njihova imena malo šta govore.
Film je urađen u maniru neopterećujuće komedije, ali iz svakog kadra i iz svake, odlično napisane, replike, vidi se duboka poenta ove čudne priče i tera vas da razmislite ponovo o načinu na koji su biblijsko stvaranje sveta i starozavetni zakoni i nasleđe uticali na čoveka današnjice. Osim što EA, napaćena i rastrojena devojčica, bez podrške svoje mutave majke i pod nemilosrdnim batinanjem od strane svog Bogooca, pronalazi način da pobegne u svet putujući kroz veš mašinu i neku novu dimenziju, ona pre toga odlučuje da nadmaši svog oca i da mu naudi i zagadi život gore nego što je to on njoj učinio. Odlučuje da provali u njegovu tajnu sobu u kojoj smišlja razne pakosti i nevolje, otvara ljudske dosijee i na njihove telefone šalje poruku sa tačnim datumom i vremenom njihove smrti, uzima podatke od šest novih apostola koje mora da pronađe na Zemlji i tako pokuša da poboljša svet.
Zamislite da dobijete takvu poruku? Prvo što je svaki čovek uradio bilo je da je pitao njemu bliske ljude kad će oni umreti. Mnogi su bili očajni sto će neki, za koje su smatrali da to ne zaslužuju, poživeti duže od njih. Neki su odlučili da tokom
ostatka života urade neke stvari za koje su mislili da nisu spremni ili da to ne mogu, neki su odlučili da nastave kao da se ništa nije dogodilo, a retki su pronašli u tome zabavu, kao što je to slučaj sa Kevinom kojem su ostale 62 god. života i koji na sve moguće načine iskušava sreću u preživljavanju raznih ludačkih skokova sa neverovatnih mesta. Najtužnija scena u filmu je kada majka, jedina koja brine o svom sinu sa Daunovim sindromom, dobija poruku da ce umreti pre njega i odlučuje da ga uguši jastukom, jer zna da na njega niko više nece gledati. EA, dolaskom na Zemlju uči o mnogim stvarima za koje nije ni znala da postoje i ona sa velikim uspehom i uz
pomoć beskućnika kojem dodeljuje ulogu pisca testamenta, pronalazi svoje apostole, ljude sa margine prihvatljivog načina života.
Izmaštani, raskošni kadrovi, divna muzika koja se proteže kroz film je nešto zaista posebno i nezaboravno. Ova priča ima mnogo toga zapisanog između redova, pogotovo u onim delovima kada Bog dolazi na zemlju u potrazi za ćerkom.
Svestan da saznanje o datumu smrti čini čoveka smelim i nepokornim u sprovođenju volje koju mu je on oduzeo, on na sve načine pokušava da se vrati nazad sa EA i natera je da popravi stvari. No, to mu ne polazi za rukom, jer je rupa u dimenziji zauvek zatvorena. Jako je lepo gledati kako se Stvoritelju razbijaju o glavu sve njegove obesti i pokvarenosti koje je namenio ljudskoj rasi. Sada njega tuku, odguruju, viču na njega, on oseća glad, umor, bol, nemoć, ali to ga ne menja. Sa druge strane, njegova uplašena žena koja nikada nije mogla da dođe do izražaja i učestvuje u bilo kakvom kreiranju sveta, dobija tu šansu pukim slučajem. Kada su svi oni koji su trebali umreti, spontano, došli na isto mesto, desilo se čudo i sve poruke su poništene i među ljudima je zavladalo olakšanje. Nisam sigurna koliko je dobra poruka da je neznanje blaženo i da je lakše vući se svetom koji drugi kreiraju umesto vas, zatupljeni svime što vam se nudi da vas omađija i da zaboravite da ste smrtni i stvori vam iluziju da imate sve vreme ovoga sveta. Mislim da je Remark bio u pravu kada je rekao da je bolje i pet minuta živeti u potpunoj izvesnosti onoga što vas čeka, nego pet godina živeti u neznanju i neizvesnosti.
Film se dotakao i nekih modernih tema poput istopolne ljubavi i menjanja rodnog identiteta, a pokušao se dati neki novi ugao gledanja na stvari koje su prilično uznemirujuće, poput majke koja sistematski i dugotrajno truje svoje dete ili zoofiliju.
Mnogo toga u filmu će vas zaista oduševiti, pred sam kraj, priča se malo razvukla u nebitne detalje, no ipak je to bilo neverovatno putovanje kroz zamisli ovog režisera za kojeg nikad pre nisam ni čula. Ako ste vernik, progutajte knedlu i pogledajte film, iako će vas verovatno naljutiti. Za ostale ne brinem…
Clementine Kruczynski
Leave a Reply