Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

MOVIZZZ

’’Mančester na moru“(2016.) by Kenneth Lonergan

piše : Dragan Uzelac

… Svojom nepredivom umetničkom niti, niti koja pred očima gledaoca tvori setnu životnu priču, more tuge u kojem se većina nas na kraju bespomoćno utapa, sklapajući moćnim flešbekovima retrospektivni mozaik jednog tragičnog života film Mančester na moru privukao me je svojim melanholičnim tonovima, nateravši me da u nekoliko navrata razgrćem sloj po sloj njegove magične strukture, tražeći pun smisao upravo onoga čega nam svima sve više nedostaje – empatije, čiste emocije i prostodušne ljudske topline koja se zagubila u paralelnim, ispraznim samodovoljnim svetovima otuđenih pojedinaca … izgubljenih duša koje očajnički traže ljubav, razumevanje, poštovanje, nekog sa kim će da podele svoje radosti i tuge… 

    Kejsi Aflek (dobitnik Oskara za najboljeg glavnog glumca) izvanredno tumači glavnu ulogu Lija Čendlera, kog na početku filma zatičemo kao samotnjaka u Kvinsiju (Masačusets), koji živi u jednoj sobici veličine kutije i koji se bavi održavanjem stambenih zgrada kao kućni majstor. Li je prilično neugodan  usamljenik. Često neljubazan i drzak, ali uspešno odrađuje povereni mu posao… Tačnim i preciznim glumačkim umećem Aflek odaje utisak čoveka koji nosi tajnu, iako u samom filmu ništa ne nagoveštava šta bi tajna mogla da bude… Iznenada, Li dobija poziv iz bolnice, iz njegovog rodnog mesta – Lija pozivaju da se vrati u rodni grad Mančester (Masačusets) na obali Masačusetsa jer je njegov brat Džordž (Kajli Čendler) umro od srčanog udara. Li dolazi kako bi organizovao sahranu i pomogao bratancu Patriku, kog izvanredno tumači mladi Lukas Hedžs, koji je takođe nominovan od Akademije za najbolju sporednu mušku ulogu. Odmah po Lijevom dolasku, postaje jasno da on nema dobar odnos sa Patrikom, niti sa bilo kim u svom rodnom gradu, dok uzrok ostaje nejasan… Nelinearnom, intrigantnom tajnovotošću i naracijom pred očima gledaoca sklapa se čudesni životni mozaik – nepredvidivost igre životne sudbine unutar koje često umišljamo da u vlastitim rukama držimo sve konce i da usmeravamo tokove čija nas bujica neprimetno nosi u pravcima koje ni u snu ne očekujemo … Autor zatim, ubacuje sekvence  za koje shvatamo da vremenski potiču iz prošlosti, jer zatičemo Lija u braku sa Rendi (Mišel Vilijams, takođe nominovane za Oskara) i njihovo troje dece. U toku organizovanja sahrane, Li saznaje da je postao staratelj svog 16-godišnjeg bratanca Patrika (Lucas Hedges). To postavlja i povlači mnoga bitna pitanja u njihovim životima, kao i flešbek sećanja zbog kojih je Li Čendler i napustio svoj rodni grad…Ovde do izražaja dolazi nekoliko vrlo zanimljivih elemenata. Autor kombinuje dva vremenska toka. U prvom, koji je smešten u sadašnjost, vidimo Lija koji pokušava da organizuje sahranu za svog brata dok u isto vreme ne može da uspostavi normalan odnos sa Patrikom. Patrik proživljava adolescentsku fazu potpunog buđenja seksualnosti i suočavanje sa smrću svog oca, dok Li ne zna kako da mu pomogne. Sa druge strane tok priče smešten u prošlost prikazuje Lija koji voli da pije i da uživa, dok Rendi ne može da mu objasni da mora da se smiri…

   

Autor filma Mančester na moruKenneth Lonergan( koji se pojavljuje u ulozi režisera i scenariste, okićen Oskarom za najbolji originalni scenario) često, kao neku vrstu lajt-motiva, koristi scenu na brodu, na kom se nalaze Li, njegov brat Džo i Patrik (vidno mlađi). Li i Patrik vode dijalog, dok Lonergan koristi total( svojom izvanrednom kamerom kao nemim svedokom ove potresne porodične drame i slike sveta bezosećajnosti) kako bi poetičnost svih replika došla do izražaja, zbog čega scena dobija jednu vrstu bajkovitosti. Iz kombinacije te bajkovitosti i saznanja da su Lijeva deca umrla tako što je izbio požar koji je on izazvao, film dobija tačku posle koje nema povratka nazad, tačku preloma u kojoj saznajemo tragiku jedne burne prošlosti, jedan uzrok iz kojeg će proizaći mnoštvo strašnih posledica i povezati sve.
Ono po čemu su prepoznatljivi filmovi novog evropskog talasa jeste precizno napisan scenario, koji, da bi priča bila uverljiva do kraja, mora da ima otvoren kraj. Pored svega ovog,  snažnoj emociji će sigurno doprineti i izvrsna muzika Lesli Barber, koja filmu donosi onu konačnu emociju( i veličanstvenu atmosferu, recimo delom koji svojim besmrtnim duhom, setom i uzvišenošću nadograđuje besmrtni  Albinonijev’’Adagio“), a to je lepota življenja…

  Rasprostranjen duž obale ispod tmurnih oblaka  spremnih da ispuste pahulje snega, oplakan talasima, sav u sivim bojama trajne zime, Manchester By The Sea je katalizator protagonistova stanja uma, zamrznuta u prošlom vremenu. Nemirno, zaleđeno more plače namesto depresivnog, autodestruktivnog i samokažnjavački nastrojenog Lija. Srce njegovog brata je stalo. Njegovo je slomljeno, a teško je pokupiti komadiće i sastaviti ga iznova. Trebalo bi ga promeniti, onako kako Li kao kućni majstor savetuje jednog stanara da razmotri promenu cele aparature u stanu… 

… Li je razbijen u sadašnjosti zbog porodične tragedije koja ga je zadesila nekoliko godina ranije, što nam je surovo prikazano kroz flešbekove. Brat Džo je bio sve što mu je ostalo nakon što mu se porodica raspala. Li je bio veseo, druželjubiv i privržen porodici imajući konce svog života u svojim rukama. Postao je čovek bez interesovanja za život, za napredak, nemaran, nekomunikativan, ne pokazujući niti one osnovne emocije prema sebi ili okolini. Sada, nakon godina provedenih u usamljenosti, on ponovo mora da pokuša da uplovi u kakvu takvu porodičnu zajednicu, sa svojim bratancem Patrikom. Ceo film je njegova borba sa životom i samim sobom. I to je upečatljivo prikazano kroz jako jednostavne i svakidašnje situacije. Problemi sa ugovaranjem sahrane njegovog brata, Lijeva emotivna barijera koju sam sebi postavlja u komunikaciji sa ženama kojima se dopada, susreti sa bivšom suprugom nakon raspada porodice, gorak osećaj krivice za sve što mu se desilo. Svakako bitan faktor je i bratanac Patrik koji je tu kao njegova suprotnost. Dva puta u filmu imamo pokušaj pozitivnog uticaja na Lija da promeni svoj život na bolje i da izađe iz učmalosti u koju se utopio. Prvi put je to njegov brat Džo, koji brine šta će biti sa njim nakon porodične tragedije i pomaže mu da premosti težak period. Drugi put je to Patrik koji nakon očeve smrti samo želi da nastavi sa svojim životom razmišljajući isključivo o budućnosti…

 

   ,,Mančester na moru” je predstavnik moderne sedme umetnosti u pravom umetničkom smislu. Film koji treba pogledati čisto da vidite koliko ste zapravo saosećajni i empatični. Ne izaziva konkretnu pozivitnu ili negativnu emociju. Niti je striktno crno, niti striktno belo. Jednostavno je realno, kakav je život. Malo tuge, malo sreće, malo smeha, malo suza. Jednostavno, život je prenesen na veliko platno. ’’Mančester na moru“ je kamijevska slika emotivnog i egzistencijalističkog ponora u kojem su nestale sve nekadašnje ljudske vrednosti, pre svega briga i saosećajnost za druge, slika sveta potonulog u alijenaciju, oholost, agresivnost i hladnoću prema bližnjima oplakana simbolikom  sivog i turobnog ustalasanog mora unutar oluje bezdušnosti gde sve dublje i dublje tonemo, daveći se u sopstvenoj samodopadljivosti i aroganciji … odustvu bilo kakvih naznaka ljubavi prema drugima … Umreženi još jedino prividom virtelnog sveta naših iluzija …

 

 

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: