Recenzije iz pakla – Ljubavno pismo VHS kaseti

piše : Milan Kovačević

U doba kada prenapumpani trejleri nisu igrali krucijalnu ulogu u odabiru filma koji ćemo gledati, morali smo da se oslanjamo isključivo na prenapumpane omote – najblaže rečeno. Svaki drugi omot krasila je oskudno odevena devojka sa bujnim poprsjem i krajnje razočarenje bi nastupilo kada bi nešto kasnije, gledajući film, shvatili da od golotinje nema apsolutno ništa – to je momenat kada sam još kao sasvim mali shvatio da su ljudi u biznisu oduvek bili prevaranti! Glavni cilj ovih magova marketinga očigledno je bio da sudimo knjizi na osnovu korica.
Pretpostavljam da su određeni režiseri veći deo budžeta trošili na kreiranje udarne naslovnice, nego na snimanje samog film. To objašnjava enormnu količinu treša izašlu u zlatno doba VHS-a (period između sredine osamdesetih i početka novog milenijuma). Videti (tada već debelog) Stivena Sigala kako se mršti sa omota, bilo je dovoljno za iznajmljivanje kasete. Niko mi naravno nije rekao da se dotični u filmu pojavljuje u svega nekoliko scena i da je njegov lik iskorišćen isključivo u marketinške svrhe. Mladost – glupost.

Da kaseto, bila si sranje. Kvalitet samog snimka je često bio užasan, i na tome možemo da zahvalimo sebi i bezbrojnim repriziranjima filmova. Kad smo već kod filmova, moram naglasiti da je izbor istih u videotekama bio užasan, al’ ono što su nudili imalo je dušu. U doba kada se zabava svodila na besciljno šutiranje prazne konzerve i bacanje petardi, iznajmiti film bilo je dobro poput osvajanja premije na Loto-u. Moji roditelji su oduvek bili škrti, pa sam te retke prilike eksploatisao do iznemoglosti. Verujem da su radnici videoteke gubili živce shvatajući da sam im vratio izlizanu kopiju filma ’’Spiderman’’ iz 2002. godine. Nije ni čudo da je kaseta vrisnula, pogledao sam taj film nekoliko puta u toku samo jednog podneva – već tada se videlo da neću biti normalan kad odrastem.

Ako proverite sopstvene tavane, velika je verovatnoća da ćete tamo pronaći stari prašnjavi džak napunjen VHS kasetama. Još je verovatnije da će jedna od tih kaseta biti vanvremenski klasik, film ’’The Lion King’’ koji je ujedno i najprodavanija kaseta svih vremena. Još uvek mogu da se setim šarenog omota na kojem majmun Rafiki podiže malog Simbu. Istina, vrlo brzo sam evoluirao u fana akcionih filmova, i svih crtaća sam se ratosiljao u žurbi – dečačke stvari.

Ono što je bilo najslađe u vezi VHS formata jeste činjenica da ste preko snimka sestrinog krštenja mogli da presnimite ’’Policajca sa Beverli Hilsa’’ i da crnim markerom prepravite naziv koji se po difoltu nalazio sa prednje strane kasete. Ne verujem da postoji čovek koji je posedovao video rekorder, a da barem jednom nije upropastio savršeno očuvanu kasetu presnimši na istu neku glupost koja se emitovala posle ponoći. Dovoljno je bilo da vidite malo nasilja, pucnjavu i nešto golotinje, i eto ti mladih perverznjaka kako premotavaju, namotavaju, krpe i lepe. Od kada su gorenavedene stvari postale prelako dostupne, uživanje u njima je u neku ruku izgubilo čar – ispravite me ako grešim?. Danas ipak živimo u dobu univerzalnog voajerizma, pa je red da podignemo čaše za one koji su vredno snimali, ne znajući za tehnološki bum koji će nastupiti za koju godinu. Živeli, pala braćo!

Zanimljivo je da popularnost VHS kaseta nije jenjavala ni posle pojave mnogo kvalitetnije forme DVD-a, pa su se kasete redovno prodavale sve do 2005. godine. Nešto posle toga, velike filmske kuće postepeno su prestajale da objavljuju svoja izdanja u ovom formatu, pa je kult kaseta umro i otišao u istoriju. Poslednji film koji je izašao na kaseti bio je Kronenbergov ’’A History Of Violence’’ (2006) pa se cena polovne kasete sada kreće oko 80 dolara – nije loše.

Kakva su vaša iskustva? Da li ste jedva čekali da evoluirate i pređete na DVD, ili ste poput pasioniranog kasetofila izbegavali preobražaj, sve dok vas tehnološka evolucija nije prestigla?
Sada, kada pogledam na doba koje je iza mene, osećam samo setu, nostalgiju i melanholiju – moguće je da sam VHS kasetu romantizovao u sopstvenim mislima. Verovatno me ona asocira na neka bezbrižnija vremena… a moguće je i da više nikada ne bih sebi dopustio da gledam izmasakriranu šuštavu verziju ’’Evil Dead’’ filma, kad mi je mnogo jednostavnije da kupim BLU-RAY. Posle svega, kaseta ispade samo produkt svog vremena, koji je morao biti prevaziđen iz mnogo razloga koje neću da navodim iz poštovanja prema formatu koji me je naučio filmu. Tako da za kraj, VHS kaseto – nadam se da mi opraštaš, prevario sam te.