NE GLEDAJ GORE, SAMO ZABIJ GLAVU U MOBILNI! – DON’T LOOK UP, film o tome kako nikog ne interesuje istina

U naslovu ovog teksta o jednom zaista dobrom filmu, a za mene je pojam dobrog filma kada posle odgledane projekcije još satima, pa i danima razmišljam o istom, nalazi se poenta ovih pokretnih slika režisera Adama MekKeja, do sada poznatog uglavnom što je snimao komedije i političke satire i po tome što mu je Vil Ferel omiljeni glumac. Pošto sve pobrojano nije “moja šolja čaja”, normalno je da je “Don’t Look Up” prvi film koji sam pogledao a da je pomenuti gospodin reditelj imao udela u njegovom pravljenju.

Scenario ide otpilike ovako : Tim astronoma otkrije kometu prečnika 10 kilometara koja se približava planeti Zemlji i sa stopostotnom sigurnošću objave da bi mogući udar doveo do potpunog uništenja života na njoj. Kada vlast a kasnije i kompletna javnost odbije da poveruje u to i više se zainteresuje za prekid veze jedne pevačice i rijaliti zvezde i poznatog repera postaje jasno da čovečanstvo i ne zaslužuje bolji kraj od predviđenog.

Slika Amerike gde mediji lošim humorom, petparačkom zabavom i insistiranjem na rijaliti sadržajima, a političari neozbiljnošću i kukavičlukom bombarduju već sluđeni i zaglupljeni narod, mogla bi se bez problema preneti i na našu zemlju. Identifikovanje nikad nije bilo lakše. Politički poeni, demagogija i iskorišćavanje potencijalne katastrofe za porast rejtinga, kako političara, tako i televizija, su tako već viđeni i na ovim prostorima.

Ne bih da otkrivam dalje jer zaista želim da vam preporučim da odgledate ovaj film, ali ću ipak spomenuti da je kraj filma baš onakav kakav sam priželjkivao. I ipak ću da ubacim “spojler” – onakav kakav zaslužujemo…

…Kvalitet glume je kakav se i očekuje od zvezda kakve su Leonardo Di Kaprio, Dženifer Lorens, Meril Strip i Kejt Blanšet, vrlo dobar. Možda bi film bio i za nijansu bolji da je kraći za nekih dvadesetak minuta (Traje 2 i po sata) i lišen nekih scena koje nisu bile baš neophodne za sam scenario, ali dobro. Ne treba tražiti dlaku u jajetu.

Iako je ovo u suštini film katastrofe, gomila sitnih gegova i polu-komičnih situacija daje priči duhovitu konotaciju pa se on može nazvati i komedijom. Ne urnebesnom, ali onom za koju je potrebno i malo mozga da bi se shvatila. Mnoštvo sitnih plotova jednostavno iziskuje da se film pogleda bar još jedanput, tako da vam za kraj preporučujem da “Don’t Look Up” neizostavno pogledate. I to bar dva puta.