Volim da gledam filmove simpatičnog meksičkog debeljuce, Giljerma Del Toro-a. Svi njegovi filmovi bez obzira na žanr kojem pripadaju imaju bajkovite, retuširane i fantazmagorične delove pa gledalac, u ovom slučaju ja, može lakše da prebrodi činjenicu da su ljudi, a u njegovim pokretnim slikama uvek jesu, zli, pohlepni i brutalni jer shvata da je sve to samo film, iluzija, priča…
…”Nightmare Alley” je rađen po motivima istoimenog romana Viljema Grišama (nisam ga čitao pa vam ne mogu reći u čemu je razlika) napisanog odmah posle II sv. Rata, 1946. godine. Glavni junak ove poprilično mračne priče Stenton Karlajl (glumi ga sasvim korektno Bredli Kuper) beži što dalje od svog života i nalazi utočište u putujućem cirkusu u kojem nas čeka čitava plejada živopisnih likova, vlasnik cirkusa Klem (odlični Viljem Defo), grubijan Bruno (Ron Perlman) tarot vračara Zina (Toni Kolet, znate je iz Hereditary), slatka i naivna Moli koja bez problema podnosi velike jačine struje (Runi Mara), matori pijanac Pit koji će mu postati “guru” (Dejvid Strathern) i još nekoliko za priču manje bitnih, ali isto tako snažno donešenih i dobro odglumljenih likova.
Nightmare Alley
Kao i obično, detalje scenarija vam neću ispričati, ali moram naglasiti da je film podeljen u dve celine, dešavanja u cirkusu i “umetnički život udvoje Stena i Moli koji naučene trikove upotrebljavaju da bi vešto varali bogataše u velikom gradu. Za zaplet je potrebna “femme fatale” i nju ćete dobiti u liku doktorke Lilit Riter (koju glumi, kao i uvek, sjajna Kejt Blanšet).
Pored zaista odlične glume svih aktera, ono što oduzima dah je fotografija u filmu, kao i sjajna scenografija (u obe kategorije film je nominovan za Oskara, kao i za njabolji film) koje su više nego dovoljne da vas bez problema vrate osam decenija unazad. Del Torov pečat koji se ogleda u jarkim bojama i retuširanim slikama daje kvalitet više.
Svaki dobar film, a “Nightmare Alley” to zaista jeste, na kraju ima i naravoučenije. Ja sam ih ovde našao nekoliko : Edipov kompleks je gadna stvar, pohlepa će vas uvek na kraju upropastiti i muškarac kada treba da bira između dobre i naivne i zle i fatalne žene nepogrešivo bira ovu drugu. I uvek se zajebe…
Dodaću još da je ovo prvi Del Torov film koji nema elemenata fantazije, sem u tragovima i prvi u kojem njegova sklonost teatralnosti nije minus već plus.
Moj savet vam je da film pogledate bez predrasuda jer možda vam se i ne svidi onoliko koliko meni jeste.
Ukusi su različiti…
…I da, NIKAD NE RECITE NIKAD.
Leave a Reply